На Међународни дан књиге и ауторских права у Библиотеци представљена књига Милана Орлића "Андрић, Црњански, Пекић"

     У жељи да се обележи Међународни дан књиге и ауторских права, који се на различите начине обележава у целом свету, и библиотека "Љубиша Р. Ђенић" је 24. априла припремила својим читаоцима и посетиоцима једну пригодну промоцију. Реч је о књизи "Андрић, Црњански, Пекић" аутора Милана Орлића који је био и гост библиотеке. Књига је изашла 2017. године у издању "Мали Немо", а Милан Орлић је главни уредник ове издавачке куће.

     Милан Орлић је књижевник, филозоф, научни истраживач. Основне и мастер студије завршпио је на Филозофском факултету Универзитета у Београду (група за филозофију). Дикторирао је на Универзитету Монаш у Мелбурну, Аустралија, темом The Narrative Subject and Re-construction of the Narator Figure. Држао је предавања на Универзитетима у Прагу, Брно, Гдањску, Познању, Вроцлаву, Ополу, Кракову, Мелбурну и паризу. Учестовао је на више од 30 научних конференција и округлих столова у Србији, региону и три континента. У његову биографију се уписује учешће и на 30 међународних песничких фестивала. Заступљен је у двадесетак најважнијих домаћих и страних избора, антологија и лексикона. Његова поезија и есеји превођени су на петнестак језика, а о Орлићевом стваралаштву написано је стотинак текстова, а уписује и велики број награда. 

     Дело "Андрић, Црњански, Пекић" је докторска дисертација у којој се структуралистички преиспитује допринос ова три српска књижевника на светску књижевност, ова три писца су представљена као претече модернизма и постмодернизма. Студија сама по себи даје оригинални допринос књижевној теорији и тако представља књижевни канон 20. века. 

     Ова докторска дисертација је написана на енглеском језику, а затим преведена на српски, а Милан Орлић истиче:

    "Ако хоћете да представите нешто у свету и то буде примећено, морате урадити то на енглеском језику. Ја сам имао и жељу и намеру да покажем да ми имамо највећа имена у књижевности. С обзиром да сам био мотивисан Андрићем, Црњанским и Пекићем, на примеру њихових прелепих дела, идеја и карактера хтео сам да докажем да смо ми вредни пажње, да смо вредни тога да свет обрати пажњу на нас!"

     Студија обухвата век и по српске књижевности, од Јована Стерије Поповића и његовог дела "Роман без романа" до Милорада Павића и "Хатардског речника". Наравно, оно што је срж овог дела су сличности и разлике великана Андрића, Црњанског и Пекића. Сви они различити су по темпараменту и стилу писања, а заједничка им је доследност у ставовима. Заједничко им је и то што су сва тројица знали више језика, познавали и представљали у свету: Србију, њене људе, обичаје и српски менталитет, слободоумност духа, историјску баштину...

     Милан Орлић је записао, после ове промоције у књигу утисака, у библиотеци у Чајетини, следеће:

     "Пажљива и активна публика, садржајан разговор, љубазност домаћина у лепом амбијенту, представљање књиге "Андрић, Црњански, Пекић..." учинило је вредним памћења. То је најбоље признањевеликанима српске књижевности, похвала достојанству и традицији српске књижевности. Част ми је што сам служио том циљу."