Пројекат истраживања српских војничких гробаља у великом рату на територији Грчке и Северне Македоније

Први светски рат, у коме је животе изгубило на десетине милиона људи, био је први и највећи глобални војни сукоб два савеза држава у дотадашњој историји човечанства. У другој години светског рата први пут је употребљена одредница Велики рат, како би се исказала свеобухватност и дубина ратних разарања.

Српски народ је у Великом рату поднео до тада незапамћене жртве. Према службеним проценама делегације Краљевине СХС на мировној конференцији у Версају 1919. године  Србија је изгубила 1.247.435 људи, односно  28% од укупног броја становништва које је имала по попису из 1914. године.  Од тог броја војнички губици износили су 402.435 људи и 845.000 цивила. Према проценама, Краљевина Србија изгубила је 62% мушког становништва од 18-55 година од којих је 53% погинуло а 9% су остали трајни инвалиди. На заседању Народне скупштине 1921. године саопштени су подаци о укупном броју жртава рата. Са тешким инвалидима губици су износили 1.511.415 људи.1 Демографске размере војних и цивилних губитака Краљевине Србије сведоче о страдалној судбини целокупног српског становништва.

У седмогодишњим ратовима за ослобођење и уједињење од 1912-1918. године, ослобађајући своју покорену браћу и бранећи своју отаџбину, 2500 златиборских јунака изгубили су живот код  Куманова, Бакарног гувна, Битоља, Брегалнице, Рожња, Мачковог камена, Врачег брда и Кајмакчалана, остали  у хладним албанским беспућима, потонули у плавим морским дубинама или издахнули на ужареном тлу Африке и бројним заробљеничким логорима. Из архивских списа, са спомен-чесми, крајпуташа, и надгробних споменика, из прича њихових потомака и ратних другова сакупљано је име по име и дошло се до цифре од 2500 ратника расутих по Европи и Африци.

Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“ започела је пројекат истраживања српских војничких гробаља на територији Северне Македоније и Грчке ради пописивања палих ратника Златиборског среза и  евидентирања  локације где су сахрањени. Прва фаза подразумева истраживање три српска гробља у Грчкој – Зејтинлик у Солуну, Видо и Агеос Матеос на Крфу и Кајмакчалан и Битољ у Северној Македонији. У ту сврху образован је тим сарадника на пројекту, тим стручних лица која се баве овом тематиком и који могу да помогну да се на најбољи могући начин дође до комплетних спискова, како би се и на тај начин одала дужна пошта овим херојима који положише животе за слободу своје отаџбине и за понос и част свог народа.  Сматрамо да ће резултати овог пројекта  представљати ваљан прилог проучавању локалне историје.

Израдом базе података војних губитака Златиборског среза биће омогућено истраживање а биће сачувани и регистри на појединим војним гробљима од директног коришћења и даљег пропадања.

Пројекат ће бити од значаја за стручну јавност као и за ширу јавност у смислу неговања културе сећања на размере и величину страдања српског народа кроз историју.

Прва фаза подразумева и објављивање целокупних регистара од којих тренутно објављујемо Регистар сахрањених у крипти у Зејтинлику и Регистар сахрањених на гробљу у Зејтинлику. Из ових регистара ће се у даљој фази истраживања издвојити ратници Златиборског среза.
 
Директор Библиотеке
Снежана Ђенић