2013.

 Манифестација "Летњи улични ерски кабаре" оплемењује и употпуњује културна збивања и туристичку понуду Чајетине и Златибора већ пуних шест година.

Библиотека "Љубиша Р.Ђенић" као главни организатор ове манифестације и суорганизатори Туристичка организација Златибор и Културно-спортски центар, су као и у протеклих пет, и ове године, понудили на платоу испред Библиотеке у Чајетини 9. августа и на Краљевом тргу на Златибору 10. августа 2013. низ дешавања испуњених шармом, префињеношћу и смехом.

Генерални покровитељи ове тродневне манифестације били су Општина Чајетина и Министарство културе Републике Србије који су подржали део овог великог дешавања у оквиру пројекта "Ерски хумор" и на тај начин помогли у очувању нематеријалног културног наслеђа са најбољом намером да и Чајетина стекне имиџ престижне туристичке дестинације, а уједно и ласкаву титулу фестивалског града.

Ерски хумор је истинска друштвена и културна посебност људи златиборске регије, а најпре се може дефинисати као дубока народна мудрост исказана хумором.

Сматрајући да ерски хумор има све потребне елементе, библиотека "Љубиша Р. Ђенић" у сарадњи са Општином Чајетина, предложила га је за упис у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа. На наше велико задовољство, ерски хумор је препознат као део културног идентитета српског народа и одлуком Националног комитета за нематеријално културно наслеђе Републике Србије од 18. јуна 2012. уписан је у Национални регистар Републике Србије при Етнографском музеју у Београду под редним бројем 15. У овај регистар до сада је уписано 27 елемената нематеријалног културног наслеђа.

Манифестација је и ове године почела дан пре главних дешавања. Улични свирачи, принцезе и кловнови су шетали Чајетином и Златибором делећи флајере и позивнице и анимирајући мештане и туристе да дођу на Ерски кабаре и добро се забаве.

Уз музику Бид Бенда, дикси ансамбла из Зрењанина, дизањем заставе и извођењем химне почео је програм. Изузетно задовољство организатора ове манифестације представља чињеница да је ШЕСТИ УЛИЧНИ ЕРСКИ КАБАРЕ отворио председник општине Чајетина, господин Милан Стаматовић који се том приликом захвалио породици Ђенић "верним хроничарима времена и златиборског духа" и додао да "је у време када се буџети за културу смањују Чајетина успела да организује једну овакву манифестацију".

Овогодишњи Конкурс за најбољег афористичара имао је за тему дечија размишљања, њихове мале мудрости и истине, наравнo изречене кроз афоризме наших најбољих афористичара кроз задату тему "Дечија уста".

Испред жирија у саставу: Раде Јовановић, Љиљана Ракић и Мирјана Лопин Дризо нашло се 1485 афоризама од 55 афористичара из Хрватске, Македоније, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Србије. Једногласном одлуком жирија:

Прва награда, петодневни боравак за две особе у хотелу "Палисад" на Златибору, припала је Бојану Љубеновићу из Београда,

Друга награда, викенд за две особе у музеју "Старо село" у Сирогојну, припала је Митру Митровићу из Београда, 

Трећа награда, викенд за две особе у "Коначишту" Туристичке организације Златибор на Златибору припала је Мирку Марковићу из Београда.

Награђеним афористичарима награде је уручила историчар и директорка Библиотеке Снежана Ђенић.

Глумци Народног позоришта из Ужица и Драмске секције из Чајетине су у три представе презентовали симпатичан коктел ерског хумора праћен музиком дикси ансамбла Бид Бенд.

Прво су наступили Жарко Божанић, Јела Павловић и Слободан Љубичић у представи "Брачне и друге приче" где су верно представили један средовечан златиборски брачни пар при изласку у кафану након дужег времена, њихов разговор, мушкарчеву кризу средњих година и класично мушко-женско пребацивање.

Затим су наступили глумци ужичког Народног позоришта Душан Радојичић, Тијана Караичић и Иван Нинчић са представом "Дивљи запад" и дочарали како Ужичани виде друге и како други виде Ужичане. Дотакли су се лепих Ужичанки и несклада између физичког изгледа и ужичког акцента којим говоре, хладне воде, фејсбука али и београдског "новоговора"...

Глумице Драгана Врањанац и Даница Љубичић су наступиле у комаду "Женски разговори" по тексту Душка Радовића и више него добро приказале како жене виде мушкарце и шта о њима мисле одушевивши публику у Чајетини и на Златибору.

Одлична посећеност, изузетан програм и организација, добро расположење и провод су обележили шести по реду Летњи улични ерски кабаре који намеће још веће амбиције организаторима и даје реалну наду у дуг и успешан живот кабареа.

фото: Драган Никић

Изложба Библиотеке града Београда и Правног факултета у Београду под називом "Драгољуб Јовановић - професор, политичар и опозиционар"  отворена је у галерији специјалне болнице "Чигота" на Златибору у сарадњи са Библиотеком "Љубиша Р. Ђенић" из Чајетине.

Аутори каталога и изложбе су професор Правног факултета, др Јовица Тркуља и библиотекар Библиотеке града Београда, Олга Красић - Марјановић. Током изложбе организована је трибина "Драгољуб Јовановић - живот за слободу без страха" на којој је поред аутора поставке говорила и Мирјана Црнчевић.

Драгољуб Јовановић (1895-1977) је завршио основну школу У Пироту, гимназију у Београду, а докторске студије у Паризу 1923. године. На Правном факултету у Београду изабран је 1924. за доцента, а 1926. за ванредног професора. Залагао се за социјалну правду и решење сељачког питања. Због својих политичких убеђења 1932. године је осуђен на издржавање затворске казне и отпуштен са универзитета.

Један је од оснивача Групе за социјалну и културну акцију, активно се ангажовао у борби против фашизма. Време окупације је провео у Београду  и после ослобођења 1945.године поново је почео да предаје на Правном факултету у Београду. Наставио је да се бави политиком и био је секретар Народног фронта Народне Републике Србије и посланик у Скупштини Србије.

Залагао се за парламентарну демократију и вишепартијски систем. Био је одлучни противник комунистичке диктатуре и колективизације сеоског поседа због чега је удаљен са факултета јула 1946. и октобра 1947. осуђен на девет година робије. Након изласка из затвора живео је у изолацији посвећен писању успомена на свој политички живот и одсликавању портрета људи са којима се током деценија сусретао на политичкој сцени.

Изложба ће на Златибору бити отворена до 11. августа 2013. 

фото: Драган Никић

 На овогодишњем Конкурсу за афористичаре на тему "Дечија уста" учествовало је 55 афористичара из Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе и Македоније, пред комисијом се нашло 1485 афоризама. Жири, у саставу: Раде Јовановић - председник комисије и афористичар, Љиљана Ракић - библиотекар, Мирјана Лопин Дризо - новинар, донели су одлуку:

Прва награда и петодневни боравак за две особе у хотелу "Палисад" на Златибору припала је Бојану Љубеновићу из Београда.

Друга награда и викенд за две особе у музеју "Старо село" у Сирогојну припала ја Митру Митровићу из Београда.

Трећа награда и викенд за две особе у "Коначишту" Туристичке организације Златибор на Златибору припала је Мирку Марковићу из Београда.

Награде ће бити уручене првог дана манифестације "Ерски кабаре" у Чајетини, 9. августа 2013. У случају да награђени афористичари буду спречени да дођу на доделу награда, гарантна писма ће им бити уручена накнадно на кућне адресе.

Као и претходних година, и ове године, наше награде су боравак на Златибору, пошто је главна привредна делатност наше Општине туризам, па је ово такође један од начина промоције туризма и туристичке понуде Златибора.

Комисија за Конкурс за најбољи афоризам и афористичара

ОО "Летњег уличног ерског кабареа"

 Током лета 2013.године, у десет јавних библиотека Златиборског округа, биће представљен и организован "IBBY - Заједнички летњи програм читања". Овај заједнички пројекат, чији је учесник и библиотека "Љубиша Р. Ђенић", подржан је од стране Међународног одбора за књижевност за децу и младе (International Boards on Books for Young People).

"Летњи програм читања" је у библиотеци "Љубиша Р. Ђенић" препознат као успешан начин окупљања деце у библиотеци као и један од начина креативно проведеног слободног времена током распуста. Динамика рада три групе деце ( прва група - од 4 до 7 година, друга група - од 7 до 10 година и трећа група - од 10 до 12 година) испланирана је и одвијаће се кроз добро осмишљене креативне радионоце.

 Прве радионице одржане су у јуну, непосредно по завршетку школске године, и то: у понедељак, 17. јуна деца најмлађе групе су гледала сликовнице на видео биму док су им их библиотекари читали, а затим су цртала свој доживљај сликовнице. У уторак, 18. јуна средња група је правила породична стабла и причала о томе шта зна о породици, традицији, завичају. У среду, 19. јуна 2013. године, деца од 4. до 6. разреда су се упознала са петнаестак земаља света и њиховим карактеристичним обележјима, а затим су читала о Јапану из књиге "С децом око света" и правила оригами техником различите предмете од папира у боји.

Током јула месеца одржане су по две радионице за сваку групу и, поред већ познатих тема из јуна, укључене су и теме као: "Деца на позорници", "Причамо бајке", Квиз, "Песме које волим" (дружење са завичајном песникињом Мирјаном Ранковић Луковић), "Дизни", "Народна радиност" (деци је наш завичајни песник Добросав Обрадовић причао о народној традицији, народним умотворинама и на хамер папиру им нацртао људе у народниј ношњи), "Мали Јапанци" (мастер јапанског језика и књижевности Слађана Ђуровић је деци причала о Јапану, њиховој култури, обичајима, језику...)

фото: Драган Никић

12,13,14. и 19,20,21.августа 2013.године такође ће се одржати радионице и, поред већ познатих тема из претходна два месеца, у плану су и теме: Креирање стрипа, Бајкотека, Квиз, "Потрага за благом", Кефалица...

У уторак, 23. јула 2013.године у сали Библиотеке одржана је промоција књиге "Историја Југославије у 20.веку" немачке историчарке Мари-Жанин Чалић.

О књизи су говорили др Милан Ристовић, историчар и господин Зоран Хамовић, главни уредник Издавачког предузећа "Clio".

Ауторка, Мари Жанин Чалић, је редовна професорка на одељењу за историју Источне и Југоисточне Европе универзитета "Лудвиг Максимилијан" у Минхену, на којем је студирала и докторирала. Њено поље истраживања обухвата политичку, друштвену и привредну историју Балкана, национално питање и етничке мањине, немачку и европску политику према Балкану, као и превенцију сукоба.Читалачкој публици у Србији позната је, пре свега, по својој веома цењеној монографији "Социјална историја Србије:1815-1941", затим је 1995. објавила "Рат и мир у Босни и Херцеговини", као и бројне радове на тему национализма и етничког чишћења у региону бивше СФРЈ.

Књига "Историја Југославије у 20.веку" припада серијалу Европска историја 20.века. Ауторка историју Југославије првенствено посматра у широком луку друштвених промена 19. и 20. века. Своју анализу заснива испитивању четири структуралне појаве дугог трајања: националног питања, социо-економске неразвијености, регионалних разлика положаја Југославије наспрам великих сила.

фото: Драган Никић

 У уторак, 9. јула 2013.године у сали библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" одржано је ауторско поетско-музичко вече Александра и Зорана Богдановића.

Како је нагласио Зоран Богдановић, све песме које је те вечери казивао су аутобиографске и поделио их је у неколико категорија: љубавне, породичне, шаљиве, боемске. Из сваког прочитаног стиха се могла осетити емоција преточена у реч било да је посвећена мајци, сину, љубави из школских дана, завичају...

Александар Богдановић је, осим својих најдражих нумера, извео премијерно и две нове. 

фото: Драган Никић

У петак, 28. јуна 2013. године библиотека "Љубиша Р. Ђенић" је свечаном Академијом обележила свој дан и 109 година од оснивања. Прва је установа културе и средиште културног живота наше општине још од давне 1904. године када је основана "Златиборска читаоница" са циљем да се "набавком књига, новина, економских и књижевних списа унесу шира знања међу Златиборце".Данас, библиотека је смештена у једну од најлеших и најстаријих зграда у Чајетини која је подигнута 1910.године и у овом прелепом простору смештен је књижни фонд од близу 50000 књига.

Госте је поздравила историчар и директорка Библиотеке Снежана Ђенић и у свом говору истакла да: "су библиотеке својеврсне ризнице које чувају све оно што је уз помоћ предачке мудрости стварано кроз векове, а што је понекад тако чудесно преживљавало. Потхрањујући у својој тишини и тами, благо непроцењиве вредности, оне уистину јесу најсветлија места једног народа. Од оснивања првих српских библиотека прошло је много времена. Настајале су како је настајала и држава, сведочећи о српском госпотсву, култури, неимарству, племенитости ктитора, богатству дародаваца и непоновљивом духовном богатству својих савременика." Са обновом државности Србија је прву библиотеку добила тек 1815. године, а Народна библиотека је основана 1832. године. Она је на крају рекла да на овај дан славе све библиотеке у Србији.

 Поводом Дана Библиотеке сваке године се додељују захвалнице за успешну и дугогодишњу сарадњу истакнутим сарадницима. Ове године добитници су: Раде Јовановић (књижевник из Ужица), Биљана Здравковић (глумица Народног позоришта из Ужица), Слободан Љубичић (првак драме Народног позоришта из Ужица), Обрад Јовановић (академски сликар и професор Учитељског факултета у Ужицу), Милован Вуловић (оснивач и власник штампарије "Графичар" из Ужица), Бранко Игњатовић (архитекта са Златибора). Захвалнице су добиле и институције: Народни музеј Ужице, Градска галерија Ужице и Музичка школа "Војислав-Лале Стефановић", Ужице. Награду и захвалницу је добио и највернији читалац Библиотеке. Ове године је то био Богдан Јовановић, студент из Чајетине.

Музику која је пратила свечаност изводио је ученик трећег разреда Основне музичке школе "Војислав-Лале Стефановић", Марко Стефановић у класи професорке Драгане Јовановић. 

 "Дринска дивизија, Четврти пук и Ужичани у Балканским ратовима 1912/13." назив је изузетно вредне изложбе, аутора Радивоја Папића којом ће херојска дела српског народа бити видљива и упамћена за будућа времена. Изложбу је отворила госпођа Станојка Миливојевић, музејски саветник Народног музеја из Ужица.

 фото: Драган Никић

Библиотека ”Љубиша Р. Ђенић” ће у петак 28. јуна 2013. године прославити свој дан и 109 година од оснивања.Том приликом специјално за Дан Библиотеке ће бити приређена изложба ”Дринска дивизија, Четврти пук и Ужичани у Балканским ратовима 1912-1913” аутора Радивоја Папића. Изложбу ће отворити госпођа Станојка Миливојевић, музејски саветник Народног музеја из Ужица, а посетиоци у Чајетини ће моћи да је погледају до 15. јула 2013. године. Током свечаности која ће се одржати поводом Дана Библиотеке биће уручене захвалнице за успешну сарадњу дугогодишњим сарадницима, а музику која ће пратити свечаност изводиће ученици Музичке школе ”Војислав - Лале Стефановић” из Ужица.

 У просторијама библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", у уторак 14. маја 2013. године, отворена је изложба слика Божидара Ковачевића, једног од доајена српске и ужичке ликовне сцене, под називом "Магија боје и потеза". Реч је о циклусу портрета који су инспирисани породицом, женом, пријатељима, колегама, људима из села и из Доброселице, случајним пролазницима и низу аутопортрета.

Многобројну публику на самом почетку поздравила је, историчар и директорка библиотеке, Снежана Ђенић речима: "Велики сликар, Божидар Ковачевић, је иза себе оставио изузетно дело и маниром великог мајстора обележио српску ликовну сцену. Сматрајући да уметност мора да носи једну дубоку веру у живот, у људе, у љубав...да човек треба да слика онако како дише, да осећа средину у којој живи, приближио нам је саму суштину свог стваралаштва. Било је то питање дубоког посвећења..."

Велики поштовалац лика и дела Божидара Ковачевића, песник Радомир Андрић, је отворио изложбу и том приликом рекао: " Божидар Ковачевић је поседовао моћ старих мајстора да продре у невидљиво и извуче интиму на осликаном лицу, а све то је обасјавао зраком, без којег не би уметност надвладала просто занатство. Неуморно је правио скице и ловио интиму, у првом трену само њему разумљиву, а касније и посматрачу који у том експресивном лову проналази и део свог естетичког задовољства. Портретирао је суседе, сроднике, пријатеље, златиборске чобане, кириџије, радознале посетиоце своје галерије на Боровој Глави и атељеа изнад Раковице, по ликовним колонијама, у предаху, из прикрајка у ресторану или на неком другом месту... Понекад је трагао и за својим аутопортретом, у самотности, пред неподмитивим огледалом. И увек на дрги начин - трагом непоновљиве другости и емотивних посветница. Том његовом дару и уметничкој чаролији дивимо се сваки пут изнова - знајући да је сачувао део и нашег постојања у својој ризници дружељубља."

Изложбу чине 33 портрета и 13 аутопортрета нашег великог уметника, ремек дела која упућују на целовито сагледавање стила, преокупације и стваралаштва једног од највећих сликара ужичког краја.

Божидар Ковачевић је рођен 27. октобра 1934. године на Златибору, на Боровој Глави, а умро 26. новембра 2010. године у Београду. Основну школу је завршио у Доброселици. Гимназију похађао у Ужицу, Београду и Крушевцу, где је матурирао 1955. године. Академију ликовних уметности и магистарске студије завршио у класи Ђорђа Андрејевића Куна и Љубице Цуце Сокић 1961. године. Студијска путовања: Француска, Италија, Португал, Мароко, Немачка, САД. Излагао самостално у Србији, Југославији, Француској, Египту, Немачкој, САД, Белорусији...Добитник је више значајних награда, признања и похвала.

фото: Драган Никић

Савет традиционалног "Летњег уличног ерског кабареа" који се одржава у Чајетини и на Златибору 9. и 10. августа 2013. године, организује КОНКУРС ЗА НАЈБОЉЕГ АФОРИСТИЧАРА. У конкуренцију за награде улазе искључиво афоризми који се баве одговорима на питање шта деца, од предшколског до средњошколског узраста мисле о школи, другарству, родитељима, политици, новцу, поштовању, успеху, спорту, музици, животу.

Награде се додељују за допринос популаризацији хумора и неговању ерског духа. Награђени добијају дипломе Ерског кабареа и боравак у неком од хотела на Златибору и то:

- прва награда - пет дана за две особе,

- друга награда - продужени викенд за две особе и

- трећа награда - викенд за две особе

Рок за приспеће радова је 25. јул 2013. године. Радове достављати са пуним именом, презименом, адресом и бројем телефона. Објављивање одлуке жирија о награђеним радовима је 1. август 2013. Додела награда обавиће се првог (или другог) дана манифестације. Организатор преузима права штампања књиге афоризама доспелих по објављеном конкурсу.

РАДОВЕ СЛАТИ НА АДРЕСУ:
Библиотека "Љубиша Р. Ђенић"
Златиборска 1
31 310  Чајетина
или
E-mail: ljubisardjenic@open.telekom.rs
Тел: 031 831-380 и Факс: 031 831-924