Промоција књиге

     У организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Београдског форума за свет равноправних, 29. новембра 2012. године у сали библиотеке је представљена књига "Агресија НАТО Сумрак Запада"- да се не заборави. Промоција је почела интонирањем химне у извођењу оркестра и хора ученика Основне школе "Миливоје Боровић" из Мачката. Ученици ове школе су употпунили промоцију и казивањем песме о Милици Ракић, трогодишњој девојчици која је убијена од НАТО агресора. Своју песму "Седамдесетосам питања, а ниједан одговор", забележену током НАТО агресије говорио је Милосав Радибратовић, учитељ у пензији.

     Књига и промоција у Чајетини представљају сећање на све жртве НАТО агресије обликована у зборник радова са Међународне конференције која је одржана у Београду 2010. године, на којој је учествовало 700 гостију из Србије и иностранства који су били јединствени у осуди злочина који је извршио НАТО.

     О зборнику су говорили : Живадин Јовановић, бивши министар иностраних послова СРЈ, др Зоран Вујовић, бивши министар за саобраћај СРЈ, генерал-потпукобник Видоје Пантелић и Драгомир Вучићевић, амбасадор у пензији.

     Говорећи о књизи Живадин Јовановић је рекао: "Књига која је пред нама је сведочанство о драми једне земље и народа који нису пристали на подчињавање туђој вољи и туђим интересима. То је сведочанство слободномислећих људи који су смисао живота и делања нашли у служењу истини, правди и слободи..." Живадин Јовановић, говорећи и о Београдском форуму за свет равноправних који постоји пуних 12 година истакао је да Форум има за циљ ширење истине о Србији и српском народу. Осврнувши се на дан промоције у Чајетини, 29. новембар и дан када је у Хашком трибуналу управо ослобођен Рамуш Харадинај, истакао је да се агресија на Србе наставља и да ток актуелних догађаја оправдава наслов "Сумрак Запада" као и постојање Београдског форума.

     Речи Живадина Јовановића потврдио је и др Зоран Вујовић: "НАТО агресија на Србију и Црну Гору је кривично дело у продуженом деловању пре, за време агресије и траје до данашњег дана... Сведоци смо продуженог сумрака Запада и ових дана када је Хашки трибунал ослободио хрватске генерале Готовину и Маркача, а данас ослободише и Рамуша Харадинаја, што је још један шамар за Србију, за правду. Ова књига коју представљамо има задатак да нас опомене да никада не заборавимо."

     У среду, 7.новембра 2012.године, Библиотека "Љубиша Р.Ђенић" и Специјална библиотека "Чиготa" су организовале књижевно вече и представиле роман "Џелат" Слободана Гавриловића. Роман је изашао 2012. године у издању издавачке куће "Албатрос плус" из Београда.

 О роману, инспирацији, дугом књижевном истраживању и бележењу хронологије дешавања, сазревању романа да би угледао светлост дана и био доступан публици, говорили су: аутор Слободан Гавриловић, Гојко Тешић, Јово Цветковић и Горан Бабић.

Гојко Тешић је, говорећи о роману, рекао : "Роман о џелату је први те врсте у српској књижевности. Тешка прича о људском бићу које је постало машина за убијање."Извођач" најмонструознијих радова прича о свом "послу" у име идеје "правде", с таквом мирноћом као да заиста проповеда по рецепту "прича" из "Хиљаду и једне ноћи". На то нам указује и посве модерна структура овог јединственог романа у српској књижевности, који документарним исказима ( да ли су историјски, или су  пак из света модерног светског романа, филозофије, антропологије, етике итд.) прекида причу и причање и тако нам ствара привид о наративном рукопису који јесте исписиван као да је реч о Шехерезадином казивању. У извесном смислу та документарност као да подсећа на вечну тему, њена је нека врста историје, од древних до модерних времена; то је, превасходно, историја ужаса једне људске душе која прераста у симбол бездушности, мрачна прича коју главни јунак казује са језивом страшћу, с таквом убедљивошћу да вам се при читању леди крв. Прича је, дакле, аутентична, причалац је заиста испричао историју своје "душе" - од џелата до одгајивача цвећа...

     Оно што је у овом тренутку важно подвући поводом првог Гавриловићевог романа јесте та чудесна експлозија наративне енергије која нам открива изузетног писца пекићевско-селимовићевско- андрићевског типа."

    Слободан Гавриловић је истакао да није случајно што је друга промоција, после Београда, одржана баш у Чајетини. Роман је у њему сазревао пуних 28 година, а толико је трајао и истраживачки рад, прикупљање архивске грађе...а идеја за роман, као и тема,  је рођена баш у Чајетини.

     Представљајући животни пут Видана Митића, човека који је од сиромашног сељачког детета стицајем различитих околности током Другог светског рата постао човек од поверења Јосипа Броза Тита, обављајући егзекуције политичких противника и "непријатеља комунизма и партије", Гавриловић је приказао и турбулентна историјска дешавања која су изазвала поделе у породицама, међу рођацима и српским народом чинећи вишедеценијску поделу на "четнике и партизане".

     Слободан Гавриловић упоредио је свој рад на овом роману са тражењем одговора на многа питања и животне дилеме попут оних о сукобу добра и зла.

     "Зло је јако, жилаво и моћно, док је добро, с друге стране, крхко али и веома истрајно. Кроз читаву нашу познату историју зло се поигравало са добрим", рекао је Гавриловић.

      У сали Библиотеке у Чајетини, 15. октобра 2012. године промовисана је књига Ненада Петровића "Силазак у Атлантис". Ненад Петровић није први пут гост Библиотеке. Чајетински поштоваоци лепе речи могли су га упознати 2007. године на промоцији његовог романа "Sectio Caesarea".

     У издању београдске издавачке куће "Партенон"  објављен је роман "Силазак у Атлантис" који је 2010. године у "Деретином" конкурсу за најбољи необјављен роман ушао у најужи избор. На корицама књиге назначено је да је у питању први домаћи роман о клонирању. Говорећи и упознајући читаоце са књигом и аутором, Љиљана Ракић  библиотекар, истакла је да: "се кроз роман провлаче антрополошка и политичка разматрања о револуцији, преврату, уласку народа на политичку сцену, изумирању племства и његовој декаденцији..." Роман представља приповест смештану у шест концентричних целина - прстенова митског Атлантиса.

      Ненад Петровић, аутор, о свом роману је рекао: "То је роман утопија из митског Атлантиса који за полазиште има Платонов опис давно несталог Острва на коме је живела златна људска врста, вађење њихових остатака са тамног дна успомена човечанства и поновно успостављање једном насилно прекинутог поретка."

        У Библиотеци " Љубиша Р. Ђенић", 5. априла промовисана је најновија књига прича Мирјане Ранковић Луковић, седмо стваралачко дело узимајући у обзир и прозу и поезију, кроз коју је пренела својим суграђанима она танана осећања, мисли, љубав и страховања. Кроз осамнаест духовитих и интересантних прича, у " Причама из Причевића" Мира је наставила да нас увлачи у свој круг игре речима, у вртлог нежних осећања, преносећи нам слике и једно бајковито време. Представљајући рад и стваралаштвио, испред домаћина Библиотеке, Мирјана Лопин Дризо је истакла кључне рецезенте који су говорили о Мирјани Ранковић Луковић. На тај начин најбоље је представљена ауторка: " Љубивоје Ршумовић - Она суверено влада стихом, као искусна песникиња која је занат завршила код добрих мајстора. Радомир Антић - Мирјана је самородан лирик који не пристаје на одсуство љубави и на све оно што нас у самозабораву обезличује и удаљава од хуманистичких садржаја. Мирко Иконић - ...читајући њену поезију имали смо утисак да пред собом имамо приповедача андрићевског кова, ...да је реч о песнику наших судбоносних одређења који по нечему подсећа на Десанку и Црњанског. Добрица Ерић - Мирјана пише умом, али и душом; она романтику поново враћа људима, али на  један савремен начин у најлепшем смислу те речи.  И слично..."

     Плејади лепих речи наших најутицајнијих књижевника, придружио се рецезент " Прича из Причавића", Тодор Бјеликић, назвавши ово дело" Породична сага о детињству" и истакао: " да ова књига заслужује место у школско лектири - јер је реч о правом брушеном, књижевном дијаманту, који је данас, опет уз часне изузетке, веома тешко наћи. "

        У пуној сали Библиотеке приче које је читао Жарко Божанић измамиле су осмехе на лицима свих присутних, а приказан је и материјал Телевизије Чајетина у којем је бриљирала Биљана Здравковић која је и драматизовала  део  Прича из Причевића. Пријатна и тола атмосфера обележила је ову промоцију.

    Иза имена италијанског песника Giovanni Scrappatorre и назива збирке песама " Serbia Kosovo  Curriculum vitae", 13. октобра љубитаљима књиге и поезије представио се Иван Ршумовић, песник пореклом из Љубиша, професор српског језика и књижевности и библиотекар. До сада је објавио шест самосталних и две кооауторске књиге.

   Књига се састоји од седамдесет осам песама о Косову које хронолошки, емотивно нуде историјску слику и прате живот, бол, брутално страдање човека са Косова. Не само појединца, већ кроз његово страдање, страдање његове породице, јер породица је основа друштва, приказано је отуђење, безнађе и трпљење Косова и свих Срба који живе или су живели на Косову.

   О песмама Ивана Ршумовића, мр Раде Вучићевић је на промоцији књиге рекао: " Иван Ршумовић је на себе преузео ризик одговорности и поистовећености, његово певање, казивање у првом лицу множине има више значења, тежине али је и одговорност пред Богом, историјом и истином већа. Већи је бол који болује, градација којом гради, поређење којим пореди, придев којим описује, ритам којим усклађују буру очаја..."

                                                                                                    Фотографија-Драган Никић

    ДРУЖЕЊЕ СА РШУМОМ

    У библиотеци је 26. јула одржано књижевно вече и дружење са једним од најпознатијих песника са Златибора, Љубивојем Ршумовићем.

О Љубивоју Ршумовићу, библиотекар Драгољуб Новаковић као домаћин истакао је да је сам песник, рођен у Љубишу,наш домаћин и пријатељ Библиотеке. Он је и председник Управног одбора Фондације Михајло Ћуповић чији је оснивач Библиотека.

"Њега не треба представљати нигде у Србији јер је довољно познат, а поготову не код нас, јер на срећу Златибор му је завичај, па нас сматра својима на шта смо поносни".

Представљене су три књиге: " Сунчање на месечини", "Ујдурме и зврчке из античке Грчке" и " Кућа са окућницом". Теоретичар књижевности и књижевни критичар Слађана Илић, спонтаним разговором са Љубивојем увела је анализирајући дела и публику  у опуштену причу, сећања на детињство, Златибор и златиборским" ујдурмама"....

Песник какав је Љубивоје Ршумовић окупио је то вече и одрасле и велики број деце. Сунчање на месечини намењене су млађима, " Ујдурме и зврчке из античке Грчке" су поучне и духовите приче првенствено за младе и старе и наравно " Кућа са окућницом" потпуно очаравајуће, пуне духа, помало носталгичне приче из Ршумовићеве прошлости, ушушкане златиборскоим крајем, топле, пријемчљиве срцу...

    По завршетку књижевне вечери Ршум је делио аутограме најмлађима.

   У среду, 22. јуна у 20 часова у Библиотеци су представљене књиге " Кроз Стари Влах" проте Јевстасија Караматијевића и " Граничарска коб" Григорија Божовића, које је приредио Добрило Аранитовић. Приређивач је истакао да му је циљ био да из заборава извуче ова два значајна писца, хроничара и истраживача јер су њихов рад и живот вредни пажње. Аранитовић је пуно времена провео у истраживању и прикупљању материјала ова два хроничара да би текстове сакупио и уредио у две књиге заиста вредне пажње.

  Домаћин, библиотекар Драгољуб Новаковић, упознао је присутне са биографијама Караматијевића и Божовића.

   О књизи "Кроз Стари Влах" говорио је и рецезент Драгиша Милосављевић. Он истиче да су радови и чланци Јевстатија Караматијевића, најзад, систематизовани иза корице књиге и да представљају вредан допринос свеколиком културном наслеђу. Његова писања о светињама у Старом Влаху и Полимљу, о Цркви Јањи у Старом Влаху, затим о иконописцу Симону Лазаревићу, о синђелијама рашких владика, представљају основе за истраживање многих непознаница у слојевитој историји српског народа, истакао је Милосављевић.

" Остаје обавеза, како на савременицима тако и на онима који ће доћи касније, да се дело овог надасве скромног и великог човека не заборави. Ова књига његових чланака и записа најтврђа је брана таквом забораву", записао је рецезент Драгиша Милосављевић.

   О другој књизи "Граничарска коб", поред приређивача који је говорио о овој књизи, Мирјана Лопин Дризо прочизтала је део из рецензије Милинка Бујишића.

   " Прочитавши рукопис ове сјајне књиге, коју је тако зналачки приредио Добрило Аранитовић, један од најбољих познавалаца Старог Влаха, запитао сам се: да ли сам читао књигу или сам гледао слике, да ли је све то у њој описано речима или насликано бојама весног сликара. Изгледа да је она резултат врхунског мајстора и речи и боје.

   Приређивачу и издавачу треба одати признање што су овом књигом путописа и приповедака Григорија Божовића, пресељених са пожутелих новинских страница, одужили део дуга према овом аутору"

    У четвртак, 19. маја 2011, у 20 часова у сали Библиотеке у Чајетини представљена је монографија "ЦРТЕЖИ И ЗАПИСИ" Љубише Р. Ђенића Рујанског и едиција "КОРЕНИ" Србија: насеља, порекло становништва, обичаји УЖИЧКИ КРАЈ. Иначе, Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" је са Службеним гласником издавач монографије "Цртежи и записи".

   Говорећи о животу и раду Љубише Ђенића,директорка Библиотеке, Снежана Ђенић, истакла је:" Библиографија овог, заиста трудољубивог човека, зачуђујуће је богата, и садржи 765 радова из различитих области...235 новинских чланака, преко 200 цртежа, 139 прича и шала, 43 прилога из етнографије, 30 легенди, 27 приказа, 15 биографија. Приредио је 31 публикацију, илустровао 10 књига и монографија. Као сарадник етнолошког атласа Југославије, али је ипак његов најзначајнији рад "Златиборски летопис" који се данас чува у Историјском музеју Србије и Српској академији наука.

   Његов допринос српској култури је заиста изузетан, што потврђују многе награде и признања од којих је свакако највећа Вукова награда, коју је добио 1964.године, први по њеном успостављању.

   Можда га ипак могу најбоље објаснити његове поруке остављерне потомству: "Треба волети људе, упознати све што је непознато, одушевити се свим што је лепо и човечно. Треба радити и после рада смејати се и шалити. И увек очекивати да сутра донесе нешто ново, боље и лепше."

     О књизи су говорили и приређивач Слободан Радовић и уредници Слободан Гавриловић и Милојко Кнежевић. Истакли су да су цртежи који су објављени у овој књизи вредност и запис, хронологија једног времена и сведочење о једном добу. То је вредност и сазнање, то је баштина и трајање.

    По представљању Цртежа и записа представљена је едиција " Корени".

    Фотографије урадио за сајт Драган Никић.