Сећање на Ћупа

 СЕЋАЊЕ

Знаш ли, реко, шта смо рекли, 
кад смо некад срећни текли?
 
Да будемо увек исти, 
као твоје капи чисти.
 
Као зора да зоримо 
и вечито жуборимо.
 
Јесте, јесте, моја реко.
Ушће беше тад далеко.
 
Не испуних што ти рекох.
Ти протица, ја протекох.
 
                                                                    Михаило Ћуповић 
 
 
 Михаило Ћуповић рођен је 13. септембра 1934. године на Златибору у Мокрој Гори. Живео је и радио у Чајетини. Поезију је објављивао у књижевним листовима, часописама, у емисијама многих радио станица и телевизије. Песме су му превођене на више језика, компоноване и увршћене у антологије. Добитник је више значајних признања, награда и похвала. Позната дела су му збирке песама „И ја дижем два прста“, „Са извора Златибора“, „Увек заједно“, „Планина“, „Венац од ливадског цвећа“, „Хајде, деда, коњ ми буди“, „Најлепша је љубав поред реке“, драма „Немојте крвавити реку“, ратна драма „Ћутећи су говориле“ и монодрама „Земља“. Умро је 12. септембра 2004. године.
 
 
 
  Ове, као и претходних година, на годишњицу смрти Михаила Ћуповића, 12. септембра у сали библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", у сарадњи са Специјалном библиотеком Чиготе, уприличено је дружење са завчајним песницима нашег краја, али и великим пријатељима и поштоваоцима Ћуповог лика и дела. Гостовали су:
 
-Јагода Јеремић
-Мирјана Ранковић Луковић
-Љиљана Андрић
-Зоран Богдановић
 
 Гости су читали своје стихове, али и сећали се доживљаја са Ћупом. Мирјана Ранковић Луковић са сетом је говорила о томе како је знао да, само пријатељским стиском руке, отера трему и страх. Зоран Богдановић испричао је кафанску анегдоту, у којој каже да је Ћупо пио пелинковац, јер има боју мастила, а песник мора мастило да пије како би писао...О великом значају Михаила Ћупуовића говорила је и Мирјана Црнчевић, библиотекар, испред Специјалне библиотеке Чигота. У једном су се сви сложили, а то је да је Ћупо био високи, бркати делија, стасао на планини, али благим погледом и осмехом, стиховима бистрим и лепим као планинска река, оставио је траг у срцима свих нас.
 
 
 Вече је протекло прошарано редом стихова, редом прича из Ћуповог живота и на крају зачињено једном изненадном рецитацијом. Наиме, наша суграђанка Мира Вирић пожелела је да изрецитује Ћупову песму "Крушка", са којом је пре скоро две деценије учествовала на бројним рецитаторским такмичењима. Публика је поздравила Миру и остале учеснике громогласним аплаузом уз неизмерну захвалност на очувању и сталном подсећању на овог великог песника.
 
 

"Певам дању, певам ноћу/ писма Мини Караџић" Светлана Матић

У четвртак, 30. августа 2018. године, у чајетинској библиотеци гостовала је Светлана Матић представивши публици своју књигу "Певам дању, певам ноћу/ писма Мини Караџић". Књига носи назив као песма Бранка Радичевића коју је својевремено посветио Мини, својој платонској љубави, и забележио је у Споменару.
Светланина књига писана у облику еписторалних писама, директним обраћањем Мини Караџић. Овим необичним приступом, садржај је динамичан и са лакоћом уводи читаоца у тематику. 
Публика је имала част да ужива у презентацији књиге и да сазна више о интригантном животу знмените Српкиње Вилхемине Мине Караџић, прве српске сликарке, полиглоте, преводиоца и књижевнице.
Књига је објављена 2018. године, у издању Банатског културног центра и Српског културног просвјетног друштва- просвета из Аустрије. 

Поред ове књиге, Светлана је ауторка уџбеника на српском и немачком језику, као и дечијих књига:
Наш језик, буквар; Просветни преглед, Београд 2010;
Наставни листови за наставу на матерњем језику; Просветни преглед, Београд 2010;
Крштење у настави православне веронауке, на немачком језику (Taufe als Thema im orthodoxen Religiosunterricht), Akademikeverlag, Saarbücken, Dutchland 2015;
Књижевно стваралаштво: Дечји бисери, ауторско издање, Београд 2011; 
Игра, књига за децу и одрасле, ауторско издање, Београд 2013;
О љубави с љубављу, Пчелица, Чачал 2014;
Мајка, песме за децу и одрасле, ауторско издање, Београд 2016.  

Светлана је по струци педагог и професор матерњег језика у бечким основним школама. Службеник је Министарства за образовање, науку и културу Аустрије и добитница бројних награда и признања у области васпитања и образовања у Србији и Аустрији. ПОтпредседница је Српског просвјетног и културног друштва у Аустрији. Члан је Удружења књижевника Србије од 2012. године, Удружења писаца Седмица из Франкфурта и Удружења Млутин Миланковић из Београда од 2016. год.
 

Летњи улични ерски кабаре

Почетком августа 2018. год. одржан је Једанаести летњи улични ерски кабаре. Реч је о манифестацији која се традиционално одржава у јеку туристичке сезоне на тлу Чајетине и Златибора.

Кабаре је манифестација интернационалног карактера и богатог културног садржаја који обухвата: анимацију уличних свирача и кловнова, музички програм, позоришне представе и сл. Манифестација се одржава под покровитељством Општине Чајетина а у организацији библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“  и Туристичке организације Златибор.

Резултати Конкурса за афористичара године, 2018.

На јубиларни десети Конкурс за најбољег афористичара, који објављује Библиотека "Љубиша Р. Ђенић", у оквиру манифестације "Летњи улични ерски кабаре", који има међународни карактер, јавило се 84 афористичара из Србије, Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине и Републике Српске, са око 1700 афоризама. 

Жири у саставу: Нешко М. Илић, председник жирија, др Слободан Симић, Зоран Богдановић и Љиљана Ракић, донео је следећу одлуку:

прва награда - петодневни боравак за две особе у апартманима Туристичке организације Златибор - освојио је Бојан Љубеновић из Београда,

друга награда - продужени викенд у конацима Музеја на отвореном "Старо село" Сирогојно - добио је Нинус Несторовић из Новог Сада,

трећа награда - викенд за две особе у хотелу "Ирис" на Златибору - припала је Марини Аристо Марковић из Ниша.

Награде ће бити уручене првог дана манифестације "Летњи улични ерски кабаре" у Чајетини, у петак 3. августа 2018. године.

Свечаност поводом обележавања Дана Библиотеке

 

И ове године уз видовданску академију и изложбу слика Рада Верговића "Рујни Златибор", запослени у библиотеци су, уз велики број читалаца, уметника, пријатеља, стваралаца, и сарадника прославили Дан Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић". 

 

 

Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" је и ове године успешно обављала своју делатност. Пратећи савремене тенденције у библиотекарству, библиотека је део великог пројекта "Виртуелне библиотеке Србије" и прва библиотека у Златиборском округу која је активирала савремену COBISS позајмицу. Програмске делатности су важан део рада за богат културни живот ове средине, и библиотека се потрудила да и ове године манифестација буде што више, а неке од њих су већ традиционалне - Летњи улични ерски кабаре, који негује и презентује ерски хумор. Настављена је и организација изложби широм Србије, на којима су представљене историјске личности и културна баштина нашег краја. Библиотека је била веома успешна и на пољу издавачке делатности; у издању Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" ове године објављено је чак 6 публикација.

 

 

Од ове године Библиотека ће бити богатија за дигитално издање ретке публикације од посебног културног значаја, др Богослава Шулека под називом "Југословенски именик биља" из 1879. године, посредством господина Мирка Марковића, дечјег писца и дугогодишњег библиотекара Библиотеке града Београда.

 

 

Из године у годину Библиотека има све већи број посетилаца али и сарадника који својом стручношћу и трудом помажу да ова установа ради успешније. Ове године захвалнице су добили:

- Градски хор "Златиборска вила", Ужице

- Драган Димић, академски вајар

- Душан Старчевић, академски сликар

- Интернет клуб Љиг

- Тамара Јовановић, ученица, највернији читалац Библиотеке за 2017. годину.

 

 

 Историчар и директор Библиотеке, Снежана Ђенић, отварајући изложбу "Рујни Златибор", Рада Верговића, истакла је да већ дуги низ година маниром врсног мајстора овај елитни сликар обележава српску културну сцену. "Пред нама је нови циклус слика из импресивног опуса симболичног назива, обележен особеном ауторском поетиком и личним, препознатљивим знаком Радомира Верговића, уводи нас у један готово митски простор, који његовим умећем откривен, поприма изглед пасторалног раја. Његови предели су тихи и идилични, али страсни и раскошни са узаврелим, пламтећим шумама и усамљеним боровима, позлаћеним бреговима и висовима, потоцима и тајновитим путевима, без људи чије је присуство видљиво кроз симболе."

 

 

Захвалницу и честитку аутора изложбе Рада Верговића, који из оправданих разлога није могао да присуствује, преносимо у целости

"Дозволите ми да најпре честитам вредном колективу Библиотеке, њихов дан и празник, са жељом да нас још много година духовношћу и лепотом бране од отуђења и свеколике ружноће. Честитам и Вама, Чајетинцима и Златиборцима што имате овакву библиотеку која би била понос и много већих средина. Она нас окупља око себе да нам покаже да су нам овде корени дубоки, да нам руј ове планине тече у жилама, да су нам наши праоци најбољи савезници, ако их умемо чувати и разумети. 

Песник је лепо и тачно рекао да се домовина брани лепотом, али додао бих да се и човек брани лепотом. Лепотом се бранимо да не постанемо супротност свему ономе што је људско и божанско. Овде смо се на овој изложби окупили зато што волимо Златибор, волимо лепоту коју у нама буди, духовне видике, и просторе које нам отвара, и слободу да се поносимо тиме.

Хвала вам што волите Златибор, и хвала вам ако сте и моју љубав осетили у овим сликама. ЖИВЕЛИ!

Раде Верговић, на Видовдан 2018."

 

 

 

Гостовање добитника НИН-ове награде за 2017. годину

 У мноштву књижевне продукције и књижевних награда код нас, једна се ипак издваја, траје и опстаје најцењенија на нашим просторима. Реч је о књижевној награди критике за најбољи роман године, коју додељује недељник НИН. Откада је додељена први пут, давне 1954. године Добрици Ћосићу за роман "Корени", ова награда успева да одржи један висок и захтеван ниво у књижевности.

У сарадњи са Специјалном библиотеком Чиготе, 8. јуна имали смо част да угостимо 64. добитника НИН-ове награде Дејана Атанацковића, који је за роман "Лузитанија", добио ово престижно признање.

Дејан Атанацковић је признато име у свету уметности и изван наше земље. Од деведесетих реализује самосталне изложбе и кустоске пројекте. Овај уметник, иначе рођен 1969. године у Београду, предаје више предмета из области визуелне уметности и културе на универзитетским програмима у Фиренци и Сијени и сарађује са тамошњим Музејом природних наука. 

Његов првенац "Лузитанија" замишљен је као утопијски роман. Изашао је у издању Бесне кобиле из Београда, прошле, 2017. године. 

Аутор истиче да је ово његов први роман, али исто тако да је сам његов настанак захтевао доста времена и рада. Такође наводи да су се у ту причу уплеле многе ствари које имају везе са његовим претходним, као и са садашњим радом, радом са студентима, са психијатријским пацијентима...

Поред Атанацковића, гошћа је била и Ана Стишовић Миловановић која нас је из угла књижевног критичара упутила у књигу коју смо представили.

Конкурс за афористичара године

Савет традиционалног "Летњег уличног ерског кабареа", који се одржава у Чајетини и на Златибору 3. и 4. августа 2018. године, организује Конкурс за Афористичара године.

Награђени добијају дипломе Ерског кабареа и боравак у неком од хотела Златибора, и то:

1. награда - 5 дана за две особе
2. награда - продужени викенд за две особе
3. награда - викенд за две особе

Фестивал пољског цвећа у Чајетини

     

     У организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" Чајетина и Интернет клуба Србије Љиг од 18. до 21. маја одржан је први Фестивал пољског цвећа. Програм Фестивала је био пребогат, пуно дешавања, обухватио је све генерације, од најмлађих до пензионера, а све у циљу едукације и приближавања хортикултуре целој популацији и наравно реализацији пројекта Хортикултуралне библиотеке. 

     Један од организатора овог фестивала, Мирко Марковић, објаснио је зашто су се одлучили да Златибор буде место одржавања овог Фестивала:

      "Златибор због тога што је одувек изазивао интересовање особеним својствима која су га уобличила у најпосећеније место Србије, најпре својом раскошном лепотом заталасане висоравни са травнатим хоризонтима, широким видицима и живописним пејзажима. Драгоцена лековитост ове планине, богатство и разноврсност флоре и климатски услови, учинили су да крајем деветнаестог века постане позната под називом "прва српска ваздушна бања".

     Погодна надморска висина, довољне количине падавина и велика инсолација основ су бујне вегетације Златибора. Опсежна научна истраживања показала су да на златиборској висоравни расте чак 440 различитих биљака."

     Постоје различити фестивали цвећа и биља, ружа, нарциса.., по први пут један фестивал посвећен је пољском цвећу, а његова разноликост је велика као и експлозија боја и мириса. Тако можемо окарактерисати и овај први фестивал. 

     У петак, 18. маја, Фестивал је почео уношењем цвећа у библиотеку, а потом је следило отварање изложбе "Пољско цвеће завичаја". У сали библиотеке изложено је око 60 ликовних радова ученика ОШ "Димитрије Туцовић". Мотиви су рађени различитим техникама: акварел, суви пастел, акрил...Њихов дар да оно што виде, бојама и руком преточе у слику, био је заступљен и на овој изложби. Цвеће које расте по пољима златиборским, насликано њиховим рукама имало је своју драж, мирисало на срећу и задовољство, преливало се у резличитим бојама и свако ликовно дело имало је своју причу. Директорка библиотеке, Снежана Ђенић, рекла је поводом ове изложбе:

     "Према грчкој митологији људима је цвеће поклонила лепа нимфа Флора. Када је Флору оженио Зефир, грчки бог западног ветра који доноси кише и најављује топло време, као венчани поклон доделио јој је владавину над цвећем, а она је заузврат, у својој доброти поклонила људима семе цвећа и мед. Тако је нимфа Флора постала богиња пролећа, плодоносног дрвећа и цвећа. 

     Добро дошли на први Фестивал пољског цвећа на Златибору којим се наша библиотека укључује у реализацију пројекта Хортикултуралне библиотеке.

     Мисија овог нашег мајског додира са природом, као и ове изложбе јесте да утичемо на сваког појединца, стварајући тако колективну свест о значају очувања природног блага, како би се, не само у мају већ сваког дана подсећали на важност наше одговорности према природи и њеним раскошним даровима, јер једино тако моћи ћемо још дуго да користимо њене благодети."

     На Златибору је у основној школи истог дана одржана радионица "Хербаријум пољског цвећа" коју је водила Радмила Петровић, директор Библиотеке "Јован Поповић" из Кикинде. Памтимо, некада су хербаријуми били лични хоби неких од нас. Шетајући, брало се цвеће, лековито биље, пресовало и сушило међу страницама неке књиге и одлагало и тако конзервирано  лепило у посебну свеску која се зове Хербаријум. Уписивало се латинско и народно име биљке испод ње. Идеја организатора је да се од овог Фестивала направи дигитални хербаријум. Ученици су добили задатак да мобилним телефонима, фото апаратима, шетајући Златибором сликају биљке и цветове који их заинтересују, испод њих напишу име биљке, не латинско, бећ име по којом су те биљке познате у народу и дигитално пошаљу. У октобру месецу, у Кикинди, најбољи радови биће награђени. 

     У суботу је одржана радионица са ученицима основне школе "Пишемо песме о пољском цвећу". Ову радионицу су водили др Мирјана Стакић, проф. Учитељског факултета у Ужици и Мирко С. Марковић, критичар књижевности за децу. Претходног дана, у оквиру Фестивала деца су се бавила цвећем, сликом и бојама, а овог дана наступиле су игре речи. Цветови који су заступљени у нашем крају: каћун, љубичица, бела рада, љутић, кадуља, шебој, маслачак, здравац... Деца су направила и химну Фестивала пољског цвећа:

Љубичица стидљива заспала у трави

снови јој се мирисни врзмају по глави



Делија зумбул у плавоме жакету

најлепши је цветић на целоме свету



Златиборски ветар што нам цвеће сеје

донео је мирис благ да јој срце греје



Миришу и звончић и шебој и врбица

мирише љутић, маслачак, камилица



Најлепше мирише зумбул због плавог лица

најдража делији пољском је љубичица. 

      Деца и организатори истичу  да је у плану музика која би пратила ове стихове и тако би ове разигране, сликовите, шарене речи претопили у праву химну.

             Цвеће је као и жена, мајка, лепота, рађање... вечита инспирација уметника. Цвеће је у ствари уметничко дело природе, цвеће је синоним за лепоту. То је био мото и радионице "Улепшај свет - направи свој пољски цвет" која се одржала у недељу, у Дому пензионера у Чајетини. Ову радионицу је водила Тања Кујунџић. Реч је о цветним рукотворинама, стварању малих кућних украса и накита у знаку пољског цвећа. Пензионерке са својим унукама радиле су вунене цветове, граничнике за књиге, брошеве, минђуше, носаче саксија...У плану је, ако не ове године, онда сигурно следеће, изложба радова у Кикинди, па ће се тако пензионери Кикинде и Чајетине удружити, посећивати и дружити. Планирана је посета и Ковачици, центру наивне уметности, где аутори врло често као главни мотив узимају цвеће. Овај први Фестивал пољског цвећа се у контакту са људима обогаћује, изнедре се неке нове квалитетне идеје, повезују се људи, а све повезује Фестивал пољског цвећа. 

     Последњег дана фестивала отворена је Електронска изложба "Говор цвећа", Изложба књига о цвећу, а сви су могли на улицама Чајетини на вашару могли видети и промоцију Фестивала пољског цвећа. 

      Кроз дигиталну изложбу "Говор цвећа" приказан је биолошки и духовни значај биљака за развој и опстанак човека  на нашој планети. Дигитални приказ изложбе обухвата и културолошки значај биљака, њихову симболику, цвеће са својим лековитим, магијским и симболичким значајем, а посебан акценат је стављен на публикације из XVIII и XIX века. Део дигиталне изложбе посвећен је цвећу кроз историју, од Асираца, старих Грка, Римљана, кроз средњи век и коришћења цвећа у различитим племићким сталежима, до државних симбола и симболике цвећа данас. 

     У библиотеци су изложене и књиге о цвећу, а на вашару су чланови библиотеке могли купити цвеће са попустом. На овај начин је и Фестивал пољског цвећа промовисан као изузетан догађај, Фестивал који окупља многе генерације, едукује у области хортикултуре и на један леп и квалитетан начин повезује људе јер је тема овог Фестивала пољско цвеће. 

     О Фестивалу пољског цвећа у Чајетини можете погледати и на следећим линковима:

http://www.biblioteke.org.rs/ 

http://www.biblioteke.org/

http://www.hortikulturna.biblioteka.org.rs/index.php/13-cajetina/12-h-r-i-ul-urn-c-in

http://www.hortikulturna.biblioteka.org.rs/index.php/13-cajetina/15-izl-zb-h-r-i-ul-ur

http://www.hortikulturna.biblioteka.org.rs/index.php/13-cajetina/16-p-zi-h-r-i-ul-ur-zl-ib-r

http://www.hortikulturna.biblioteka.org.rs/index.php/13-cajetina/17-h-r-i-ul-urn-v-r-vin

 

Изложба акварела "Водена светлост" Душана Старчевића у библиотеци

     

Гости библиотеке 10. маја били су Душан Старчевић са ауторском изложбом"Водена светлост" и Катарина Доганџић Мићуновић, историчар уметности, која је отворила изложбу. 

     Душан Старчевић рођен је 1950. године у Ужицу. Дипломирао је 1984. године на Академији уметности у Новом Саду, одсек сликарство. Члан је Удружења ликовних уметника Србије. Излагао је на више групних и самосталних изложби. Добитник је многих награда и признања. 

     Као организатор ове изложбе, зажелевши добродошлицу, директорка библиотеке, Снежана Ђенић, је између осталог рекла:

      "Притиснути и помало збуњени не увек јасним кретањима у уметности вечерас имамо прилику да у радовима овог сликара великог дара и однегованог уметничког става, пронађемо оно исходиште које нам омогућава препознавање истинских вредности на пољу ликовне уметности". 

     Отварајући изложбу Катарина Доганџић Мићуновић истиче:

     "Пре побуђујућа но узнемирујућа енергија ових слика, представљена је у театарском оквиру - као у позоришту, из гледалишта чамца(перспектива са површине воде) посматра се симетрична сцена(поглед са средишта кањона) на којој се одвија драма природе. Стрме вертикале су зацепљене светлом - јасним белим, или магловитим, пригушеним, недкад љубичасто - плавом светлошћу пламене контуре, реским жутим и наранџасто - ружичастим одсевима, трагом одлутале муње. Обриси земље каткад су обојени влажним зеленим титрајем. Изложено је и неколико акварел форми готово потпуно расточених у снажном снопу светла, попут разливеног трага воде. Свака слика Старчевићевог импресионизма је чин у драматургији природе, варирање топлине светлости и влаге у различитим добима дана и године.

      Окомите стене на Старчевићевим акварелима сусрећу се над водом. Некад се тај сусрет наслућује у дубини, или се масе преклапају затварајући хоризонт, у облику троугла усмереног ка доле - симбола женског принципа, велике мајке и чина стварања. У том троуганом сажимању форме очитава се снажна симболика стварања, кроз коју се наслућује еротична напетост човека - последњег бића у космогонијском низу. Ови акварели могу асоцирати и на актове, гигантске торзое персонификоване мајке - природе."

     Захваливши се свима, Душан Старчевић је рекао да је презадовољан амбијентом у коме су његови акварели изложени. Похвалио је и организацију и предусетљивост запослених у библиотеци и истакао да је презентације изложбе "Водена светлост" превазишла његова очекивања јер је Чајетина варош и Библиотека установа у којој се уметничка дела представљају онако како уметност то и заслужује. 

   

     

 

 

На Међународни дан књиге и ауторских права у Библиотеци представљена књига Милана Орлића "Андрић, Црњански, Пекић"

     У жељи да се обележи Међународни дан књиге и ауторских права, који се на различите начине обележава у целом свету, и библиотека "Љубиша Р. Ђенић" је 24. априла припремила својим читаоцима и посетиоцима једну пригодну промоцију. Реч је о књизи "Андрић, Црњански, Пекић" аутора Милана Орлића који је био и гост библиотеке. Књига је изашла 2017. године у издању "Мали Немо", а Милан Орлић је главни уредник ове издавачке куће.

     Милан Орлић је књижевник, филозоф, научни истраживач. Основне и мастер студије завршпио је на Филозофском факултету Универзитета у Београду (група за филозофију). Дикторирао је на Универзитету Монаш у Мелбурну, Аустралија, темом The Narrative Subject and Re-construction of the Narator Figure. Држао је предавања на Универзитетима у Прагу, Брно, Гдањску, Познању, Вроцлаву, Ополу, Кракову, Мелбурну и паризу. Учестовао је на више од 30 научних конференција и округлих столова у Србији, региону и три континента. У његову биографију се уписује учешће и на 30 међународних песничких фестивала. Заступљен је у двадесетак најважнијих домаћих и страних избора, антологија и лексикона. Његова поезија и есеји превођени су на петнестак језика, а о Орлићевом стваралаштву написано је стотинак текстова, а уписује и велики број награда. 

     Дело "Андрић, Црњански, Пекић" је докторска дисертација у којој се структуралистички преиспитује допринос ова три српска књижевника на светску књижевност, ова три писца су представљена као претече модернизма и постмодернизма. Студија сама по себи даје оригинални допринос књижевној теорији и тако представља књижевни канон 20. века. 

     Ова докторска дисертација је написана на енглеском језику, а затим преведена на српски, а Милан Орлић истиче:

    "Ако хоћете да представите нешто у свету и то буде примећено, морате урадити то на енглеском језику. Ја сам имао и жељу и намеру да покажем да ми имамо највећа имена у књижевности. С обзиром да сам био мотивисан Андрићем, Црњанским и Пекићем, на примеру њихових прелепих дела, идеја и карактера хтео сам да докажем да смо ми вредни пажње, да смо вредни тога да свет обрати пажњу на нас!"

     Студија обухвата век и по српске књижевности, од Јована Стерије Поповића и његовог дела "Роман без романа" до Милорада Павића и "Хатардског речника". Наравно, оно што је срж овог дела су сличности и разлике великана Андрића, Црњанског и Пекића. Сви они различити су по темпараменту и стилу писања, а заједничка им је доследност у ставовима. Заједничко им је и то што су сва тројица знали више језика, познавали и представљали у свету: Србију, њене људе, обичаје и српски менталитет, слободоумност духа, историјску баштину...

     Милан Орлић је записао, после ове промоције у књигу утисака, у библиотеци у Чајетини, следеће:

     "Пажљива и активна публика, садржајан разговор, љубазност домаћина у лепом амбијенту, представљање књиге "Андрић, Црњански, Пекић..." учинило је вредним памћења. То је најбоље признањевеликанима српске књижевности, похвала достојанству и традицији српске књижевности. Част ми је што сам служио том циљу."