Промоција књиге Бојана Љубеновића СРБИН КОЈЕКУДЕ
У уторак, 3.10.2023. године у Библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“ у Чајетини гостовао је Бојан Љубеновић, најпре као писац за децу, а увече је представио своју најновију књигу за одрасле „Србин којекуде“.
Бојан Љубеновић је рођен 1972. године у Београду. Аутор је више од двадесет књига за децу и одрасле и добитник је готово свих најважнијих књижевних награда из области сатире. Више од једне деценије је радио као новинар у Служби за информисање Скупштине града Београда. Као уредник рубрике ТРН и стране хумора ради у „Вечерњим новостима“. Члан је Београдског афористичарског круга и Удружења књижевника Србије. Превођен је на мађарски, македонски, италијански, словеначки, бугарски, чешки, словачки и руски језик.
Његове најпознатије књиге за одрасле су: "Да је боље, не би ваљало"; "Писма из Србије"; "Србијо, Бог ти помого"; "Трн у оку"; "Трипут сечем и опет кратко"; "Противотров"; "Ништа није смешно"...
Написао је и књиге за децу: "Авантуре у шумској школи"; "Занимљив буквар"; "Књига за заљубљене дечаке"; "Књига за заљубљене девојчице"; "Уки, мали фудбалер"; "Луна, мала тенисерка"; "Вук, мали глумац"; "Баксуз Срећко и његове невоље"; "Откачена школа"; "Тајне дединог кофера"...
Нова књига Бојана Љубеновића, „Србин којекуде“, која је изашла у јуну 2023. изазвала је јако добре реакције читалаца и аутор се нада да ће се такав тренд наставити и у месецима који долазе. „Ја верујем у ову књигу, највише због тога што сам је писао искрено, чиста срца са само једном жељом-да орасположим читаоце“, каже Љубеновић.
У свом новом делу Љубеновић наставља да се на крајње духовит и себи својствен сатиричан начин бави данашњом Србијом. Ово је истовремено и путопис, и интимни дневник, и аутобиографија, и огледало наше стварности. Док пише о наизглед обичним, свакодневним догодовштинама и догађајима, аутор расветљава много крупније и озбиљније друштвене појаве и проблеме. Љубеновићеве препознатљиве духовите жаоке сакривене су дубоко унутар урнебесних редова посвећених Србину који се два пута обрео у далеком иностранству преко океана, али и његовом делању у Београду, на мору или током ванредног стања.
Књига одише ведрином, а написана је специфичним стилом: реченице се лагано стапају и клизе творећи динамику и мелодију на коју се ухо брзо привикне. Та ритмичност се спушта до срца изазивајући осмех, који читаоцима не силази с лица све до последње странице.
