Гостовање писца Дејана Алексића
У уторак, 19.03.2024. у сали Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“ у Чајетини гостовао je Дејан Алексић, песник, драмски писац, романописац и стваралац књижевних дела за децу. Ученици четвртог разреда ОШ „Димитрије Туцовић“ из Чајетине имали су прилику да се упознају у друже са овим писцем раније тог дана, док је у вечерњим сатима био представљен његов роман првенац „Петља“, за који критичари тврде да представља освежење на савременој домаћој књижевној сцени.
Дејан Алексић (1972, Краљево) је дипломирао на Одсеку за српску књижевност и језик Филозофског факултета у Новом Саду. Живи и ради у Краљеву, као главни и одговорни уредник Издавачке делатности ,,Повеља“, у Народној библиотеци ,,Стефан Првовенчани“.
На књижевну сцену ступа средином деведесетих, са првим објављеним делом у 22. години. Сматра се једним од најзначајнијих књижевних стваралаца млађе генерације. Његова поезија превођена је на десетак европских језика, а посебне књиге песама објављене су на шпанском, пољском, француском, словеначком и македонском.
Објавио је дванаест песничких збирки, књигу драма, један роман и преко двадесет књига за децу. Добитник је бројних значајнијих књижевних награда за поезију: „Васко Попа”, „Меша Селимовић”, Змајева награда Матице српске, „Бранко Миљковић”, Награда САНУ из Фонда „Бранко Ћопић”, „Мирослав Антић”, „Ристо Ратковић”, Просветина награда, „Матићев шал“, Бранкова награда.
За роман „Петља“ додељене су му је награде „Милош Црњански” и „Владан Десница”.
За драму „Вина и пингвина“ 2010. године додељена му је Пекићева стипендија.
Његови стихови и проза за децу део су наставног програма у основним школама, а роман „Ципела на крају света“ на листи је обавезне лектире за 7. разред. И у овој области награђиван је важним признањима: двоструки добитник награда „Политикин забавник” и „Невен”, награде „Душан Радовић”, награде Змајевих дечјих игара за изузетан допринос литератури за децу, награде Међународног сајма књига у Београду, „Плави чуперак”, „Змајев штап”, „Гордана Брајовић”, „Раде Обреновић”, Награде Града Ниша за књижевност за децу, „Гомионица”, Златно Гашино перо, Доситејево перо, Награде Радио Београда, Златни кључић Смедерева, као и међународних признања „Мали принц”(два пута) и „White Raven“.
Дејан Алексић је посебно цењен као аутор књижевних дела за децу и већи део његовог књижевног опуса припада овој врсти литературе. Нека од његових дела не само да се налазе у читанкама и обавезној лектири за основну школу, већ су и део програма Допунске наставе у иностранству. Из ових разлога је деци било посебно уживање видети и упознати писца чије су нека дела већ знали.
Непосредним и искреним приступом Дејан је успео да стигне до срца сваког малишана, да изазове осмехе и пробуди њихову радозналост. Публика је активно учествовала у читању поезије, кроз глуму, решавање загонетки у стиху и ломили су језике покушавајући да изговоре неке нове брзалице.
На крају књижевног сусрета деца су Дејана оценила са оценом пет и сви су заједно исказали наду да ће се овај сусрет ускоро поновити.
Да за пресудне одлуке у животу треба имати петљу, али и како изгледа када је она потребна у свакодневници особе која не пристаје на конвенције, говори роман Дејана Алексића „Петља“, чије је представљање обележило други део дана. Реч је о узбудљивој приповести о девојци Дини Поледици, која не жели да се утопи у једноличну масу и прихвати суморну друштвену стварност, па бира тежи пут да пронађе и упозна себе. Роман говори о потреби очувања индивидуалности у друштвеним приликама врло неповољним за то. Главни лик је млада, образована жена коју обележава осећање трагизма при суочењу с чињеницом да је мислити и имати свој став лоше, опасно и непрепоручљиво. Роман је нарација у првом лицу женског рода. Има комплексну композицију, јер се приповеда на више временских планова. У великој мери је ретроспективан. Са становишта типологије, има елемената исповедног, есејистичког, криминалистичког и билдунгс романа.
Алексић истиче да то није још један роман о трауматичним деведесетим, већ прича о појединцу изложеном на ветрометини бесмисла који доноси руинирано и дубоко оболело друштво. Постоји један кључни лајтмотив „Петље“, а то је зло. Појам баналног зла се помиње у филозофском разматрању Хане Арент и то је зло које је део људске свакодневнице. Његова страхота је у томе што више није далеко и алегоријско, какво је вековима било у свести човека. Оно је близу, у комшилуку, на улици, међу познаницима често. То на својој кожи осећа јунакиња и има јасну свест о себи као потенцијалном инструменту зла. Алексић објашњава да је роман писао с потребом да се сам суочи с деценијама живота у дезоријентисаном друштву и истражи колико је и сам деформисан прилагођавањима, компромисима, рачуницом нужном за прости опстанак. Рецимо да за то заиста треба петља, јер најтеже је суочити се са собом и сопственим изборима, који нису увек најбољи и најчаснији.
