2017.

     "Ала смо се наодмарали..." назив је изложбе Милкице Поповић и др Агнеш Озер из новосадског музеја Војводине која је отворена 13. децембра у сали библиотеке у Чајетини. Овога пута библиотечки простор су испунили панои на којима су приказана омиљена места на којима су се Војвођани одмарали од 1900-1980. године и предмети који су се користили или су били пропратни део тог одмора. 

     Кроз изложбу пратимо и то како се јавила свест о потреби човека да путује и упознаје нове крајеве, колико су били популарни излети у природу, одласци на обале река и језера која касније постају популарна купалишта. У то време почиње да се развија и здравствени туризам. Престижно је било, једном годишње, променити климу, отићи у неку светски познату или оближњу бању, али и на планински свеж ваздух. Престижно је било бавити се неким од спортава, јер здрав дух је захтевао и здраво тело, па пливање, скијање, багминтон, тенис, одбојка...све те спортске дисциплине употпуњавале су одмор. 

     Милкица Поповић, музејски саветник и једна од ауторки изложбе, рекла је на отварању изложбе:

     " Захваљујући нашим љубазним домаћинима имаћете прилику да видите где су се и како некада одмарали Војвођани. Након вишегодишњег истраживања у музејима и архивима Војводине, прикупили смо велики број експоната који најбоље говоре о развоју туризма у периоду од друге половине 19. века, па до 80-тих година прошлог века. Драгоцену помоћ престављали су и приватни колекционари и велики број наших суграђана који су несебично са нама поделили своје успомене. Изложба, чије је визуелно решење дао мр Марко Вуковић, постављена је у Музеју Војводине током маја месеца 2015. године и наишла је на велику пажњу и интересовање наше јавности."

     Изложба је прошла део Србије, а у западној Србији је по први пут у Чајетини, а гостовала је и у Котору, Ријеци, Пули...

     Војвођанима је, као и данас, Златибор био омиљена дестинација за одмор. На изложби су показане многобројне фотографије и предмети, тако да су се они старији Чајетинци присећали кућа за одмор, другачијих златиборских пејзажа, скија које су користили...

     Бицикли, скије, купаћи костими, шешири, кофери, канделабри, столице за плажу, фотографије... само су део осећаја да сте ту негде, да сте времепловом отпутовали неколко деценија уназад и уживате на некој планини, језеру, бањи, мору... Све то употпуњују звуци старих шлагера: "Ко некад у осам", "Под сјајем звезда", "Мансарда, мали стан", "Адио Маре"... и снимци летовалишта некад... и Ви сте на неком чудном месту, путујете кроз време и уживате.

                   У сали библиотеке 29. и 30. новембра обележен је један значајан јубилеј - 60 година стваралаштва и рада нашег најзначајнијег завичајног и српског песника Љубивоја Ршумовића. 

     Првог дана прославе у уводној речи и обраћајући се присутнима, библиотекар Љиљана Ракић је рекла:

     "Шта рећи о "чика Љуби Ршуму", како га деца зову, а да не знате? Песник, новинар, ТВ аутор, писац, уметник, ствара и ради, ево већ 60 година на задовољство свих нас. Његове песме, ТВ емисије, пуне су порука, животне истине, духовитих опаски... 

     Оно што се провлачи кроз његово животно стваралаштво јесте љубав, љубав према човеку, жени, оцу, мајци, деци, завичају, пријатељима.

     Директорка библиотеке Снежана Ђенић говорила је о Љубивоју Ршумовићу, његовом животу и раду, и истакла је да његов живот и рад заслужују велику пажњу јер су утицали на то да се на један нов начин бележи историја овог краја. 

      Велика љубав Љубивоја Ршумовића је фотографија. То је хоби и страст. Изложба фотографија " Људи које срећом срећем" чији је аутор Љубивоје Ршумовић обухвата 77 слика знаменитих личности које су прошле кроз његов живот, са којима се дружио. Кроз галерију ликова које је овековечио, Ршумовић је показао велико поштовање према свим овим људима.

     Говорећи о Библиотеци за ТВ Чајетина, Ршум је рекао: "Пујо је био један од оних који је мене упућивао којим путем да кренем даље. Кад сам дошао из Љубиша (наравно он је приметио да ја волим да читам) ја сам долазио у библиотеку да узимам књиге, а он је преко лета кад одем на распуст слао по људима, кад доћу на сточну пијацу, књиге које би требало да прочитам,  а  ја сам му  идућег петка по неком враћао. Тако је он мене обавезивао да читам... Непогрешиво је одабирао књиге које су на неки начин формирале моју личност."

     Изложбу је отворила мр Гордана Блум која је говорила о Љубивоју Ршумовићу нагласивши да је он велики пријатељ и да о својим пријатељима много брине, ништа га не  мрзи, када га повуче надахнуће песме одмах мора да забележи.

"И не само песме, већ је тако настала и ова изложба. Његов апарат је радио у незамисливим ситацијама. Зато су ове фотографије права уметничка дела."

     У организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Општине Чајетина друге вечери обележавања јубилеја одржано је "Вече хумора и сатире", где су се уз Љубивоја Ршумовића представили врхунски стручњаци у области смеха, духовитости и забаве. "Седморицу величанствених" поред Ршумовића, чинили су: Драгутин Минић Карло, председник Секције сатиричара удружења књижевника Србије; Витомир Теофиловић, приређивач антологије Пола века српског афоризма; Душан Пуача, сатиричар; Бојан Љубеновић, Аутор рубрике Трн и уредник рубрике хумора у "Новостима"; Владимир Ћалић, афористичар и Александар Чотрић, уредник " Књижевних новина" и секретар Секције сатиричара Удружења књижевника Србије. 

          Посетиоцима библиотеке сви они пружили су једно незаборавно вече пуно смеха. Александар Чотрић је рекао: "Хвала Вам за предивно вече са Ршумом, коју сте организовали под сводом најлепше Библиотеке у Србији." Из Чотрићевог текста "Што на уму, то о Ршуму", уредник овог текста издваја: "Ршумови бркови вире из детињства сваког од нас. За одрастање, образовање и васпитање сваког детета у Србији највише су заслужни мајка, отац- и Ршум!.... Ршум ствара шездесет година и као да је тек почео. Овај дечачић од седамдесет и нешто година својим је духом вршњак и другар деце. Он је, ваљда, једини песник који има више књига него година живота и више написаних песама него проживљених дана. Објавио је 92 књиге и више од 15 хиљада песама. За њега се може рећи да му је "Живот песма", јер је у овом животном добу, захваљујући неисцрпном "изненађењу душе", свакога дана напише барем једну песму- и тако улепша тај дан- и себи и безбројним читаоцима."

      "Ала смо се наодмарали" назив је изложбе Музеја Војводине из Новог Сада која се отвара 13. децембра 2017. године, у 19 часова,  у сали библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" . Ауторке Милкица Поповић и Агнеш Озер припремиле су документарну поставку везану за период од почетка развоја туризма у другој половини 19. векла до осамдесетих година 20-ог века. 

     Изложба пружа праву слику о начину и организацији путовања као и о омиљеним дестинацијама за одмор. Међу најомиљенијим, Војвођанима је била и Златибор.

     Мноштво фотографија, разгледница, мапа, сувенира и других артефеката сведоче о овом сегменту живота наших предака, али и странаца који су посећивали тадашњу Југославију.

     Упечатљива изложба, изложба која својом темом, начином презентације оставља утисак и изазива пажњу. 

      Иза наслова књиге "Место где станују знање, радост и успех" ауторке Јагоде Јеремић крије се јубилеј Основне школе "Димитрије Туцовић" из Чајетине у периоду од 2007. до 2017. године. Књига је представљена 27. новембра у сали библиотеке "Љубиша Р. Ђенић". Да би промоција била што интересантнија помогли су ученици ове школе. 

     " Пред вама је књига која ће укратко у речима и сликама представити установу за коју, поносно и врло уздигнуте главе, истичем да је моја друга, ако не, често и прва кућа. Период који је обухваћен овом књигом, десет година, довешће нас у њену сто тридесету годину постојања. Ако и буде негодовања у вези са њеним садржајем, што је прилично исправно, ако се темељно чита, молим вас да ми не замерите. Њу, попут скромних и "грешних" средњовековних писаца, пише само једна наставница српског језика, бивши ђак, проносилац мисли ове школе, ђака и наставника. Свако је читање својеврстан сусрет, најчешће са емоцијама, које год врсте да су", рекла је на почетку Јагода Јеремић. 

     О самом настанку књиге ауторка је потврдила да је књига настала на идеју Милке Васиљевић, директорке Основне школе " Димитрије Туцовић", а да су јој велику помоћ пружиле колеге који су тимски доставили велики број информација. Књига " Основна школа у Чајетини 1887-2007" Милисава Ђенића, знаменитог историчара златиборског краја и некадашњег професора ове школе, послужила је као основ за ову књигу, а " Место где станују знање, радост и успех" је у суштини њен наставак. 

     На 127 страница и 30 наслова, тј. различитих тема , Јагода Јеремић обухвата последњих 10 година рада ове школе, упознајући читаоце са професорима, наставницима, ученицима, описујући различита достигнућа у области образовања и васпитања. Изнет је и рад ваннаставних активности, рад многих секција, достигнућа и награде ученика и њихових наставника, хуманитарни рад, пројекти, путовања, дружења, и много тога што чини срж и бит ове школе у последњих десет година. 

     На крају књиге, Јагода Јеремић је записала: "...Школа наставља великим и малим корацима да граби у будућност, пратећи савремене процесе у настави, образовању и васпитању.

    Ипак, најважније остаје у писаним траговима, у зидовима, школском дворишту и препричавањима догодовштина".

У организацији Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Општине Чајетина обележава се 60 година стваралаштва Љубивоја Ршумовића. У среду 29. новембра биће отворена изложба фотографија "Људи које срећом срећем", а у четвртак 30. новембра је Вече хумора и сатире.

Сала Библиотеке у 19⁰⁰ часова

     У сали Библиотеке, у четвртак, 9. новембра, отворена је изложба "Арт квадрат". " Арт квадрат" је Међународна путујућа изложба која је ове године прославила 10 година постојања и наставља даље традиционално свој "велики пут малог формата" по градовима Србије - дванаести пут, а до сада је забележила 400 изложби. 

     Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" је и ранијих година имала прилика да путујуће изложбе Арт квадрата угости у Чајетини. Ове године на Међународној путујућој изложби Арт квадрата Србија 2017-2018, поред аутора из Србије, учествују и аутори из Босне и Херцеговине, Црне Горе, Холандије, Хрватскле, Италије, Израела и Шпаније.                 Описујући овогодишњу изложбу, Љиљана Ракић, заменица директора Библиотеке навела је речи Оскара Вајлда који је говорећи о уметности рекао: "Уметничко дело је јединствени резултата јединственог темпарамента" и подсетила на речи великог Пабла Пикаса: "Смисао уметности је сапирање прашине свакодневног живота са наших душа." и обратила се присутнима: 

     " Баш на ова два велика уметника,њихова дела и у стилу ова два цитата подсећају и радови уметника, тачно 59 њих, који су изложени вечерас. Различите технике, различити изрази, темпараменти, различите теме, животне, стварне и фикције, али заједничко им је то што су то дела рађена у славу уметности."

     Изложбу је отворио Дарко Чонкић, директор асоцијације Српски Артицентар из Београда.

     Као и раније и ове године, гласало се за најбољи рад са ове изложбе, како по свим градовима у Србији где је изложба гостовала, тако и у Чајетини. Гласало је 197 посетилаца изложбе. Највише гласова добила је слика са редним бројем 18, "Испод површине" аутора Милоша Милошевића, друга по броју посетилаца који су гласали за њу је слика са редним бројем 39, аутора Угљеше Цолића под називом "Четвртак" и на трећем месту редни број 56, аутор је Хрвоје Пухало, а рад носи назив "Београд".

     После Чајетине изложба Арт квадрата путује у Пријепоље.

     У Библиотеци "љубиша Р. Ђенић" у четвртак, 2. новембра 2017. године Одржана је промоција књиге "Сребреница: Лаж и подвала србском народу" Љиљане Булатовић Медић. О заблудама и неистинама које се спочитавају српском народу у вези са Сребреницом, присутнима је поред ауторке говорио и Милош Миловановић, председник руководства општине Сребреница и председник Борачке организације Републике Српске и Сребренице.

     Најновија књига Љиљане Булатовић Медић "Сребреница: Лаж и подвала србском народу" предтавља истински документ којим се разоткрива злотворска лаж, цинична и фашисоидна подвала Србима да су извршили "Геноцид над муслиманима". Та злокобна лаж о српском "Геноциду" над муслиманима у Сребреници, како наводи ауторка књиге, кована је на западу између Клинтона и Изетбеговића, како би се оправдали сви злочини и геноцид над Србима од Јасеновца до данас, од стране западних сила и њихових сателита. 

   Ова књига је четврта по реду покушаја Љиљане Булатовић Медић, да направи једну библиотеку истине о страдању српског народа. По њеном мишљењу, о страдању српског народа најмање је написано, а највише је писано о Србима као онима који су извршили "Геноцид", о Србима као прогонитељима...Између осталог рекла је: "Ових дана је и Брамерц(тренутни главни тужилац Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију) дошао у Београд да нам соли памет и да каже како ми нисмо довољно свесни да смо геноцидни. Волела бих да је бар једну од ових књига узео у руке и прочитао. Они не читају ништа осим оптужница који су спремили оснивањем Хашког трибунала, а оне су све против Срба, углавном." наводи ауторка књиге. 

     О страдањима српског народа госпођа Љиљана Булатовић Медић, написала је 21 књигу. Све оне настале су из љубави према народу и истини о Србији и Србима. На промоцији књиге ауторка је изнела и своје мишљење о Чајетини као вароши и људима који живе овде и на Златибору.

    "Осим што је оаза здравог живота, ваша општина је и оаза здраве духовности. За мене је веома подстицајно што имам прилику да овде говорим, јер ви сте овде близу Дрине. Многи од вас знају, искуством, интересовањем и животом шта тамо заиста јесте. Најтеже од свега јесте одговор на питање: Зашто Сребреница? Корени православља су тамо, који су донедавно затирани. Донедавно нисмо знали да постоји православно црквиште из шестог века. Нисмо знали да је 1232. године у Сребреници отворена православно хришћанска Митрополија".

     " Наша деца треба да знају да су Срби само бранили своја огњишта, своје порекло и културу, као и у свим претходним ратовима, наша деца би требало да знају праву истину", закључила је Љиљана Булатовић Медић.  

                                                                                  Делови текста преузети из Златоборпреса.

     Поводом прославе сто година од Октобарске револуције у уторак, 31. октобра у сали Библиотеке је одржано предавање "Стогодишња Октобарске револуције. Предавач је био Мирослав Јанковић, професор руског језика и књижевности у Угоститељско-туристичкој школи у Чајетини. Предавање је било пропраћено документима и фотографијама из овог периода који су историју Русије, а самим тим и целокупну историју потпуно променили.

     Октобарска револуција, службено Велика октобарска социјалистичка револуција, позната и као Болјшевичка револуција или Новембарска револуција је била друга фаза Руске револуције 1917 ( прва фаза револуције је била Фебруарска). Револуцију су предводили Владимир Лењин и бољшевици заједно са мањшевицима, социјалистима, анархистима... То је била прва марксистичко-комунистичка револуција у историји.  

     Из предавања професора Јанковића могло се сазнати да су се главне револуционарне активности одвијале у Петрограду, тадашњој престоници Русије, под вођством Троцког, Јофа и Константина Јуренева, Јана Анвелта, Владимира Илича Лењина... Низ догађаја, личности, издаја и убиство царске породице Романов, нарастајуће незадовољство радника и војника као и Корнивољева афера су у Русији, а касније и широм света, промениле слику историје, а самим тим и начину живота и рада људи. Поделивши свет на Исток и Запад, истакле су се две силе комунистичка, тј, социјалистича Црвена Русија-СССР и капиталистичка Америка које су водиле Хладни рат. 

     И данас у Русији, после 100 година, слави се и прославља Октобарска или Црвена револуција. За неке Русе је то победа радника, за друге само тужно подсећање на догађаје који су одвели Русију да исписује нову страницу историје. Прихватљива или не, Октобарска револуција је оставила печат.

     У оквиру циклуса "Они које не заборављамо" 19. октобра у сали Библиотеке је отворена изложба "Звонко Шостар - ретроспектива графика". Ова изложба је, као и годинама уназад, резултат сарадње библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Градске галерије Ужице. 

     Звонко Шостар рођен је 29. децембра 1958. године у Чачку. Током студија на Факултету политичких наука упознаје Часлава Цолића, сликара - кописту и подучава се сликању и копирању фресака и икона. По повратку у Ужице, 1985. године ради у атељеу Младена Јевђовића, где стиче знања и афинитет према графици. 1987. године запошљава се у предузећу "Први партизан - Наменска производња" где ради као графички дизајнер.

    Члан је УЛУС-а од 2000. године. Излагао је на више самосталних и групних изложби, укључујући и Међународни графички бијенале Сува игла, и за овај рад је вишеструко награђиван. Преминуо је 18. марта 2014. године.

    Изложбу је отворио Младен Јевђовић. Говорећи о Звонку Шостару, рекао је: 

    "...Његово интересовање за графику датира још од раних 80-тих година када је почео са првим линорезима, линорезима у боји и линогравурама. Од почетка се истакао по виртуозном цртежу, изванредном осећају за композицију, и веома педантној  реализацији графичких листова.

     Од тада смо много прошли заједно. Учили смо један од другог, реализовали смо заједнички многе мурале по граду, урадили много дизајнерских послова. Са сетом се живо сећам свега тога..."

    Све графике које су се нашле на овој изложби су сачуване, тако да су његови пријатељи и сарадници, Славко Луковић и Младен Јевђовић, у договору са Звонковом породицом и уз помоћ фирме у којој је радио као дизајнер "Првог партизана", поново одштампане. На њема  су углавном људске фигуре и дрвеће, испреплетане, ломне и савитљиве, укорењене и као такве представљају живот.

     На изложби је била присутна и Даница Шостар, супруга преминулог уметника, која се захвалима свима који су омогућили да изложбу види и чајетинска публика и на тај начин уметнички рад Звонка Шостара наставља да живи, остају присутна и трајна. 

                                                                                Фотографије послала Мирјана Ранковић Луковић, новинар

     "Осмех родне године" је наслов књиге у којој су уоквирене белешке, репортаже и записи из ужичких "Вести" од 1957. до 1966. године, а које је писао Радован Поповић. Ову књигу приредили су ужички новинари Зоран Јеремић и Зоран Жеравчић, а објавило је Удружење "Колектив Ужице".

     Љубитељима писане и лепе речи, после Бајине Баште и Ужица, књига чајетинској публици представљена је 10. октобра у сали Библиотеке. На промоцији су говорили проф. др Гојко Тешић, мр Слободан Радовић, Драгиша Милосављевић, а делове из ове књиге читао је један од приређивача , новинар Зоран Жеравчић. На крају вечери говорио је и сам аутор. 

     Радован Поповић је писац и новинар, дугогодишњи уредник културног додатка "Политике", писац биографија, новинар ужичких "Вести" од 1957. године. Као новинар "Вести" објавио је 150 репортажа, записа и белешки, а 50 најупечатљивијих нашло се у књизи "Осмех родне године".

     Говорећи о раду Радована Поповића, проф. др Гојко Тешић, редовни професор филозофског факултета у Новом Саду, књижевни историчар и есејиста, рекао је да се Поповићу, као изузетном новинару, пријатељу и човеку који уважава етичке вредности, диви до бескраја. По његовим речима, Радован Поповић је својим поштовањем новинарства као заната, доводио то новинарство до уметности и испоштовао је сваког с ким је разговарао и то је људскост и част. 

     Магистар филолошких наука Слободан Радовић је истакао да су Поповићеве репортаже, белешке... животне, истините, пуне духа и осликавају време и људе тих педесетих и шездесетих година двадесетог века. " На тај начин, слике и приче из Поповићевог пера су документи које не би требало занемарити." - додао је Радовић. 

    У том маниру и као велики поштовалац Поповићевог рада, наставио је и Драгиша Милосављевић, музеолог и публициста, говорећи о Поповићу као пријатељу, о Поповићу као сведоку једног времена које је записано и на сваки начин оставља печат и у историји и у новинарству.

    Зоран Јеремић је на корицама књиге записао:

    "Фактографија и карактерологија у Поповићевим описима наших прилика прожимају се на начин који подразумева и то да на сваку људску судбину гледамо као на непоновљиву и вредну пажње. Стога су његова проницљива репортажна запажања и својеврсне лекције из морала, а путописне белешке из Округа, са Истока и Запада, садрже ону данас тако потребну загледаност у блага људска лица и наличја.

    Живе слике давно прохујалог времена из сваке странице ове књиге говоре о свежини и уверљивости једног непоновљивог новинског сведочанства."