2013.

У четвртак, 2. маја 2013. године, у сали одмаралишта "Дунав", а у организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и одмаралишта "Дунав", одржано је вече сатире под називом "Само да издржи сламка". Наши познати сатиричари Раде Јовановић, Слободан Симић и Нешко М. Илић су публици представили своје радове.

Слободан Симић је публици читао приче из своје кљиге "Шведски сто". Његове приче имају маштовиту идеју, итригантан драмски заплет, заоштрен конфликт и кулминацију, и најзад, као поенту, неочекивано, шокантно, комично-надреално разрешење.

 Раде Јовановић је читао афоризме из збирке "Из црвене бановине" међу којима су и следећи:

"Изумрле цивилизације су жртве теорије да се проблеми наталитета могу решавати у ходу."

"Најчешћи разлог за развод су мале ствари."

"Сви мужеви траже жену за гледање. А добију за слушање!"

"За брачни троугао још се није родио Питагора!"

"Не терајте мужа да кува. Може да му прекипи!"

 Нешко М. Илић се публици представио афоризмима које је објавио у збирци "Истеривање голе истине". Међу његовим најбољим афоризмима су и:

"Добили смо демократију. Добитницима честитамо, а народу желимо више среће у наредном извлачењу!"

"Кад се камен темељац поставља у кабинету, куле се зидају у ваздуху."

"Како је демократија дошла, тако је и отишла. Њу ништа не може зауставити."

"Грађани се понашају као држава. Нико не зна од чега живе и шта раде."

"Народ који дозволи да му соле памет, умире од повишеног притиска."

Публика је уживала у сатири и афоризмима тројице уметника јер смех нам је преко потребан.

фото: Драган Никић

      "Да би оплеменио и облагодарио људску расу, Бог, с времена на време, шаље на земљу велике и благородне душе. Једна од таквих била је и наша Десанка Максимовић", написао је на Ђурђевдан 1993. године епископ шабачко - ваљевски Лаврентије.

     У сали Библиотеке, 23. марта 2013. године, у сарадњи са ученицима Средње угоститељско - туристичке школе и професорком српског језика Бранкицом Манојловић, Библиотека је обележила две деценије од смрти највеће српске песникиње. Ученици су презентовали њен живот, рад и успехе у књижевности и рецитовали њене песме, а библиотекар Љиљана Ракић је представила Десанку Максимовић из једног другог угла износећи неке детаље из Десанкиног приватног живота о којима се мало зна. 

      Показало се да је презентација била успешна, због тога су организатори одлучили да 23. априла 2013. године, поводом Међународног дана књиге и ауторских права, приреде својим суграђанима књижевно вече  "Сећање на Десанку Максимовић".

У уторак, 9. априла 2013. године, у сали Библиотеке, ученици V и VI разреда ОШ "Димитрије Туцовић" су се дружили са Виолетом Бабић, писцем књига за децу и младе.

Књиге Виолете Бабић привлаче пажњу девојчица и дечака који желе да сазнају како да лакше одрасту, стекну самопоуздање и добро се осећају.

 Професорка српског језика, лексикограф, лектор, уредник, писац књига за децу и младе, Виолета Бабић рођена је 1953. године у Београду. Дипломирала је на групи за српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Радила је 25 година у Институту за српски језик на изради "Речника српскохрватског књижевног и народног језика."

Виолета Бабић аутор је књига: "Мој први сликовни речник српског језика" (књига намењена деци предшколског узраста), "Књига за сваку девојчицу" (књига намењена девојчицама и девојкама од 9 до 19 година), "Бележница за сваку девојчицу" (комбинација дневника и роковника), "Књига за сваког дечака" (за дечаке и младиће од 9 до 19 година), "Бележница за сваког дечака" (комбинација дневника и планера) и "Књига за девојке и њихове момке" (свеобухватан водич за девојке и младиће на прагу сексуалног сазревања).

 Библиотекар Љиљана Ракић је, поздравивши госте и ученике, рекла: "Књиге Виолете Бабић су намењене деци у најостљивијем периоду одрастања, у пубертету, који уме да буде поприлично стресан и за децу и за родитеље. Тада се јавља мноштво питања о променама које се дешавају, на које се не знају одговори, па чак и када се обратите родитељима често остајете без одговора. Многи од вас посежу за интернетом у потрази за неким одговорима, али подаци на интернету су често непоуздани и нетачни. Насупрот томе, књиге Виолете Бабић су проверене од стране доктора специјалиста из разних области медицине и у њих можете имати потпуно поверење."

фото: Драган Никић

      Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" је у четвртак, 28. марта 2013. године, угостила Сашу Симоновића, писца и песника,  и Драгана Бисерчића, уредника издавачке куће "Лагуна".

     Саша Симоновић је до сада објавио пет романа: "Косово једна љубавна прича", "Птица над босфором", "Лаку ноћ, Нина", "Девети круг" и "Кровови од папира". Сви ови романи доживели су више издања и велику наклоност широке читалачке публике. Симоновић је објавио и збирку песама "Песме о љубави, смрти и још неким ситницама". Саша Симоновић је уредник часописа "Излог културе" и директор Културног центра у Аранђеловцу. Члан је Удружења књижевника Србије и редован члан Матице српске.

      "Одлучили смо да наш гост буде баш Саша Симоновић јер су његове књиге, по речима наших књижничара, веома читане у нашој Библиотеци. На овај начин смо желели да наши читаоци упознају аутора ових романа, како они који су читали његове књиге, тако и они који ће их читати", рекла је библиотекар Љиљана Ракић.

       Драган Бисерчић је кратко изнео осврт на издања Лагуне и говорио о успешној сарадњи са Сашом Симоновићем.

       Одломке из сваког романа је читала Мирјана Лопин Дризо док ју је на гитари пратио Александар Богдановић. У дугом и топлом разговору на релацији аутор - присутни у Библиотеци, Саша Симоновић је сваки роман прокоментарисао. Сваки роман у себи носи истине, неудомице, сваки носи одређену дозу фикције и аутобиографије, али сваки је живот у правом смислу те речи, истина коју потврђује сам живот. Заједничке теме у свих пет романа су љубавне приче, поједине са наших ратом захваћених подручја, занимљиви ликови, интересантна драматургија, необичне ситуације и преокрети. Због свог садржаја, роман "Девети круг" биће преточен у филм и серију, што је потврда да су романи нашли пут ка широј читалачкој публици и да су теме романа свеприсутне и животне.

                                                                              Фотографија : Драган Никић

     ...Ја волим Ваше очи када сину                 

     у овом часу великог открића

     Ви сагледавате сву моју суштину

     и постајете део мога бића...

                           Душко Трифуновић

      У четвртак, 7. марта 2013. године у 19 часова у сали Библиотеке, не случајно,  одржано је  поетско вече посвећено "Жени". Гост Библиотеке био је Бранко Пражић, дугогодишњи сарадник и пријатељ Душка Трифуновића.

    У септембру ове године навршава се пуних 80 година од рођења Душка Трифуновића, нашег познатог књижевника, песника и телевизијског аутора. Душко је био, на неки начин, и један од најпеванијих песника, јер ће се још дуго певати песме које је написао. Оне су постале велики хитови. Писао је за Бјело Дугме, Индексе, Неду Украден, Здравка Чолића, Арсена Дедића, Жељка Јоксимовића и друге...

     Бранко Пражић је уз звук гитаре, изводећи Душкове песме присутнима у Библотеци изнео и једну топлу причу о Душку Трифуновићу, о његовом виђењу пријатељства и љубави, о Душковим животним истинама. Бранко је подсетио и на то да је једно од последњих гостовања Душка Трифуновића била Библиотека у Чајетини: " Понео је одавде, са Златибора, из Чајетине, иако у то време није био баш најздравији, једно пријатно сећање, једну топлу атмосферу и ви сте били последњи који сте имали прилике да се дружите са њим. Зато је и мени драго да се вратим овде и имам прилуку да овде евоцирам успомене на њега."

     Пошто је поетско вече организовано уочи 8. марта, Бранко Пражић је продужио програм још пола сата и уз звуке гитаре певао најпопуларније песме посвећене жени.

      У уторак, 5. марта 2013. године, ученици трећег и четвртог разреда ОШ "Димитрије Туцовић" у Чајетини имали су прилику да се друже и причају са песником Дејаном Алексићем. Око стотину ученика, у нешто више од сат времена, могли су упознати боље Дејана Алексића, једног од најзначајних аутора домаће књижевности за децу, добитника најзначајнијих књижевних награда: Невен, Радио Београда, Просветне награде, Доситејево перо, Гашино перо... Са његовим песмама и причама већина деце се већ сусрела јер је као аутор заступљен у читанкама и лектири за основну школу.

      Лако, искрено, врцаво и радно...четири речи које најприближније могу описати овај сусрет. Узајамно слушање, уважавање и укључивање у програм је обележило и овај поетски час, јер Дејан Алексић свим својим сусретима и програмима за децу ставља акценат на интерактивни приступ у обраћању учесницима. Аутор полази од претпоставке да живи контакт деце са ствараоцем може деловати подстицајно на развој њихове склоности ка стварању, ка развијању улога и стварању једног новог квалитетног односа на релацији књига -  читалац -  аутор.

      "Ја ову библиотеку доживљавам као једну од оних ,нажалост код нас још увек ретких библиотека, које своју мисију установа културе не доживљавају само у једном сервисном значењу, а тај сервис би био издавање књига читаоцима, већ као право мало жариште културног живота", истакао је Дејан Алексић дајући изјаву локалној телевизији.

    Фотографија: Драган Никић                        

     Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" и Специјална библиотека Чигота су 5. марта 2013. године организовале стручно предавање на тему гојазности. Циљ организатора је да се и наши суграђани упознају са "Програмом Чигота" који је познат у Србији, па и шире. 

     Гости Библиотеке били су: др Александар Ђенић, специјалиста интерне медицине који је одржао предавање на тему "Здрав живот, здраво срце", Јелена Шевкушић, магистар физичке културе одговорила је на тему "Физичка активност, када и како" и Милица Цвијовић, нутрициониста-дијететичар, тема "Здрава исхрана".

     Предавања су била делотворна и едукативна. Од предавача посетиоци су могли сазнати шта је и зашто је гојазност погубна по здравље, како се променом начина живота и навика може спречити овај проблем, које физичке активности, када и колико се примењују, најбоље физичке и спортске активности које се примењују у борби против гојазности, шта све подразумева правилна исхрана, које врсте хране се међусобно комбинују, о начину припремања оброка...

      Еминентним стручњацима у овој области био је упућен велики број питања, неудомица, али и сумњи на ову тему. У размени искустава на релацији стручњаци и посетиоци Библиотеке изнета су и анегдоте, тако да је предавање поред велике сазнајне вредности добило и ноту интересантности и забаве. 

     Предавање је одлично прихваћено и испунило циљ. Из тог разлога планирано је ново предавање са новом темом: "Превенција и лечење гојазности код деце и адолесцената у Србији". 

     "Програми Чигота и Чиготица нису само програми скидања вишка килограма, како то многи мисле, већ је то школа здравог и правилног живота. Успех ових програма нису само изгубљени килограми већ знање које се одавде понесе и примени по повратку кући", закључено је на предавању, а нема сумње да су и посетиоци Библиотеке стекли и освежили знања.

" Златиборска љубав

Што је она моја Лена из златиборских долова,

пред њом би се застидела и богиња.

Румена као јабука, ко сунце на западу,

ко у јесен глогиња

због ње ја остах без њива, кола и волова."

                              стихови Михаила Ћуповића

      У четвртак, 19. јануара 2013. године у сали Библиотеке у Чајетини, у организацији Фондације "Михаило Ћуповић", Културно - спортског центра Чајетина и Библиотеке "Љибиша Р. Ђенић" одржана је премијера филма "Златиборска љубав".

      Документарни филм "Златиборска љубав" посвећен је завичајном песнику Михаилу Ћуповићу. Настао је у копродукцији "Маја филма" и РТС-а, а аутор филма је Михаило Тодоровић. Говорећи о раду на филму и сусретима са људима који су учесници филма, а који су познавали Ћупа (јер тако су га сви звали) аутор је изнео своје искрено задовољсто: "Пуно позитивних вибрација сам осетио када сам учесницима филма рекао да би требало да причају о Ћуповићу. Текло је лако, спонтано и искрено. Могу рећи да се труд исплатио, добили смо филм који има велику сазнајуну вредност, али исто тако оставља гледаоце са дубоким осећајем дивљења према Ћуповићу."

       У програму пред премијеру филма који је водила Мирјана Ранковић Луковић, новинарка и писац, учествовали су млади рецитатори Дуња Смиљанић и Милић Дучић, као и Жарко Божанић, радник КСЦ-а. О Фондацији "Михајло Ћуповић" говорио је Драгољуб Новаковић.

      Оно што заиста јесте вредност која траје је забележено у филму, а Михаило Ћуповић је визионарски записао: "Ако за собом не оставиш траг, неће се знати је ли те било и куда си прошао..." и "Кад те нема, треба да те има". Филм " Златиборска љубав" је још једна потврда да је Михаило Ћуповић оставио траг и да ће његово дело трајати и опстајати.