ЗВУК ЛАМПАША

    

    ЗВУК ЛАМПАША је назив изложбе која је отворена 23. марта у Сали библиотеке у Чајетини. Као аутор изложбе и каталога потписује се Катарина Мићуновић Доганџић, кустос Народног музеја Ужице, а највећу заслугу за ову интересантну изложбу има Драган Јовичић, колекционар.

    Радио апарати са електронски вакумским цевима - лампама, отуда и назив Лампаши, појавили су се почетком ХХ века. Средином века из употребе их избацују транзисторски пријемници. Код нас лампаши су одолевали до почетка седме деценије прошлог века, да би данас постали колекционарски примерци и музејски предмети.

    На изложби се нашло 24 апарата лампаша. Најстарији апарат Космај 49, произведен је 1949. у Београду у фабрици "Никола Тесла", а најмлађи Симфонија  Е 70, 1970. ЕИ Ниш 1970. године. Драган Јовичић, колекционар који је сваки апарат репарирао и довео у стање да ради, свира, каже: "Спојио сам страст и велико задовољство. Радим оно у чему заиста уживам. Иако овај посао изискује пуно времена, породица се жали да их занемарујем, нема никакве материјалне користи, ја сам ипак задовољан кад овако поставимо изложбу, кад се окренем у овом дивном амбијенту. Увек сам се бавио електроником, занимало ме је, а лампаши су ме заинтригирали. Какав то звук излази из ових украсних кутија и како? Кад сам био мали рекли су ми да у тој кутији живе мали људи, па сам ето, хтео да проверим."

    Уз музику, звук који је допирао из радија, мала Јулија је желела да провери истинитост Драганове приче. Није умела да отвори ову лепу кутију из које је допирао одличан евергрин и понеки шлагер, али је као и остали уживала у музици.

     Катарина Доганџић Мићуновић на чију идеју је и постављена ова изложба, први пут у Ужицу за Ноћ музеја, присутнима је испричала не мање интересантну причу о развоју радија, настанку лампаша који су репарирани, сјајни, очишћени од прашине, поједини са хеклерајем на себи, изазивали носталгију и враћали у нека прошла времена.

     Испричала је, да се први звук са радија чуо давне 1929. године и што се тиче Радио Београда до 1958. био је само један програм. Од страних, слушао се Радио Луксембург. Ужичани су до краја седме деценије ХХ века пратили програм преко лампаша, а 1971. и прве тактове и програм Радио Ужица. Убрзо, лампаше су заменили транзистори, а бомбардовањем 1999. уништени су радио-пријемници са средњеталасног подручја, тако да су и лампаши ушли у историју. Сада са оригиналним лампашима може се и даље слушати Радио Београд, неке бугарске станице и у зимском периоду Глас Русије, а Драган Јовичић шаљиво додаје: "Ја сам доскочио техници јер сам решио да у такве радио апарате уграђујем УКТ тјунере."

     Отргнути од заборава, очишћени и окићени, емитујући звуке шлагера и евергрина, лампаши су показали да и дан-данас могу испунити простор чистим, карактеристичним и јаким тоновима.