Промоција књиге

У четвртак, 16. априла 2015. са почетком у 19.00 часова, у Сали Библиотеке одржаће се промација књиге "Српско срце Јоханово" аутора Веселина Џелетовића.

Веселин Џелетовић је рођен 1962. године у Липљану на Косову и Метохији. Председник је удружења писаца "Поета". Објавио је велики број књижевних критика, приказа књига и рецензија. Његове збирке поезије су: "Племенити витез од Космета", "Ех, Косово", "Лепоти твојој дариваћу риме" и "Ограма", а романи "Чувари завичаја", "Орихалк и кристал Атлантиде" и ""Српско срце Јоханово".
 
Члан је Удружења књижевника Србије, ИФЈ (Међународне федерације новинара), НУНС (Независно удружење новинара Србије) и Друштва књижевника Косова и Метохије. Научни је сарадник Српске краљевске академије научника и уметника.
Његове песме су преведене на девет језика и објављиване по страним часописима широм света. Нека од признања су: "Мајсторско писмо", за поезију, признање "Српски витез" за допринос српству...
 
Роман "Српско срце Јоханово" добитник је специјалног признања Академије "Иво Андрић" и Ордена Централне козачке војске Руске Федерације. Доживео је 11 издања (тренутно је у припреми 12.) и преведен на енглески, руски, француски, немачки, македонски, словачки и румунски језик.
 
Роман је настао из поеме која је испевана 2006. године, по истинитом догађају који се збио у једном селу на Космету. Наиме, једном немачком аристократи је трансплантирано срце Јована, киднапованог Србина са Косова, а заједно са срцем - дошла су и сећања...
 
Према најновијим наводима медија Емир Кустурица има у плану да према роману сними филм.
 

 Збирка песама "Царство ждралова" доц. др Мирјане Стакић представљена је у уторак, 31. марта 2015. у Сали Библиотеке. Од укупно 16 до сада објављених књига, ово је четврта по реду збирка поезије Мирјане Стакић, веома читане, тиражне и изузетно популарне песникиње у српској савременој књижевности.

На питање откуда идеја да ова збирка носи наслов "Царство ждралова" ауторка каже: " Ждрал је птица која импресионира својом лепотом. У Јапану је позната као симбол бесмртности, а пошто је уметност бесмртна, ја сам хтела на неки начин да направим симболичну везу између свих ствари које су у животу лепе и вредне. Песме су углавном љубавне и рефлексивне, а подстицај је био све оно што ме је дотицало на бројним путовањима, значи разни детаљи, људска лица, осмех, осећања, све оно што је пролазило кроз мене и што је, на крају крајева, као одјек дало поезију."

Aуторка инспирацију налази у свакодневном животу јер, како каже, за њу писање представља потребу као и дисање.

"Све је код мене ствар тренутка и ствар инспирације. Тренутно пуно путујем и немем времена које је потребно да се посветим некој дужој прозној врсти, али пошто је писање моја потреба и моја професија и мој живот, онда сваки тренутак користим да пишем.Тако су настале и ове песме."

Поред ауторке о књизи је говорио и рецензент, др Раде Вучићевић, који је у својој рецензији истакао да су "све њене песме скројене по укусу и мери и немају ничег сувишног, нападног, неодређеног", а затим је додао да: "Мирјана сигурно спада у сам врх српске поетике и ја мислим, колико то моје професионално поштење допушта, да је ово једна од најбољих књига у овом миленијуму које су изашле, што се тиче поезије. Ту су 82 песме у 9 циклуса, од којих барем десет песама су антологијске, а од тих десетак су барем две песме врхунац у казивању и лирском приповедању, а Мирјана баш тако пише и приповеда. Вероватно је то некаква и интелектуална и поетска зрелина. Она је сада у фази када песничку слику ствара саопштавањем и казивањем онога што види. То је нешто што је једино Чехов могао да уради у светској књижевности..."

Да ово поетско вече прође у што лепшем маниру  помогли су ученици Угоститељско туристичке школе из Чајетине, Марија Чоловић, Неда Луковић и Филип Мишић, читањем одабраних стихова док су за музичку пратњу биле задужене ученице ОШ "Димитрије Туцовић" Александра Чубрак, Јелена и Марија Ђукић.

фото: Драган Никић

У уторак, 31. марта 2015. са почетком у 19.00 часова, у Сали Библиотеке одржаће се промоција збирке песама "Царство ждралова" доц. др Мирјане Стакић.

Доц. др Мирјана Стакић рођена је у Владичином Хану 1973. године. Завршила је Филолошки факултет, звање доктора дидактичко - методичких наука стекла је на Учитељском факултету у Ужицу. Доцент је за ужу научну област Методика наставе српског језика и књижевности на учитељском факултету у Лепосавићу. Била је вишегодишњи члан редакције и уредник књижевног часописа Међај. Бави се књижевним и научним радом, а пише и белетристрику. Објавила је више од четрдесет књижевнокритичких и научних радова и учествовала на преко двадесет међународних научних скупова и конференција у земљи и иностранству. Члан је Удружења књижевника Србије.

До сада је објавила укупно 16 књига од тога: књиге белетристрике: Лирска исклизнућа на зиду fb (кратка проза), Домишљања: антологија дечјих песама, романе: Николај, Ханина кћи, Анина прича, хајдучица, Изгубљене душе, Кисело грожђе и књиге поезије: Самовања, Мандрагора, Ноћне птице и Царство ждралова. 

Мирјана Стакић је у "Царству ждралова" сакупила 80 необичних песама, сврстаних у 9 занимљивих циклуса. Како у својој рецензији истиче Др Раде Вучићевић, "све њене песме су скројене по укусу и мери, која нема ничег сувишног, нападног нејасног, неодређеног..."

"Ишчитавање поезије Мирјане Стакић читалац доживљава као прелиставање интимног дневника једне несвакидашње, изузетно проницљиве, образоване личности, која за све што се у њеном окружењу догађа има свој коментар, тумачење, објашњење...Њени стихови су диван спој речи, музике и мисаоног значења које читаоцу оставља довољно простора да слободно доживљава властиту песничку слику, независну од времена и простора у коме та узајамност настаје и ствара се", истиче Вучићевић.

Песме из "Царства ждралова" су настајале у свакодневном животу, у најобичнијим и најнеобичнијим ситуацијама у животу песникиње.

 У среду, 25. марта 2015. године у Сали Библиотеке представљена је збирка поезије "Гласови лета",професора Мирка Иконића, књижевника из Прибоја. Поред аутора о књизи су говорили наша завичајна књижевница, Мирјана Ранковић Луковић и песник Вујица Бојовић из Пријепоља.

Свој књижевни рад Мирко Иконић је започео управо песмама објавивши две збирке поезије: "Осојнице - отисци" и "Млада делта". Потом је писао есеје, приказе, бавио се и књижевном критиком и објавио неколико књига приповедака.

"Гласови лета" је његова трећа збирка поезије која је настала као плод наталоженог ауторовог искуства и песничког "зрења" које траје већ више од три деценије. Она је својеврсна компилација тридесетак по мотивима разноврсних песама, подељених у три целине: "Рани радови", "Боје зреле рујевине" и "Гласови лета".На питање којом целином је највише задовољан, Иконић је рекао: "То је тешко рећи пошто тај процес још увек траје. Моја прва књига је посвећена завичају и носи назив "Осојнице - отисци". Касније сам објавио збирку песама "Млада делта" у којој су младалачке песме. Ова књига сада носи назив "Гласови лета" и представља неко зрело доба. Надам се да ће Бог бити милостив и неће ме "позвати" да завршим следећу књигу као, рецимо, "Јесење магле".

Завичајна књижевница, Мирјана Ранковић Луковић је, говорећи о Иконићевим песмама, истакла: "Мирко Иконић као писац има бритку мисао и јасан циљ са којим кад дела као писац записује своје емоције, запажања, филозофију живљења, једнако као што и живи без компромиса. Истина је једна и она је његова истина, понекад сурова и горка понекад контролисано страствена, али таква јесте и мора се предочити." Њу ова збирка највише подсећа на "Влтаву", Беджиха Сметане јер су песме такве да описују одрастање песника и развој стила који је на почетку разигран док касније постаје мирнији.

Песник Вујица Бојовић се дотакао питања живота писаца у малим местима као и да се песме из збирке "Гласови лета" могу препознати као аутобиографске, а свакако су ту и оне које можемо назвати животном биографијом, о животу интелектуалца, професора књижевности у малом месту.

Професор Мирко Иконић, књижевник из Прибоја, предсатвиће своју нову збирку песама "Гласови лета" чајетинским љубитељима писане речи у среду, 25. марта 2015. у 19.00 часова, у Сали Библиотеке.

У свом богатом списатељском "крчагу" аутор има три збирке поезије ("Осојнице", "Млада делта" и "Гласови лета"), две књиге приповедака ("Претежно истините приче" и "Повратак у Црнуговиће") као и пет есеја ("Трагање и вредновање", "Чаролија речи", "Песникиње Прибоја", "Научна фантастика у роману Једна угашена звезда Лазара Комарчића" и Од Саве из Грабовице до данас"). 

Збирка "Гласови лета" је својеврсна компилација педесетак по мотивима разноврсних песама, подељених у три целине - "Рани радови", "Боје зреле рујевине" и "Гласови лета", а настала је као плод наталоженог ауторовог искуства и песничког "зрења" које траје већ више од три деценије. 

 Монографија "Патријарх Павле - светац кога смо познавали", новосадског новинара и публицисте, Ђорђа Рандеља представљена је 25. фебруара 2015. године у Специјалној болници "Чигота". Осим монографије о патријарху Павлу, Рандељ је објавио још 25 дела, али га је ова књига прославила. Писао је многе жанрове у књижевности и новинарству. Познат је по високој култури и однегованом стилу, али и као велики читалац. Дугогодишњи је колумниста листа "Дневник", а добитник је и "Октобарске награде" града Новог Сада за 1999. годину. Једна од књига којом се веома поноси је "Откриће Библије - стари и нови завет", коју је писао 15 година и која, као таква, представља његово животно дело. 

Аутор монографије је истакао да је његова намера била да кроз ово књижевно дело српски народ коначно сазна или бар наслути кога је то у личности патријарха Павла имао за духовног вођу.

Захваљујући Ђорђу Рандељу поштоваоци лика и дела патријарха Павла, у првој недељи поста, имали су прилику да кроз представљену монографију остваре увид у начин размишљања и вредности за које се залагао човек који представља један од светлијих примера у нашој новијој историји. Аутор књиге сматра да сигурна рука Господња патријарха Павла поставила у најтежем периоду српске историје да као таква личност, коју краси скромност, поштење и мудрост води народ у грађанском рату који је, како каже, најтежи од свих.

 "Ми смо поколења која су привилегована јер смо били савременици једном свецу, познавали смо човека достојном Светом Сави, иако је био 44. патријарх српски после њега. Поглавар СПЦ патријарх Павле био је у периоду од 1990. до 2009. године у доба највеће кризе кроз коју је пролазила Србија. Ја мислим да то није било случајно. Мислим да нас је водила сигурна рука Господња, да је поставила таквог човека на чело Српског народа, да изађемо из свих ових ратова, не као победници, јер сматрам да у рату нема победника, већ да не изгубимо достојанство, поштење, морал. Да останемо оно што је патријарх увек говорио "само будимо људи". Ја сам књигу закључио једном његовом феноменалном реченицом: "Кад би мала Србија треебало да опстане по цену злочина, боље да нестанемо. Ако само један Србин остане и може да се спасе по цену злочина, и тај један деа будем ја, ја то не бих желео. Боље да умрем и да пред Бога одем усправан", истакао је аутор, Ђорђе Рандељ.

У уторак, 10. фебруара 2015. године, у Сали Библиотеке, одржана је промоције збирке песама "Ветровима уназад", наше завичајне књижевнице, Мирјане Ранковић Луковић.

После дужег времена, ауторка се својој читалачкој публици обратила лирским тоновима док њени стихови снагом мирне реке померају планине и трајно се усађују у мисли читалаца.

Да поетско вече протекне у што лепшем маниру допринели су Биљана Здравковић, Мирјана Лопин Дризо и Жарко Божанић читањем стихова из ове збирке. Гост вечери, у улози рецензента, био је Недељко Попадић, један од наших најпознатијих писаца за децу. Објашњавајући своје виђење Мирјаниног стваралаштва, рекао је да су песме у овој збирци такве као да их је писало бар пет песника са пет различитих страна света. "Мислим да је Мирјана једна од најбољих савремених песникиња у Србији. Пише једноставним, разумљивим стилом, а то је најтеже, писати стихове са пуно емоција, јасно, гласно, разговетно, нежно и паметно у исто време", рекао је Попадић.

У свом већ, можемо рећи, богатом опусу, поред поезије, Мирјана је са истим успехом објавила четири збирке приповедака и један роман. Гостујући и на фестивалима за децу говорила је песме намењене њима, а о томе Попадић каже: "Може да пише и за децу. Видео сам то у неким њеним стиховима. Узмимо песму "Како се постаје песник", та песма ми даје за право да кажем да би Мирјана требало да напише једну књигу поезије за децу."

Поједине песме Мирјана је писала са посветом. Многима се, због тога, наметнуло питање: коме најчешће поклања песме и да ли их посвећује пре или после њиховог настанка. "Свакодневно постоји неко коме ја пишем песме. Намењене су или моме сину, супругу, мајци, оцу...а некоме су додељене касније. Постоје песме у овој збирци које сам, листајући у одређеном моменту, помислила да желим да их поклоном тој и тој особи, јер једноставно желим да јој улепшам дан, а та песма ми личи на њу", рекла је Мирјана.

Судећи по позитивним реакцијама многобројне публике, која је сваку прочитану песму наградила аплаузом, а и по неком сузом, Мирјанине песме већ су "стигле" до њихових срца. Како је у рецензији написао сарајевски песник Горан Врачар: "Много тајни је скривено и много тајни објашњено стиховима Мирјане Ранковић Луковић у овој новој збирци поезије и то је разлог зашто читаоцу не требају широки видици...Мирјана је све то у наше име одгледала и написала."

У уторак, 10. фебруара 2015. са почетком у 19 часова, у Сали Библиотеке, одржаће се промоција збирке песама "Ветровима уназад" Мирјане Ранковић Луковић.

Мирјана Ранковић Луковић у свет књижевности улази 1998. године збирком песама "Други део мене". Први јој је добродошлицу пожелео песник Љубивоје Ршумовић одличним критикама и још бољим препорукама. Он је тада истакао да "она суверено влада стихом, као искусна песникиња која је занат завршила код добрих мајстора. Можда Црњанског, а свакако код Мике Антића и вероватно код Десанке." Исте године следи још једна збирка песама "Лица љубави", а потом приповетке "Након свих ових година", "Пешчано време", "Улазећи у причу", роман "Мушкарци не плачу", приповетке "Приче из Причевића".

Поред Ршумовића, у њеним књигама рецензију потписују: Радомир Андрић, Петар Арбутина, Мирко Иконић, Добрица Ерић, Тодор Бјелкић.

Мирјана Ранковић Луковић је члан Удружења књижевника Србије.

О збирци песама "Ветровима уназад" ће, осим ауторке, говорити и један од рецезената књиге, Недељко Попадић.

Овогодишња књижевна дешавања у Библиотеци отворена су у четвртак, 22. јануара 2015. године гостовањем завичајног песника Слободана Ристовића и промоцијом његове, петнаесте по реду, збирке песама под називом "Дозивање Бога". 

"Дозивање Бога" своју промоцију доживело је и у Ослу у Норвешкој, а књижевни критичар и публициста из Бризбејна из Аустралије, Драган Тепавчевић, изабрао је ову књигу за свој докторски рад. Он је написао да је Ристовићева последња објављена књига врх његовог дела, али и сам врх онога што је исписано у српској поезији с почетка XXI века. која нема слабог места.

У претходним својим збиркама Ристовић говори о кући и огњишту, о мајци и оцу, о кућној гуји, покушавајући да упозори и заустави пропадање живота и народа коме он припада. Сада у овој књизи покушава да заштити пропадање онога што се зове "генетски код" народа, онај део језика који народ чини народом, а њега песником. Слободан Ристовић Бога дозива на начин на који га дозива свако од нас, прича онако како обичан човек прича са Богом сваки дан помињући га онако, успут кад уздахне. Пише простим, народним језиком, неки од израза које користи су у оптицају још само у руралним срединама у којима се у највећој мери и очувала присност разговора са Богом као са живим бићем. Истовремено, аутор следи и изворно хришћанско веровање  да је доброта највеће богатство, па је тако "Дозивање Бога" је и дозивање доброте у људима. 

фото: Драган Никић

У четвртак, 22. јануара 2015. године са почетком у 19.оо часова, у Сали Библиотеке, одржаће се промоција збирке песама нашег завичајног писца, Слободана Ристовића.

Слободан Ристовић је рођен у Чајетини 1952. године.

Објавио је 14 књига песама као што су: "Вилин точак", "Вилине врзине", "Љубави моја од птица", "Кућни праг", "Кућна гуја", "Чемериште", "Патина пламена"...

Такође је објавио и књиге прозе "Мржња", "Светлица", "Срећеа је негде близу", "Страх од људи"...

Пише књижевне и ликовне импресије, есеје, духовне чланке. Бави се и етно филмом. Добитник је више књижевних признања.