Изложба "Прота Радосав Симић - српски духовник, неимар и добротвор"

Поводом стотридесетогодишњице рођења протојереја ставрофора Радосава Симића, Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“ приредила је изложбу под називом „Прота Радосав Симић – српски духовник, неимар и добротвор“  ауторки Снежане Ђенић, историчарке и директорке Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“ у Чајетини и Босе Росић, етнолошкиње. Изложба је отворена 17. августа, 2021. године и може се погледати до краја месеца  у Галерији Културног центра Златибор. 

Изложба  је настала уз подршку Општине Чајетина и Министарства културе и информисања и чини је 90 фотографија, лични предмети и документи.  Сада је први пут представљена на Златибору. Свештеник Ненад Ивановић отворио је изложбу, а програм су водили глумци Ужичког позоришта, Дивна Марић и Слободан Љубичић. Свечаност су улепшали својим гласовима црквени хор „Свети Ђорђе“ из Ужица.

Изложба је драгоцена, јер подсећа на човека који је био духовник и велики хуманиста, просветитељ, који је градио путеве, чесме, храмове, ширио знање међу својим парохијанима и тиме оставио трајни траг у сећањима својих савременика. 

Ауторке поставке су истраживале живот и дело проте Симића, а као почетни материјал послужила им је кратка аутобиографија коју је он поклонио библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“ у Чајетини. Његово дело ауторке су отргнуле од заборава и учиниле га видљивим, промовишући идеју о људској доброти и потреби доброчинства у данашњем времену.  Према речима Снежане Ђенић, једне од ауторки: „Као човек и као духовник, као неимар и као добротвор, он заслужује да се његова дела забележе, али не у циљу испразног хвалоспева, већ стога што је сваки његов поступак вредан пажње. Велики у свом послу служења Богу и свом народу, доследан узвишеним начелима, обдарен милосрдном, хришћанском добротом, својим прижељним радом, само је добро доносио, тако да га са правом можемо сматрати истинским духовним оцем“. 

Прота је рођен 19. августа 1882. године у чајетинском селу Бранешци. Након завршене богословије био је учитељ, а свештеник је постао 1907. године, када је постављен за пароха у Сирчи, у жичкој епархији. Службовао је у Рогачици, Доњој Краварици, Прањанима и Ужицу, где је провео дуже од тридесет година и где је пензионисан 1953. године. Прота је одликован најзначајнијим црквеним одличјима, а умро је у Ужицу, 7. јула 1966. године и сахрањен је у Београду.

Заслужан је за оснивање модерног летовалишта на Златибору, на Оку, тридесетих година прошлог века, које је назвао „ колонија здравих“ и која је била намењена љубитељима природе, чистог ваздуха и тишине. Нажалост, „колонија здравих“ постојала је свега десетак година, јер су је 1943. године, током Другог светског рата, уништиле немачка и бугарска војска, тако да данас постоје само трагови некадашњих грађевина. Ипак, на том месту, на извору воде која је посвећена Светом Виду, сачувана је спомен-чесма посвећена борцима Семегњева и Бранежаца у ратовима од 1912. до 1918. године, која је изграђена 1930. године, такође, на протину иницијативу. Коаторка изложбе Боса Росић, која је написала и књигу „Око златиборско“, која садржи и мит о Светом Виду и аутобиографију проте Радосава Симића, годинама се залаже да се обнови некадашња колонија здравих.