Сећање на Ћупа

 СЕЋАЊЕ

Знаш ли, реко, шта смо рекли, 
кад смо некад срећни текли?
 
Да будемо увек исти, 
као твоје капи чисти.
 
Као зора да зоримо 
и вечито жуборимо.
 
Јесте, јесте, моја реко.
Ушће беше тад далеко.
 
Не испуних што ти рекох.
Ти протица, ја протекох.
 
                                                                    Михаило Ћуповић 
 
 
 Михаило Ћуповић рођен је 13. септембра 1934. године на Златибору у Мокрој Гори. Живео је и радио у Чајетини. Поезију је објављивао у књижевним листовима, часописама, у емисијама многих радио станица и телевизије. Песме су му превођене на више језика, компоноване и увршћене у антологије. Добитник је више значајних признања, награда и похвала. Позната дела су му збирке песама „И ја дижем два прста“, „Са извора Златибора“, „Увек заједно“, „Планина“, „Венац од ливадског цвећа“, „Хајде, деда, коњ ми буди“, „Најлепша је љубав поред реке“, драма „Немојте крвавити реку“, ратна драма „Ћутећи су говориле“ и монодрама „Земља“. Умро је 12. септембра 2004. године.
 
 
 
  Ове, као и претходних година, на годишњицу смрти Михаила Ћуповића, 12. септембра у сали библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", у сарадњи са Специјалном библиотеком Чиготе, уприличено је дружење са завчајним песницима нашег краја, али и великим пријатељима и поштоваоцима Ћуповог лика и дела. Гостовали су:
 
-Јагода Јеремић
-Мирјана Ранковић Луковић
-Љиљана Андрић
-Зоран Богдановић
 
 Гости су читали своје стихове, али и сећали се доживљаја са Ћупом. Мирјана Ранковић Луковић са сетом је говорила о томе како је знао да, само пријатељским стиском руке, отера трему и страх. Зоран Богдановић испричао је кафанску анегдоту, у којој каже да је Ћупо пио пелинковац, јер има боју мастила, а песник мора мастило да пије како би писао...О великом значају Михаила Ћупуовића говорила је и Мирјана Црнчевић, библиотекар, испред Специјалне библиотеке Чигота. У једном су се сви сложили, а то је да је Ћупо био високи, бркати делија, стасао на планини, али благим погледом и осмехом, стиховима бистрим и лепим као планинска река, оставио је траг у срцима свих нас.
 
 
 Вече је протекло прошарано редом стихова, редом прича из Ћуповог живота и на крају зачињено једном изненадном рецитацијом. Наиме, наша суграђанка Мира Вирић пожелела је да изрецитује Ћупову песму "Крушка", са којом је пре скоро две деценије учествовала на бројним рецитаторским такмичењима. Публика је поздравила Миру и остале учеснике громогласним аплаузом уз неизмерну захвалност на очувању и сталном подсећању на овог великог песника.