Промоција књиге

У уторак, 9. априла 2013. године, у сали Библиотеке, ученици V и VI разреда ОШ "Димитрије Туцовић" су се дружили са Виолетом Бабић, писцем књига за децу и младе.

Књиге Виолете Бабић привлаче пажњу девојчица и дечака који желе да сазнају како да лакше одрасту, стекну самопоуздање и добро се осећају.

 Професорка српског језика, лексикограф, лектор, уредник, писац књига за децу и младе, Виолета Бабић рођена је 1953. године у Београду. Дипломирала је на групи за српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Радила је 25 година у Институту за српски језик на изради "Речника српскохрватског књижевног и народног језика."

Виолета Бабић аутор је књига: "Мој први сликовни речник српског језика" (књига намењена деци предшколског узраста), "Књига за сваку девојчицу" (књига намењена девојчицама и девојкама од 9 до 19 година), "Бележница за сваку девојчицу" (комбинација дневника и роковника), "Књига за сваког дечака" (за дечаке и младиће од 9 до 19 година), "Бележница за сваког дечака" (комбинација дневника и планера) и "Књига за девојке и њихове момке" (свеобухватан водич за девојке и младиће на прагу сексуалног сазревања).

 Библиотекар Љиљана Ракић је, поздравивши госте и ученике, рекла: "Књиге Виолете Бабић су намењене деци у најостљивијем периоду одрастања, у пубертету, који уме да буде поприлично стресан и за децу и за родитеље. Тада се јавља мноштво питања о променама које се дешавају, на које се не знају одговори, па чак и када се обратите родитељима често остајете без одговора. Многи од вас посежу за интернетом у потрази за неким одговорима, али подаци на интернету су често непоуздани и нетачни. Насупрот томе, књиге Виолете Бабић су проверене од стране доктора специјалиста из разних области медицине и у њих можете имати потпуно поверење."

фото: Драган Никић

      У уторак, 5. марта 2013. године, ученици трећег и четвртог разреда ОШ "Димитрије Туцовић" у Чајетини имали су прилику да се друже и причају са песником Дејаном Алексићем. Око стотину ученика, у нешто више од сат времена, могли су упознати боље Дејана Алексића, једног од најзначајних аутора домаће књижевности за децу, добитника најзначајнијих књижевних награда: Невен, Радио Београда, Просветне награде, Доситејево перо, Гашино перо... Са његовим песмама и причама већина деце се већ сусрела јер је као аутор заступљен у читанкама и лектири за основну школу.

      Лако, искрено, врцаво и радно...четири речи које најприближније могу описати овај сусрет. Узајамно слушање, уважавање и укључивање у програм је обележило и овај поетски час, јер Дејан Алексић свим својим сусретима и програмима за децу ставља акценат на интерактивни приступ у обраћању учесницима. Аутор полази од претпоставке да живи контакт деце са ствараоцем може деловати подстицајно на развој њихове склоности ка стварању, ка развијању улога и стварању једног новог квалитетног односа на релацији књига -  читалац -  аутор.

      "Ја ову библиотеку доживљавам као једну од оних ,нажалост код нас још увек ретких библиотека, које своју мисију установа културе не доживљавају само у једном сервисном значењу, а тај сервис би био издавање књига читаоцима, већ као право мало жариште културног живота", истакао је Дејан Алексић дајући изјаву локалној телевизији.

    Фотографија: Драган Никић                        

     У организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Београдског форума за свет равноправних, 29. новембра 2012. године у сали библиотеке је представљена књига "Агресија НАТО Сумрак Запада"- да се не заборави. Промоција је почела интонирањем химне у извођењу оркестра и хора ученика Основне школе "Миливоје Боровић" из Мачката. Ученици ове школе су употпунили промоцију и казивањем песме о Милици Ракић, трогодишњој девојчици која је убијена од НАТО агресора. Своју песму "Седамдесетосам питања, а ниједан одговор", забележену током НАТО агресије говорио је Милосав Радибратовић, учитељ у пензији.

     Књига и промоција у Чајетини представљају сећање на све жртве НАТО агресије обликована у зборник радова са Међународне конференције која је одржана у Београду 2010. године, на којој је учествовало 700 гостију из Србије и иностранства који су били јединствени у осуди злочина који је извршио НАТО.

     О зборнику су говорили : Живадин Јовановић, бивши министар иностраних послова СРЈ, др Зоран Вујовић, бивши министар за саобраћај СРЈ, генерал-потпукобник Видоје Пантелић и Драгомир Вучићевић, амбасадор у пензији.

     Говорећи о књизи Живадин Јовановић је рекао: "Књига која је пред нама је сведочанство о драми једне земље и народа који нису пристали на подчињавање туђој вољи и туђим интересима. То је сведочанство слободномислећих људи који су смисао живота и делања нашли у служењу истини, правди и слободи..." Живадин Јовановић, говорећи и о Београдском форуму за свет равноправних који постоји пуних 12 година истакао је да Форум има за циљ ширење истине о Србији и српском народу. Осврнувши се на дан промоције у Чајетини, 29. новембар и дан када је у Хашком трибуналу управо ослобођен Рамуш Харадинај, истакао је да се агресија на Србе наставља и да ток актуелних догађаја оправдава наслов "Сумрак Запада" као и постојање Београдског форума.

     Речи Живадина Јовановића потврдио је и др Зоран Вујовић: "НАТО агресија на Србију и Црну Гору је кривично дело у продуженом деловању пре, за време агресије и траје до данашњег дана... Сведоци смо продуженог сумрака Запада и ових дана када је Хашки трибунал ослободио хрватске генерале Готовину и Маркача, а данас ослободише и Рамуша Харадинаја, што је још један шамар за Србију, за правду. Ова књига коју представљамо има задатак да нас опомене да никада не заборавимо."

     У среду, 7.новембра 2012.године, Библиотека "Љубиша Р.Ђенић" и Специјална библиотека "Чиготa" су организовале књижевно вече и представиле роман "Џелат" Слободана Гавриловића. Роман је изашао 2012. године у издању издавачке куће "Албатрос плус" из Београда.

 О роману, инспирацији, дугом књижевном истраживању и бележењу хронологије дешавања, сазревању романа да би угледао светлост дана и био доступан публици, говорили су: аутор Слободан Гавриловић, Гојко Тешић, Јово Цветковић и Горан Бабић.

Гојко Тешић је, говорећи о роману, рекао : "Роман о џелату је први те врсте у српској књижевности. Тешка прича о људском бићу које је постало машина за убијање."Извођач" најмонструознијих радова прича о свом "послу" у име идеје "правде", с таквом мирноћом као да заиста проповеда по рецепту "прича" из "Хиљаду и једне ноћи". На то нам указује и посве модерна структура овог јединственог романа у српској књижевности, који документарним исказима ( да ли су историјски, или су  пак из света модерног светског романа, филозофије, антропологије, етике итд.) прекида причу и причање и тако нам ствара привид о наративном рукопису који јесте исписиван као да је реч о Шехерезадином казивању. У извесном смислу та документарност као да подсећа на вечну тему, њена је нека врста историје, од древних до модерних времена; то је, превасходно, историја ужаса једне људске душе која прераста у симбол бездушности, мрачна прича коју главни јунак казује са језивом страшћу, с таквом убедљивошћу да вам се при читању леди крв. Прича је, дакле, аутентична, причалац је заиста испричао историју своје "душе" - од џелата до одгајивача цвећа...

     Оно што је у овом тренутку важно подвући поводом првог Гавриловићевог романа јесте та чудесна експлозија наративне енергије која нам открива изузетног писца пекићевско-селимовићевско- андрићевског типа."

    Слободан Гавриловић је истакао да није случајно што је друга промоција, после Београда, одржана баш у Чајетини. Роман је у њему сазревао пуних 28 година, а толико је трајао и истраживачки рад, прикупљање архивске грађе...а идеја за роман, као и тема,  је рођена баш у Чајетини.

     Представљајући животни пут Видана Митића, човека који је од сиромашног сељачког детета стицајем различитих околности током Другог светског рата постао човек од поверења Јосипа Броза Тита, обављајући егзекуције политичких противника и "непријатеља комунизма и партије", Гавриловић је приказао и турбулентна историјска дешавања која су изазвала поделе у породицама, међу рођацима и српским народом чинећи вишедеценијску поделу на "четнике и партизане".

     Слободан Гавриловић упоредио је свој рад на овом роману са тражењем одговора на многа питања и животне дилеме попут оних о сукобу добра и зла.

     "Зло је јако, жилаво и моћно, док је добро, с друге стране, крхко али и веома истрајно. Кроз читаву нашу познату историју зло се поигравало са добрим", рекао је Гавриловић.

      У сали Библиотеке у Чајетини, 15. октобра 2012. године промовисана је књига Ненада Петровића "Силазак у Атлантис". Ненад Петровић није први пут гост Библиотеке. Чајетински поштоваоци лепе речи могли су га упознати 2007. године на промоцији његовог романа "Sectio Caesarea".

     У издању београдске издавачке куће "Партенон"  објављен је роман "Силазак у Атлантис" који је 2010. године у "Деретином" конкурсу за најбољи необјављен роман ушао у најужи избор. На корицама књиге назначено је да је у питању први домаћи роман о клонирању. Говорећи и упознајући читаоце са књигом и аутором, Љиљана Ракић  библиотекар, истакла је да: "се кроз роман провлаче антрополошка и политичка разматрања о револуцији, преврату, уласку народа на политичку сцену, изумирању племства и његовој декаденцији..." Роман представља приповест смештану у шест концентричних целина - прстенова митског Атлантиса.

      Ненад Петровић, аутор, о свом роману је рекао: "То је роман утопија из митског Атлантиса који за полазиште има Платонов опис давно несталог Острва на коме је живела златна људска врста, вађење њихових остатака са тамног дна успомена човечанства и поновно успостављање једном насилно прекинутог поретка."

        У Библиотеци " Љубиша Р. Ђенић", 5. априла промовисана је најновија књига прича Мирјане Ранковић Луковић, седмо стваралачко дело узимајући у обзир и прозу и поезију, кроз коју је пренела својим суграђанима она танана осећања, мисли, љубав и страховања. Кроз осамнаест духовитих и интересантних прича, у " Причама из Причевића" Мира је наставила да нас увлачи у свој круг игре речима, у вртлог нежних осећања, преносећи нам слике и једно бајковито време. Представљајући рад и стваралаштвио, испред домаћина Библиотеке, Мирјана Лопин Дризо је истакла кључне рецезенте који су говорили о Мирјани Ранковић Луковић. На тај начин најбоље је представљена ауторка: " Љубивоје Ршумовић - Она суверено влада стихом, као искусна песникиња која је занат завршила код добрих мајстора. Радомир Антић - Мирјана је самородан лирик који не пристаје на одсуство љубави и на све оно што нас у самозабораву обезличује и удаљава од хуманистичких садржаја. Мирко Иконић - ...читајући њену поезију имали смо утисак да пред собом имамо приповедача андрићевског кова, ...да је реч о песнику наших судбоносних одређења који по нечему подсећа на Десанку и Црњанског. Добрица Ерић - Мирјана пише умом, али и душом; она романтику поново враћа људима, али на  један савремен начин у најлепшем смислу те речи.  И слично..."

     Плејади лепих речи наших најутицајнијих књижевника, придружио се рецезент " Прича из Причавића", Тодор Бјеликић, назвавши ово дело" Породична сага о детињству" и истакао: " да ова књига заслужује место у школско лектири - јер је реч о правом брушеном, књижевном дијаманту, који је данас, опет уз часне изузетке, веома тешко наћи. "

        У пуној сали Библиотеке приче које је читао Жарко Божанић измамиле су осмехе на лицима свих присутних, а приказан је и материјал Телевизије Чајетина у којем је бриљирала Биљана Здравковић која је и драматизовала  део  Прича из Причевића. Пријатна и тола атмосфера обележила је ову промоцију.

    Иза имена италијанског песника Giovanni Scrappatorre и назива збирке песама " Serbia Kosovo  Curriculum vitae", 13. октобра љубитаљима књиге и поезије представио се Иван Ршумовић, песник пореклом из Љубиша, професор српског језика и књижевности и библиотекар. До сада је објавио шест самосталних и две кооауторске књиге.

   Књига се састоји од седамдесет осам песама о Косову које хронолошки, емотивно нуде историјску слику и прате живот, бол, брутално страдање човека са Косова. Не само појединца, већ кроз његово страдање, страдање његове породице, јер породица је основа друштва, приказано је отуђење, безнађе и трпљење Косова и свих Срба који живе или су живели на Косову.

   О песмама Ивана Ршумовића, мр Раде Вучићевић је на промоцији књиге рекао: " Иван Ршумовић је на себе преузео ризик одговорности и поистовећености, његово певање, казивање у првом лицу множине има више значења, тежине али је и одговорност пред Богом, историјом и истином већа. Већи је бол који болује, градација којом гради, поређење којим пореди, придев којим описује, ритам којим усклађују буру очаја..."

                                                                                                    Фотографија-Драган Никић

    ДРУЖЕЊЕ СА РШУМОМ

    У библиотеци је 26. јула одржано књижевно вече и дружење са једним од најпознатијих песника са Златибора, Љубивојем Ршумовићем.

О Љубивоју Ршумовићу, библиотекар Драгољуб Новаковић као домаћин истакао је да је сам песник, рођен у Љубишу,наш домаћин и пријатељ Библиотеке. Он је и председник Управног одбора Фондације Михајло Ћуповић чији је оснивач Библиотека.

"Њега не треба представљати нигде у Србији јер је довољно познат, а поготову не код нас, јер на срећу Златибор му је завичај, па нас сматра својима на шта смо поносни".

Представљене су три књиге: " Сунчање на месечини", "Ујдурме и зврчке из античке Грчке" и " Кућа са окућницом". Теоретичар књижевности и књижевни критичар Слађана Илић, спонтаним разговором са Љубивојем увела је анализирајући дела и публику  у опуштену причу, сећања на детињство, Златибор и златиборским" ујдурмама"....

Песник какав је Љубивоје Ршумовић окупио је то вече и одрасле и велики број деце. Сунчање на месечини намењене су млађима, " Ујдурме и зврчке из античке Грчке" су поучне и духовите приче првенствено за младе и старе и наравно " Кућа са окућницом" потпуно очаравајуће, пуне духа, помало носталгичне приче из Ршумовићеве прошлости, ушушкане златиборскоим крајем, топле, пријемчљиве срцу...

    По завршетку књижевне вечери Ршум је делио аутограме најмлађима.