2015.

У уторак, 31. марта 2015. са почетком у 19.00 часова, у Сали Библиотеке одржаће се промоција збирке песама "Царство ждралова" доц. др Мирјане Стакић.

Доц. др Мирјана Стакић рођена је у Владичином Хану 1973. године. Завршила је Филолошки факултет, звање доктора дидактичко - методичких наука стекла је на Учитељском факултету у Ужицу. Доцент је за ужу научну област Методика наставе српског језика и књижевности на учитељском факултету у Лепосавићу. Била је вишегодишњи члан редакције и уредник књижевног часописа Међај. Бави се књижевним и научним радом, а пише и белетристрику. Објавила је више од четрдесет књижевнокритичких и научних радова и учествовала на преко двадесет међународних научних скупова и конференција у земљи и иностранству. Члан је Удружења књижевника Србије.

До сада је објавила укупно 16 књига од тога: књиге белетристрике: Лирска исклизнућа на зиду fb (кратка проза), Домишљања: антологија дечјих песама, романе: Николај, Ханина кћи, Анина прича, хајдучица, Изгубљене душе, Кисело грожђе и књиге поезије: Самовања, Мандрагора, Ноћне птице и Царство ждралова. 

Мирјана Стакић је у "Царству ждралова" сакупила 80 необичних песама, сврстаних у 9 занимљивих циклуса. Како у својој рецензији истиче Др Раде Вучићевић, "све њене песме су скројене по укусу и мери, која нема ничег сувишног, нападног нејасног, неодређеног..."

"Ишчитавање поезије Мирјане Стакић читалац доживљава као прелиставање интимног дневника једне несвакидашње, изузетно проницљиве, образоване личности, која за све што се у њеном окружењу догађа има свој коментар, тумачење, објашњење...Њени стихови су диван спој речи, музике и мисаоног значења које читаоцу оставља довољно простора да слободно доживљава властиту песничку слику, независну од времена и простора у коме та узајамност настаје и ствара се", истиче Вучићевић.

Песме из "Царства ждралова" су настајале у свакодневном животу, у најобичнијим и најнеобичнијим ситуацијама у животу песникиње.

 У среду, 25. марта 2015. године у Сали Библиотеке представљена је збирка поезије "Гласови лета",професора Мирка Иконића, књижевника из Прибоја. Поред аутора о књизи су говорили наша завичајна књижевница, Мирјана Ранковић Луковић и песник Вујица Бојовић из Пријепоља.

Свој књижевни рад Мирко Иконић је започео управо песмама објавивши две збирке поезије: "Осојнице - отисци" и "Млада делта". Потом је писао есеје, приказе, бавио се и књижевном критиком и објавио неколико књига приповедака.

"Гласови лета" је његова трећа збирка поезије која је настала као плод наталоженог ауторовог искуства и песничког "зрења" које траје већ више од три деценије. Она је својеврсна компилација тридесетак по мотивима разноврсних песама, подељених у три целине: "Рани радови", "Боје зреле рујевине" и "Гласови лета".На питање којом целином је највише задовољан, Иконић је рекао: "То је тешко рећи пошто тај процес још увек траје. Моја прва књига је посвећена завичају и носи назив "Осојнице - отисци". Касније сам објавио збирку песама "Млада делта" у којој су младалачке песме. Ова књига сада носи назив "Гласови лета" и представља неко зрело доба. Надам се да ће Бог бити милостив и неће ме "позвати" да завршим следећу књигу као, рецимо, "Јесење магле".

Завичајна књижевница, Мирјана Ранковић Луковић је, говорећи о Иконићевим песмама, истакла: "Мирко Иконић као писац има бритку мисао и јасан циљ са којим кад дела као писац записује своје емоције, запажања, филозофију живљења, једнако као што и живи без компромиса. Истина је једна и она је његова истина, понекад сурова и горка понекад контролисано страствена, али таква јесте и мора се предочити." Њу ова збирка највише подсећа на "Влтаву", Беджиха Сметане јер су песме такве да описују одрастање песника и развој стила који је на почетку разигран док касније постаје мирнији.

Песник Вујица Бојовић се дотакао питања живота писаца у малим местима као и да се песме из збирке "Гласови лета" могу препознати као аутобиографске, а свакако су ту и оне које можемо назвати животном биографијом, о животу интелектуалца, професора књижевности у малом месту.

Професор Мирко Иконић, књижевник из Прибоја, предсатвиће своју нову збирку песама "Гласови лета" чајетинским љубитељима писане речи у среду, 25. марта 2015. у 19.00 часова, у Сали Библиотеке.

У свом богатом списатељском "крчагу" аутор има три збирке поезије ("Осојнице", "Млада делта" и "Гласови лета"), две књиге приповедака ("Претежно истините приче" и "Повратак у Црнуговиће") као и пет есеја ("Трагање и вредновање", "Чаролија речи", "Песникиње Прибоја", "Научна фантастика у роману Једна угашена звезда Лазара Комарчића" и Од Саве из Грабовице до данас"). 

Збирка "Гласови лета" је својеврсна компилација педесетак по мотивима разноврсних песама, подељених у три целине - "Рани радови", "Боје зреле рујевине" и "Гласови лета", а настала је као плод наталоженог ауторовог искуства и песничког "зрења" које траје већ више од три деценије. 

Неколико година уназад у библиотеци "Љубиша Р. Ђенић" се на занимљив начин обележава 8. март, Дан жена. Тако је било и oве године. У сусрет Дану жена, у четвртак, 5. марта 2015. уз поезију и музику Зорана и Александра Богдановића одржано је  поетско музичко вече посвећено ЖЕНИ.

У помало боемској атмосфери уприличеној управо за овакво вече уз благу светлост и црвено вино текла је музика за душу и стихови даривани од срца. Вече посвећено жени као таквој, чудесној и инспиративној, али пре свега жени која нас доноси на свет. "Шта писати о мајкама кад су увек ту да брину, стрепе, прате, дочекују, грде, кувају, радују се, плачу, воле и то како воле. Шта писати о мајкама кад су увек ту да подвуку ћебе испод откривених леђа...", уз дубоки уздах се запитао Зоран Богдановић док је говорио о најбитнијој жени у животу сваке особе - мајци.

Суграђанкама које су у четвртак одлучиле да уз пратњу својих јачих половина, или без њих, пређу прилично завејану путању до Библиотеке, труд је био награђен. Стихови Зорана Богдановића су их потсетили на много начина на лепоте првог заљубљивања, а онда водили даље кроз одрастање у свет великих љубави виђених очима мушкарца.

Млади Богдановић је ову боемску атмосферу употпунио музиком одабравши хитове Бобе Стефановића, Даворина Поповића, Ђорђа Балашевића, Леа Мартина. Александар је у ово посебно вече уткао и своје "Боје ноћи"...

У Сали Библиотеке у Чајетини, поводом  Дана жена, 8. марта, у четвртак 5. марта 2015. са почетком у 19.00 часова, одржаће се поетско музичко вече посвећено Жени са Зораном и Александром Богдановићем.

Зоран Богдановић ће говорити своје најлепше љубавне стихове  уз музичку пратњу гитаре у извођењу Александра Богдановића.

 Монографија "Патријарх Павле - светац кога смо познавали", новосадског новинара и публицисте, Ђорђа Рандеља представљена је 25. фебруара 2015. године у Специјалној болници "Чигота". Осим монографије о патријарху Павлу, Рандељ је објавио још 25 дела, али га је ова књига прославила. Писао је многе жанрове у књижевности и новинарству. Познат је по високој култури и однегованом стилу, али и као велики читалац. Дугогодишњи је колумниста листа "Дневник", а добитник је и "Октобарске награде" града Новог Сада за 1999. годину. Једна од књига којом се веома поноси је "Откриће Библије - стари и нови завет", коју је писао 15 година и која, као таква, представља његово животно дело. 

Аутор монографије је истакао да је његова намера била да кроз ово књижевно дело српски народ коначно сазна или бар наслути кога је то у личности патријарха Павла имао за духовног вођу.

Захваљујући Ђорђу Рандељу поштоваоци лика и дела патријарха Павла, у првој недељи поста, имали су прилику да кроз представљену монографију остваре увид у начин размишљања и вредности за које се залагао човек који представља један од светлијих примера у нашој новијој историји. Аутор књиге сматра да сигурна рука Господња патријарха Павла поставила у најтежем периоду српске историје да као таква личност, коју краси скромност, поштење и мудрост води народ у грађанском рату који је, како каже, најтежи од свих.

 "Ми смо поколења која су привилегована јер смо били савременици једном свецу, познавали смо човека достојном Светом Сави, иако је био 44. патријарх српски после њега. Поглавар СПЦ патријарх Павле био је у периоду од 1990. до 2009. године у доба највеће кризе кроз коју је пролазила Србија. Ја мислим да то није било случајно. Мислим да нас је водила сигурна рука Господња, да је поставила таквог човека на чело Српског народа, да изађемо из свих ових ратова, не као победници, јер сматрам да у рату нема победника, већ да не изгубимо достојанство, поштење, морал. Да останемо оно што је патријарх увек говорио "само будимо људи". Ја сам књигу закључио једном његовом феноменалном реченицом: "Кад би мала Србија треебало да опстане по цену злочина, боље да нестанемо. Ако само један Србин остане и може да се спасе по цену злочина, и тај један деа будем ја, ја то не бих желео. Боље да умрем и да пред Бога одем усправан", истакао је аутор, Ђорђе Рандељ.

У уторак, 10. фебруара 2015. године, у Сали Библиотеке, одржана је промоције збирке песама "Ветровима уназад", наше завичајне књижевнице, Мирјане Ранковић Луковић.

После дужег времена, ауторка се својој читалачкој публици обратила лирским тоновима док њени стихови снагом мирне реке померају планине и трајно се усађују у мисли читалаца.

Да поетско вече протекне у што лепшем маниру допринели су Биљана Здравковић, Мирјана Лопин Дризо и Жарко Божанић читањем стихова из ове збирке. Гост вечери, у улози рецензента, био је Недељко Попадић, један од наших најпознатијих писаца за децу. Објашњавајући своје виђење Мирјаниног стваралаштва, рекао је да су песме у овој збирци такве као да их је писало бар пет песника са пет различитих страна света. "Мислим да је Мирјана једна од најбољих савремених песникиња у Србији. Пише једноставним, разумљивим стилом, а то је најтеже, писати стихове са пуно емоција, јасно, гласно, разговетно, нежно и паметно у исто време", рекао је Попадић.

У свом већ, можемо рећи, богатом опусу, поред поезије, Мирјана је са истим успехом објавила четири збирке приповедака и један роман. Гостујући и на фестивалима за децу говорила је песме намењене њима, а о томе Попадић каже: "Може да пише и за децу. Видео сам то у неким њеним стиховима. Узмимо песму "Како се постаје песник", та песма ми даје за право да кажем да би Мирјана требало да напише једну књигу поезије за децу."

Поједине песме Мирјана је писала са посветом. Многима се, због тога, наметнуло питање: коме најчешће поклања песме и да ли их посвећује пре или после њиховог настанка. "Свакодневно постоји неко коме ја пишем песме. Намењене су или моме сину, супругу, мајци, оцу...а некоме су додељене касније. Постоје песме у овој збирци које сам, листајући у одређеном моменту, помислила да желим да их поклоном тој и тој особи, јер једноставно желим да јој улепшам дан, а та песма ми личи на њу", рекла је Мирјана.

Судећи по позитивним реакцијама многобројне публике, која је сваку прочитану песму наградила аплаузом, а и по неком сузом, Мирјанине песме већ су "стигле" до њихових срца. Како је у рецензији написао сарајевски песник Горан Врачар: "Много тајни је скривено и много тајни објашњено стиховима Мирјане Ранковић Луковић у овој новој збирци поезије и то је разлог зашто читаоцу не требају широки видици...Мирјана је све то у наше име одгледала и написала."

У четвртак, 5. фебруара 2015. у Малој сали Специјалне болнице "Чигота", а у организацији Специјалне библиотеке Чиготе и библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", одржано је књижевно вече проф. Михајла Пантића. У средишту ове вечери биле су две књиге Михајла Пантића објављене у издању "Архипелага" и то: књига прича "Ходање по облацима" и књига прича, путописа и есеја "Стан без адресе".

Бројним пријатељима и поштоваоцима свога рада проф. Пантић је, у нешто више од сат времена, приближио и појаснио, како недоумице везане за саму савремену књижевност и читање, тако и за писање уопште и потребу да један човек пише. Прочитавши одломак "О читању" где на једноставан и читаоцима веома разумљив начин говори о потреби да се чита, рекао је да "чита да би самог себе прочитао".  

Говорећи о позицији савремене књижевности проф. Пантић је истакао да је "у отешчалој ситуацији зато што је приоритет писане приче преузео филм, јер ако хоћете да прочитате озбиљну књигу, било ког великог писца, као сваки човек који држи до себе и до свог образовања, без чега не можете да кажете да сте човек који приступа појму културе, потребно вам је два или три дана живота док врхунски фим ви одгледате за сат и по времена. То је тај суштински проблем, књижевност је спора."

Књига "Ходање по облацима" је као нека врста исповедности где су јунаци мушког и женског пола и као да сагледају свој живот са неке позиције и постали су нешто, а желели су да буду нешто сасвим друго, а управо је тај некакав бесмисао то што даје меланхоличан тон овој књизи. Његово постојање у својој књизи проф. Пантић је објаснио речима: "Дође тренутак у животу сваког човека када жели да застане, да се осврне и погледа докле је стигао и онда у човеку проради једна страшна знатижеља која је врло књижевно употребљива. Да ли сам свој живот проживео онако како сам желео да проживим или сам могао некако друкчије да га проживим? Нисмо ми господари сопственог живота без обзира колико имамо јаку вољу и жељу и амбицију, осећамо како нас време, околности, друштвени контекст, породица, професија, наслеђе, земља у којој живимо, како то много више обликује наше животе од наше индивидуалне воље. На тај начин је настала идеја за ову књигу јер ЦЕО ЖИВОТ ЈЕ ХОДАЊЕ ПО ОБЛАЦИМА."

У уторак, 10. фебруара 2015. са почетком у 19 часова, у Сали Библиотеке, одржаће се промоција збирке песама "Ветровима уназад" Мирјане Ранковић Луковић.

Мирјана Ранковић Луковић у свет књижевности улази 1998. године збирком песама "Други део мене". Први јој је добродошлицу пожелео песник Љубивоје Ршумовић одличним критикама и још бољим препорукама. Он је тада истакао да "она суверено влада стихом, као искусна песникиња која је занат завршила код добрих мајстора. Можда Црњанског, а свакако код Мике Антића и вероватно код Десанке." Исте године следи још једна збирка песама "Лица љубави", а потом приповетке "Након свих ових година", "Пешчано време", "Улазећи у причу", роман "Мушкарци не плачу", приповетке "Приче из Причевића".

Поред Ршумовића, у њеним књигама рецензију потписују: Радомир Андрић, Петар Арбутина, Мирко Иконић, Добрица Ерић, Тодор Бјелкић.

Мирјана Ранковић Луковић је члан Удружења књижевника Србије.

О збирци песама "Ветровима уназад" ће, осим ауторке, говорити и један од рецезената књиге, Недељко Попадић.

У четвртак, 5. фебруара 2015. са почетком у 19.00 часова, у Малој сали специјалне болнице "Чигота", одржаће промоција књига "Стан без адресе" и "Ходање по облацима", аутора Михајла Пантића.

Проф. др Михајло Пантић (1957) је писац, књижевни критичар и универзитетски професор импресивне стваралачке и радне биографије. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду 1981. године. На истом факултету 1998. године је одбранио докторат на тему "Модернистичко приповедање". Аутор је десетак књига прича ("Хроника собе", "Вондер у Берлину", "Песници, писци и остала менажерија", "Ако је то љубав"...), затим двадесетак књига есеја и огледа и исто толико антологија и зборника кратке приче (заједно са Давидом Албахаријем, Васом Павковићем и Петром Лазићем). Добитник је низа награда међу којима су: "Милан Богдановић", "Станислав Винавер", "Бранко Ћопић", "Ђорђе Јовановић",  Андрићеве награде, Награде града Београда. Приче су му преведене на више језика и заступљене у антологијама код нас и у свету.