Промоција књиге "Шљивовица-Хроника села, људи и времена"

У среду, 8.јуна 2022. године, у Библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“, одржана је промоција књиге „Шљивовица-Хроника села, људи и времена“, Светислава Тијанића и Љиљане Костић.  
Темељећи своју књигу на монографији „Златиборско село Шљивовица“ Милисава Р. Ђенића, објављеној 1987. године, која је и приложена на почетним страницама, аутори су се определили да сачувају од заборава историју села, предања и оригиналне сеоске типове, али и да донесу својеврсну хронику живљења у овом селу у периоду после публиковања Ђенићеве монографије. Подршку су добили од Општине Чајетина, града Ужица и Библиотеке „Љубиша Ђенић“ из Чајетине, издавача књиге.
Монографија Шљивовице садржи бројне занимљиве приче о људима и догађајима, о досељавању и упорној борби за живот достојан човека, готово инстинктивном нагону становника овог врлетног краја да опстану и снагом свог духа преброде све недаће.
Борба за егзистенцију обичних људи и хероја сеоске свакодневнице одигравала не само у родном селу већ и на удаљеним меридијанима, у Ираку, Либији, Џибутију, одакле су у родно село доносили сведочења о другом и другачијем, као и многобројне новине и анегдоте које се и дан-данас препричавају.
Имајући на уму огромну очеву жељу да Шљивовица добије писану хронику, кћерка Љиљана, професорка на Педагошком факултету у Ужицу, је пружила несебичну помоћ. Према њеним речима књига „Шљивовица, хроника села, људи и времена“ настала је на темељима дугогодишњег ангажованог рада њеног оца, новинара дневних листова "Вести", "Данас" и "Екпрес политика", на промоцији родног села, афирмацији културе и иницирању напретка читавог краја на обронцима Златибора. Она се у највећој мери заснива на непосредном, живом контакту са људима, на познавању историје и традиције села, где је вешто инкорпорирана релевантна историјска грађа, пре свега монографија Милисава Ђенића и делови студије Љубомира Мићића. 
О књизи је поред аутора говорила и Боса Росић, етнолог и врстан познавалац обичаја, прилика и локалитета златиборског краја. Према њеним речима: " Од 1987. године када је завршена прва Монографија о Шљивовици, аутори Тијанићи су забележили све важне догађаје који су се у овом селу догодили: комплетан развој села, изградња путева и пруге, манифестација "Сајам домаће ракије", изградња нове цркве, па онда шљивовачки генерали, новинари, песници и књижевници, занатлије, као и кафане и ресторани, док своју будућност виде у туризму, што и јесте најреалније".
Како стоји и у рецензији ове хронике, коју потписују Миланка Шћекић, Миладин Каљевић и др Видоје Пантелић, генерал-пуковник у пензији, (сви родом из Шљивовице), књига има три поглавља.
Првом поглављу претходи предговор у коме је образложен разлог и потреба писања монографије, као и опредељење за другачији приступ – не строго научни, географски, историјски или етнолошки, већ публицистички, који би у себи објединио и књижевно-уметнички и научни подстил. У том поглављу – „Хроници села, кроз записе и сећања“ – аутори воде својеврсни дијалог са студијом Љубомира Мићића, проналазећи на терену потврду за његове наводе. Али не само потврду, већ и рефлексе једног давног времена. Упоредо с тим, прилажући родослове шљивовачких породица, коригују одређене Мићићеве наводе.
Посебну вредност овом делу рукописа дају управо приложени родослови, као и етнолошки контекст шљивовачких фамилија. Аутори су оживели једно време и приказали несаломивост ерског духа.
У другом поглављу – „Хроника људи, кроз записе, сећања и сведочења“ – осветљени су портрети многих виђенијих људи села Шљивовица, и оних који су се бавили разним занатима, пионира и весника новог времена, пчелара, књижевника, уметника, војних старешина и тако даље.
Треће поглавље, насловљено „Хроника будућих времена, кроз веру, надања и потомке“, потврда је потребе писања овакве књиге. У време када српска села замиру, када се наш народ расељава на све стране света, идеја да се запишу имена оних који су потекли са обала реке Сушице веома је функционална.
 Према речима Светислава Тијанића, на крају ваља рећи да штампањем ове књиге није довршен посао прављења шљивовачке хронике села, људи и времена. Једна од идеја, која „иде“ уз овај важан пројекат, јесте жеља аутора, ако буде доштампавања књиге, а према интересовању Шљивоваца за њу, сасвим је извесно да хоће, да се додају биографије и оних шљивовачких академаца који се из различитих разлога нису нашли у овом издању.
Тијанић истиче и другу, такође веома значајну идеју која се „родила“ током рада на хроници: "Читајући све биографије академаца које смо добили, закључили смо да у планове села Шљивовица и општине Чајетина, можда и лета 2022. године, које је пред нама, наравно, ако то дозволи епидемиолошка ситуација, треба убележити приређивање стручног скупа или округлог стола на тему „Како унапредити завичај“.