Промоција књиге Радоша Љушића "Критике"
У петак, 28. октобра, 2022. године , у сали Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“ у Чајетини, одржано је књижевно вече, посвећено књизи „Критике“, угледног историчара, професора др Радоша Љушића. Поред аутора, о значају дела професора Љушића су говориле и Снежана Ђенић, историчарка и директорка Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“, као и историчарка, професорка др Сузана Рајић, редовна професорка Филозофског факултета Универзитета у Београду.
У име издавача књиге, на самом почетку вечери, публици се обратила Снежана Ђенић, рекавши да „Критике“ представљају изузетно корисно дело, јер последњих деценија, термин критике полако губи свој основни смисао и готово да више нема одговорног оцењивања нити вештине вредновања онога што је добро и онога што је лоше.
„Критике“ представљају импресивну библиографску јединицу, у којој рецензују потписује професорка др Сузана Рајић, па тако, већ на први поглед, ова публикација читаоцу оставља упечатљив утисак једне озбиљне и стручне књиге, чија је тема већ унапред одређена самим насловом.
Као доказ да тренутно у друштву у коме живимо влада прећутно мишљење да је пожељно да истина остане по страни, Професорка Рајић подсећа да је Љушићева књига "Критике" први пут представљена на Филозопфском факултету у Београду, где није наишла на одговарајућу реакцију публике. Струка је остала нема пред аутором и његовим делом, које разоткрива историјску истину.
Професор Љушић се захвалио Библиотеци "Љубиша Р. Ђенић" и директорки Снежани Ђенић, на храбрости да објави књигу у којој истина излази на видело, наглашавајући да је су га пре ње одбили пет других издавача.
Професор Љушић је ауторитативно у складу са својим звањем, знањем, научним потребама и професионалном одговорношћу, две деценије писао и објављивао критике које се односе на историографију, мемоарску грађу и књижевност. Отуда су сада све те јединице прикупљене и објављене у овој књизи, да као целина дају одређени допринос не само критичкој, већ и научној речи у Србији.
Наравно, професор Радош Љушић у својим анализама није само указивао на пропусте, грешке и недостатке. Постоје одређени сегменти историјских, научних и књижевних целина које је код одређених аутора уважавао, давао им за право и тиме показао висок степен педагошке објективности, што је доказ више о његовој доброј намери у методологији израде свога научно-критичког дела.
Према речима Снежане Ђенић: „Као издавачи ове публикације истински смо поносни, јер мишљење струке, науке и аналитичке посвећености је од велике важности за издавачку делатност Републике Србије, њену историјско-књижевну прошлост, садашњост и долазећу будућност, у којој ће све ово једнога дана бити историја.“