Завршна сесија пројекта WiFi културе Србије

       

       У понедељак, 24. 12 2018. године у 12 часова, у Вуковој сали Библиотеке града Београда одржана је завршна сесија пројекта WiFi културе Србије.

       Овом приликом су представљене мобилна и PC апликације одабраних садржаја из дигиталних респозиторијума националне културне баштине и извршена је расподела WiFi рутера установама културе које су биле партнери Интернет клубу Србије у пројекту из Београда, Новог Сада, Кикинде, Смедерева, Крагујевца, Ниша, Чајетине, Лазаревца, Старе Пазове и Љига.
       Пројекат WiFi културе Србије представљаће јединствену популаризацију дигиталних садржаја културе, пре свега, младим корисницима WiFi мобилних услуга.
Одабир дигитализованих садржаја, који су путем Web hotspot апликације приближени савременој ИТ комуникацији, предложио је тим угледних зналаца из свих области културе Србије.
       Захваљујући Министарству културе, ови садржаји су постављени на рутере, који су подељени по целој Србији. Дакле, од јануара 2018. године корисницима услуга библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" у Чајетини, као и осталим установама културе које су учесници овог пројекта,  биће доступно по 30 минута бесплатног интернета са одабраним садржајима из културне баштине Србије, што је 15 ари културе по целој Србији.
 

Промоција романа "Лајковчанка"

       

       У сали Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", у четвртак 6. децембра 2018. године, одржана је промоција романа "Лајковчанка" аутора Веље  Жуњића.

 
       Веља Жуњић, књижевник из Лајковца, најпре је поздравио публику и испричао неколико анегдота о свом књижевном стваралаштву и уопште идеји о писању. Сваке године, практикује да својим пријатељима улепша Новогодишње празнике и поклони им нешто необично. Пре пар година, дошао је на идеју да пријатељима поклони роман. У тајности пише неколико месеци, а затим, први пут на читање списе даје својој супризи, коју помно посматра док чита. Како сам аутор каже, њене сузе и смех, као и све остале реакције, биле су му јасан знак да је створио ваљан поклон својим пријатељима, али ни након те спознаје и даље нема амбицију да поменуте списе да у јавност. Међутим, сплет околности ипак ствара ситуацију у којој Веља постаје добар аутор неколико романа, али и позоришних представа...
 
 
       Ово је трећа књига Веље Жуњића, после романа "Шампитица" (2012) и "Боја твога имена" (2015), и у кратком периоду је доживела и друго издање. Роман "Лајковчанка" је био и у конкуренцији  (у ширем избору) за НИН-ову награду за 2017. годину. Представљен је на сајму књига на штанду Министарства просвете и културе. Након тога уследило је 15-так промоција по Србији. У 2017. години "Лајковчанка" је била међу најчитанијим у библиотекама у Лајковцу, Власиници и Зворнику.
 
 
       Како би програм био потпунији и квалитетнији, и да би на прави начин представили овај роман, онако како то и доликује, поред аутора, гостовали су и Карло Астрахан и Енес Љајић.
       Карло Астрахан, писац и уредник програма библиотеке "Милутин Бојић" из Београда, био је у функцији модератора програма и књижевног критичара. Публици је посебно скренуо пажњу на двоструку причу коју роман прати и на чињеницу да без обзира на то да ли говоримо о прошлом или будућем, сви имамо исте терете које живот носи, без обзира на годину, деценију или век у ком живимо. Такође, истиче да роман поседује одређену тежину због ратне тематике, али с друге стране, присутност мотива љубави га чини лепим и топли. 
       Топлим нотама и очаравајућим гласом, Енес Љајић је употпунио ово пријатно књижевно вече. Публика је уживала, а чак и после званичног дела промоције, учесници су још неко време провели у пријатном разговору са публиком.
 

Јавни час - Стогодишњица завршетка Првог светског рата

     

       Ученици ОШ "Димитрије Туцовић" из Чајетине и Златибора су у петак, 30. новембра 2018. год. у 19 часова у сали библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" одржали јавни час и на тај начин обележили век од завршетка Великог рата.

 
       
 
       За ову прилику ученици су припремили занимљив колаж програм, а публика је имала част да премијерно погледа филм о животу ђенерала Крсте Смиљанића. Ђацима су у припреми програма помогли наставници Ксенија Бојовић, Јелена Маринковић, Ана Петронијевић, Марко Кутлешић, Даница Јевтић Шишовић, Наташа Јевтовић и Ненад Ивановић.
 
        

Промоција књиге "Слом" Ненада Петровића

 

       У уторак, 20. новембра 2018. године, у Библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“ представљена је књига „Слом“ аутора Ненада Петровића. Поред самог аутора, готовали су и Златоје Мартинов- рецензент књиге и Драган Стојковић- власник издавачке куће „Мостарт“ из Земуна.

       
       Ненад Петровић је завршио основну школу и гимназију у родном Врању. Филозофски факултет у Београду, групу за историју, завршио је 1989. године. Поред књиге „Слом“ која је промовисана, Ненад је написао и следећа дела: „Човек кога је требало убити“, „Арјиаднино купко“, „Sectio caesarea“, „Силазак у Атлантис“... Петровић не гостује први пут код нас, па и сам истиче задовољство што је опет у прилици да промовише у Чајетини:
   
   „Задовољство ми је да сам опет у Библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“. Иако нисмо претерано инсистирали на томе да промоција буде баш на овај датум, мени је задовољство и част да управо данас, на дан смрти Димитрија Туцовића, гостујем у његовом крају. Давне 1914. године погинуо је знаменити Гостиљац, истакнути вођа и теоретичар социјалистичког покрета у Србији, један од оснивача Српске социјалдемократске партије 1903, покретач и уредник Радничких новина и Борбе. Страдао је као командир 1. вода 1. чете 4. батаљона 1. пука Моравске дивизије првог позива у борби против аустроугарске војске у Колубарској бици у Првом светском рату на западном делу Враче брда, у рејону села Ћелије на десној обали реке Колубаре, околина Лајковца.“
 
       
 
 
 
       Роман „Слом“ се може окарактерисати као политички, историјски и документарни. У роману постоје два историјска тока – један је смештен у 1912-1913. годину, у време Балканских ратова и пред почетак Првог светског рата, у које је главни јунак Димитрије Туцовић, а други је савремени, ововековни, у коме је носилац радње имагинарни лик, наратор је неуспешни писац који станује на Славији, живи од ренте и сања да ће написати ремек-дело које ће решити његове финансијске и све друге проблеме. Центар фабуле је „Трг”, у овом случају трг Славија, дакле Трг Димитрија Туцовића, који није одабран случајно, јер је ту почетком 20. века био центар социјал-демократије у Србији – ту је била радничка књижара, седиште синдиката, то је симбол радништва у то време и окупљалиште света рада, ту су се редовно сусретали Лапчевић, Кацлеровић, Туцовић, Драговић… Аутор реконструише односе у том времену, од онда је прошао читав један век, али односи у српском друштву готово да се нису променили, ништа се суштински није променило, осим технолошког напретка и то је главна порука овог романа – рекао је рецензент Златоје Мартинов.
 
 
       Публици се обратио и Драган Стојковић, истакавши да је његова издавачка кућа веома селективна при избору материјала иза ког ће се потписати као издавачи, али да је „Слом“ свакако био вредан пажње и да представља најдрагоценији роман који су до сада приредили.                   
 

Слом Немачке - Самир Аслани

       У уторак, 07. новембра 2018. године у сали Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" обележено је 100 година од завршетка Првог светског рата. Предавање “Слом Немачке 1918.“ , аутора Самира Асланија, новинара и публицисте са Златибора, говори о пропасти немачког царства и дешавањима у Првом светском рату.

 
       На предавању су преиспитани разлози великих сила за улазак у Први светски рат, који је донео огромна страдања и губитке. Немачко царство је један од зачетника рата, а на ову одлуку утицали су и лични избори цара Вилхелма. Један од епилога тадашењг Великог рата је нестанак укупно четири царевине, укључујући и немачку, али последица су и услови за настанак Другог светског рата. Србија је 1914. нападнута а обични људи златиборског краја су као и многи Европљани страдали због одлука елите.
 
 
       „Нажалост, обичан човек ће увек трпети због одлука елите јер су елите загледане у будућност, у славу… а обичан човек је загледан у свој жибот и своју породицу. То су отргнуте године, изгубљени су животи, и обичан човек не може ту да извуче неку поуку. Али, они који доносе одлуке могу да извуку неке поуке и да размишљају о доношењу нових одлука данас, да се не ломе ствари преко колена, да се размисли. Први светски рат је поново у фокусу, рецимо у нашој општини се тек сада подижу споменици страдалима у тим ратовима пре 100 година,“
 
       каже Самир Аслани и додаје:
 
       „Кад су у питању кључни тренуци у историји, понекад треба сачекати мало, размислити, охладити главе. Европа је релативно лако склизнула у тај велики рат, чије последице и дан данас осећамо. Немци су тек скоро исплатили те ратне репарације, а огроман људски потенцијал је изгубљен. Огромна количина зла је нанета обичним људима, сви су пострадали и на крају се није ништа битно променило. Французи су на крају 1919. имали велику параду у којој су учествовале све јединице, а сви извештаји из тог периода говоре да није било одушевљења због победе већ олакшања јер су преживели.“
 
       Предавање је настало на основу истраживања које је аутор спровео припремајући књигу о Првом светском рату, који је био другачији због коришћења нових технологија, митраљеза, бодљикаве жице а обележила га је трка и у наоружању и индистријализација. Поводом окончања борби 1918. године, 11. новембра обележава се Дан примирја у Првом светском рату.
 
 
Преузето са:
Златибор Прес
 
 

63. Сајам књига - Промоција издаваштва Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић"

       На 63. Међународном сајму књига у Београду у оквиру представљања ужичког издаваштва, присутнима је била представљена и књига "РАДОМИР РАДЕ ВЕРГОВИЋ: ретроспектива 1960-2018", чији је издавач Библиотека “Љубиша Р. Ђенић” Чајетина. 

       Књигу је представила директорка библиотеке Снежана Ђенић:
 
       „Велику привилегију, част и једнако задовољство свакако представља чињеница да се Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“  појављује као издавач једне по свему изванредне публикације која представља ретроспективу   имресивног сликарског опуса,  елитног српског сликара  Радомира Верговића, који већ дуги низ година, маниром врсног мајстора обележава српску културну сцену.
      Монографија Радомира Верговића обележава један својеврсни и несвакидашњи јубилеј и обухвата временски период од близу 60 година, надахнутог и посвећеног рада овог по свему изузетног  сликара, за кога би се могло рећи да је типичан представник класичне модерне, која је у наше сликарство уведена  у другој половини 20 века. 
       Монографија има свој унутрашњи свет, визуелност и садржајност а подељена је на неколико циклуса, тематских и стилских целина, које су у неком одређеном техничком решењу могле бити и засебне  библиографске публикације. 
 
     
       Циклус ТРАГАЊА - би можда најбоље објаснили речима самог аутора као „полазиште за  промиљшање о питањима опстанка, живота и стваралаштва сваког човека па и уметника.“
       У Циклусу ЗАВИЧАЈ –  издваја се пејзаж, обележен личним, препознатљивим знаком Радомира Верговића,  који нас уводи у један готово митски простор, који његовим умећем откривен, поприма  изглед пасторалног раја. 
       У СКРИВЕНОЈ ДУШИ ГРАДА -  аутор настоји да продужи трајање свом граду, онаквом какав је био некада. Сви ти оплемењени  животни простори као и тренуци из свакодневног живота неког прошлог времена,  биће сачувани за будућност,  представљајући истовремено  „замрзавање“ делића историје нашег непосредног окружења и зато поред естетског доживљаја, Верговићеве слике су и један веродостојан докуменат а то им даје посебну вредност као  хронике једног времена у сликама.  
       СЕЋАЊА, СНОВИ, БОЈЕ – као романтични оквир у коме се  језиком метафизике успешно спајају реалност, митологија и заједничке вредности европског културног простора.
       Циклус ПАЊЕВИ – у коме аутор посебним мајсторством и префињеном осетљивошћу  трага за дубинама у којима проналази један општи, дубљи смисао и ону врсту моћи и трајања коју дају  простори сигурних ослонаца.
       МОЗАИК – као део ентеријера репрезентативних градских објеката, бележи и ликовно и тематски историјске периоде живота града. 
       ВРАЋАЊЕ ПРАОТАЧКИМ ЧАСТИМА - је омаж знаменитим људима ужичког краја, из различитих области стваралаштва, обележен особеном поетиком Радомира Верговића,  који извлачи из мрака заборава и чини трајно присутним, многе даровите, храбре и по свему изузетне људе.
       Циклус ПОНОВО СТВАРАЊЕ СВЕТА – је  слика Апокалипсе али и вечне наде и катарзе.
       И на крају  ГРАФИЧКИ ДИЗАЈН – где Верговића упознајемо као врсног цртача кроз небројене новинске илустрације, карикатуре, дизајн књига, плаката, повеља, логотипа.
       Кроз овај, посве озбиљан  уметнички напор,  уз праву меру провокације, Радомир Верговић, још једном потврђује своју однеговану потребу да  загледан у себе  може  осетити задовољство сазнања, да је у свом раду, уистину био тумач онога што је Ваљано и онога што је Лепо. 
       И управо се преко Верговићевог умећа може пренети сва лепота и радост коју рађа стваралаштво што је уистину драгоцено и непоновљиво а што овој публикацији даје важност   и углед једне велике и значајне књиге.“
 
 

Промоција књиге "Стазама живота" Миодраг Верговић

Поред основне библиотечке делатности, прикупљања, чувања и дистрибуције књига, значајно место у раду Библиотеке представља и издавачка делатност. Библиотека већ дуги низ година одржава континуитет у издавању књига, првенствено завичајних стваралаца или књига о нашем завичају.

Смотра Хортикултурне Е-Библиотеке Србије

 

       У Кикинди, 10. октобра 2018. године Интернет клуб из Љига и Народна библиотека "Јован Поповић" организовали су Смотру ХОРТИКУЛТУРНЕ Е-БИБЛИОТЕКЕ Србије.

       Смотра је својеврстан наставак Фестивала цвећа, одржаног у Чајетини од 18. до 21. маја 2018. године. Циљ пројекта јесте да се кроз креативност и маштовитост унапреди пословање библиотека у Србији.
 
       
       Прва смотра у Кикинди окупила је 48 библиотекара из Лазаревца, Београда, Кикинде, Ковачице, Сенте, Чоке и Чајетине.
       Учесници су на самом почетку имали прилику да чују предавање о Хортикултурним библиотекама - директора Народне библиотеке "Јован Поповић" из Кикинде, а затим и Мирка С. Марковића - библиотекара саветника, који је и свечано отворио Смотру.
 
 
       У оквиру радног дела програма, отворена је изложба "Цвеће родног краја". Реч је о несвакидашњој изложби уметничких радова, чији су аутори ученици ОШ "Димитрије Туцовић из Чајетине. Изложбу је отворила Снежана Ђенић, директор Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", том приликом истакла је важност једне овакве манифестације, али и зашто је Фестифал кренуо управо са Златибора:
      "Зашто баш Фестивал  цвећа и зашто баш Златибор? 
       Златибор због тога, што  је одувек изазивао интересовање особеним својствима која су га уобличила у данас најпосећеније место Србије, најпре својом раскошном лепотом заталасане  висоравни са травнатим хоризонтима, широким видицима и живописним пејзажима. 
       Драгоцена лековитост ове планине, богатство и разноврсност флоре, климатски елементи, учинили су да крајем деветнаестог века постане позната под називом „прва српска ваздушна бања“.
       Погодна надморска висина, довољне количине падавина и велика инсолација основ су бујене вегетације Златибора. Опсежна научна истраживања показала су да  на златиборској висоравни расте чак 440 различитих биљака..."
         
 
       На Смотри, премијеру је доживела и Химна пољском цвећу, настала 19. маја 2018. године у Чајетини. Текст су написали ученици ОШ "Димитрије Туцовић" у оквиру литерарне радионице која је била једна од активноти на Фестифалу пољског цвећа. Химну је компоновао проф. Драган Мирчић.
 
 
ХИМНА ФЕСТИВАЛА ЦВЕЋА
 
 
ЉУБИЧИЦА СТИДЉИВА ЗАСПАЛА У ТРАВИ
СНОВИ ЈОЈ СЕ МИРИСНИ ВРЗМАЈУ ПО ГЛАВИ.
 
ДЕЛИЈА ЗУМБУЛ У ПЛАВОМЕ ЖАКЕТУ
НАЈЛЕПШИ ЈЕ ЦВЕТИЋ НА ЦЕЛОМЕ СВЕТУ.
 
ЗЛАТИБОРСКИ ВЕТАР ШТО НАМ ЦВЕЋЕ СЕЈЕ
ДОНЕО ЈЕ МИРИС БЛАГ ДА ЈОЈ СРЦЕ ГРЕЈЕ,
 
МИРИШУ И ЗВОНЧИЋ И ШЕБОЈ И ВРБИЦА
МИРИШЕ ЉУТИЋ,  МАСЛАЧАК, КАМИЛИЦА,
 
НАЈЛЕПШЕ МИРИШЕ ЗУМБУЛ ЗБОГ ПЛАВОГ ЛИЦА
НАЈДРАЖА ДЕЛИЈИ ПОЉСКОМ ЈЕ ЉУБИЧИЦА.
 
 
      Поред поменутог, на скупу се говорило и о дигитализацији, као и о њеним предностима, али о могућностима за унапређивање библиотекарства у том правцу.
      
      Велико инетресовање и искрене емоције изазвало је извођење  Хортикултурне позоришна представа полазника драмске секције огранка Народне библиотеке „Јован Поповић“ из Мокрина.
 
 
      Библитекарско радно дружење завршило се уз заједнички закључак да би Фестивал цвећа и смотре налик овој требало да прерасту у традицију, која ће сваке године расти и радити на очувању правих вредности.
 
 

Дечја недеља у Библиотеци "Љубиша Р. Ђенић"

 

Традиција обележавања Дечје недеље у свету и код нас мери се деценијама. Дечја недеља је први пут обележена 1934. године на предлог организације Пријатељи деце Србије, а 1987. године  дефинисана је  Законом о друштвеној бризи о деци.Манифестација Дечја недеља се сваке године одржава у месецу октобру, са циљем скретања пажње јавности на децу и младе.

Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“ је поред ОШ „Димитрије Туцовић“, Спортског центра Чајетина и бројних других установа, такође обележила Дечју недељу и то кроз низ дружење на најмлађима. 
Наиме, у уторак 02.10.2018. године, наше просторије су посетили малишани из Мачката. На дечјем одељењу угостила их је  библиотекар Љиљана Ракић. Читале су се бајке и сликовнице, а најмлађима је на задовољство свих било веома лепо и угодно.
 
 
       Наредног дана, у среду, били смо домаћини великом пријему првака са територије општине Чајетина које је овога пута, поред запослених у Библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“, дочекао и поздравио председник општине Милан Стаматовић. Том приликом ученицима је  уручено по 5.000 динара као наставак мера активне популационе политике. Арсен Ђурић, заменик председника Општине и председник Организационог одбора манифестације "Песничке ватре златиборске", малишанима је уручио књигу "Сунчање на месечини" коју им је потписао аутор Љубивоје Ршумовић.
       Библиотека је  прваке даровала бесплатном чланском картом.
 
 
       У петак 05. 10. угостили смо децу из вртића у Чајетини. Уз песму, рецитацију и забаван разговор, провели смо угодно преподне. Истог дана гости су нам били и млади из Дневног боравка „Зрачак“. Нама увек драги гости из „Зрачка“ већ су били упознати са правилима понашања у библиотеци, па смо за ову прилику спремили презентацију у виду едукативне сликовнице о лепом понашању у њиховим домовима.
 

Поново горе Песничке ватре златиборске

 

       Манифестација Песничке ватре златиборске одржана је пети пут на Златибору, у хотелу Палисад и на Шуматном брду.

Традиционалну културну манифестацију отворио је председник општине Чајетина Милан Стаматовић рекавши да су сви окупљени веома важни како би се унапредила култура:
 
       "Ви сте ту да не заборавимо да унапредимо нашу културу и мала места и промовишемо све оно што су наши преци радили пре нас. И ово вече је посвећено Десанки Максимовић и Бертолту Брехту. Ово је сигурно водиља за неке наше нове писце и уметнике који ће сигурно и овде у малим срединама да настану и израсту. Ми смо као локална самоуоправа ту да дамо подршку томе и да промовишемо наше традиционалне вредности".
       Добитник овогодишње Повеље Песничких ватри је  Перо Зубац, који је и запалио симболичну ватру – вечни пламен поезије, а признање му је уручио председник организационог одбора и заменик председника општине Арсен Ђурић.
„Срећан сам што су ми организатори, моји пријатељи, омогућили да видим где почива Саво Јовановић Сирогојно, јунак мог детињства. Драго ми је што се ово место одржава чисто, и што нема ниједног графита“
рекао је српски писац при паљењу ватре код Спомен костурнице страдалима у Другом светском рату.
       Тема страдања била је заступљена у поезији Бертолта Брехта и Десанке Максимовић, којима је овогодишња манифестација и посвећена. У години када се обележава 120 година од рођења немачког писца и српске песникиње њихове стихове у Палисаду су казивали и изводили Слободан Љубичић, Данка Стојиљковић и Љубодраг Беговић. Поред песама „Тражим помиловање“, „Крвава бајка“, „Извештај Срба“, „Спомен на устанак“ које су писали Брехт и Максимовић на Песничким ватрама представљена су и дела Алексе Шантића, Федерика Гарсије Лорке, Милоша Црњанског…
       У свечаном програму су учествовала и деца из хора основне школе „Димитрије Туцовић“ у Чајетини и Марко Џамбасовић.
И ове године на Златибор су стигли и песници који учествују на традиционалним међународним Београдским сусретима писаца, а златиборској публици представили су се Лудвиг Леге из Немачке, Лучиан Алексиу из Румуније, Месут Шенол из Турске и Дмитри Сергејевич Бурагов из Украјине. Златиборски песници Мирјана Ранковић Луковић и Милосав Радибратовић својим песмама  „Други завичај“ и „Златиборје“ позвали су поклонике културе и за следеће Песничке ватре златиборске које ће се одржати за годину дана.
 
 Преузето са:
 ЗЛАТИБОР ПРЕС - СПОРТСКИ ЦЕНТАР ЧАЈЕТИНА