Промоција књиге | Библиотека "Љубиша Р. Ђенић"

Опширније о "Заблуда Светог Себастијана" представљена у Чајетини

У четвртак, 18. априла, у сали Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“, угостили смо добитника НИН-ове награде за 2019. годину – Владимира Табашевића за књигу „Заблуда Светог Себастијана“.

НИН-ова награда је престижна награда критике за најбољи роман године. Још од 1954. године, када је први пут додељена Добрици Ћосићу за роман „Корени“, наши најзначајнији књижевници су добијали ову награду. Због тога је њен значај још већи, јер се добијањем овог пизнања стаје у ред са најистакнутијим именим домаће књижевности, попут Меше Селимовића, Милоша Црњанског, Данила Киша и осталих великана.

Владимир Табашевић, 65. добитник НИН-ове награде, рођен је 1986. у Мостару под пуним именом Владимир Бошњак-Табашевић. Студирао је филозофију у Београду. Објавио је књиге поезије "Коагулум" (2010), "Трагус" (2011), "Кундак" (2012), "Хрватски кундак" (2014). Заступљен је у прегледима и изборима савремене поезије: "Простори и фигуре" (Службени гласник, 2013), "Рестарт" (Дом културе студентски град, 2014), "Троје" (Самиздат, Б92, 2016).

Његов први роман "Тихо тече Мисисипи" (Студио Знак, 2015, Лагуна, 2017) штампан је самостално и нашао се у ужем избору за НИН-ову награду, као и следећи роман „Па као“.

Оснивач је и један од уредника интернет часописа Презупч, који се бави питањем класних односа у друштву.

Добитник је регионалне награде за причу "Рат", у оквиру Бибер фестивала и награде "Мирко Ковач" за најбољу књигу младог аутора. Тренутно живи у Београду.

У најужем избору за 65. Нинову награду били су и романи: "Београдски трио" Горана Марковића, "Прекасно" Бранке Криловић, "Одустајање" Јелене Ленголд, "Ухвати зеца" Лане Басташић и "Десети живот" Саше Савановић.

У образложењу жирија се наводи да се „својим трећим романом Табашевић враћа самосвојном изразу који је понудио у књизи ‘Тихо тече Мисисипи’, па чак и њеним темама – ратној трауми, односу са мајком, самоћама, али сада као сазрели писац који влада језиком и причом без приче, атмосфером и сложениим мотивима, потпуно се предаје контролисаном језичком делиријуму“.Такође се у саопштењу наводи да „Табашевић мења перспективе и технике, да би језичке крхотине из првог дела текста у другом делу прикупио у слагалицу-причу која ће нам, на крају, уместо излаза понудити улаз у нови језички и егзистенцијални лавиринт“.

Сама промоција књиге и јесте протекла веома динамично, мењајући перспективе присутних и отварајући им врата у нове лавиринте размишљања, а све на метафизичком нивоу, јер и сам аутор јесте саткан од вечитих дилема које море смртнике. Чајетинци су се уживали у представљању „Заблуда Светог Себастијана“, као и у комуникациј са Владимиром Табашевићем, питања су била бројна и веома интересантна. На обострано задовољство, аутора и публике, продати су сви примерци намењени за продају, а може се слободно рећи да се тражио и примерак више. Најбољи показатељ да је овај млади аутор заслужено награђен ипак је била чињеница, да је публика напустила библиотеку замишљена над, не само оним актуелним темама које свакодневно срећемо, већ и над оним што се крије много, много дубље, испод површине...

Опширније о Љубеновићева сатира, још једном одушевила Чајетинце

У уторак, 9. априла, Библиотека "Љубиша Р. Ђенић", била је домаћин афористичару, сатиричару и писцу за децу - Бојану Љубеновићу. Наиме, он се чајетинској публици представио у два наврата у само једном дану. У преподневним часовима, ученицима ОШ "Димитрије Туцовић", представио је своју нову књигу за децу "Луна, мала тениссерка", која је добила награду Доситејево перо, док су вечерњи часови били резервисани за промоцију, Љубеновићеве, такође нове књиге "Србијо, Бог ти помого".

Иако по образовању правник, Бојан Љубеновић 1998. креће да се бави новинарством и писањем. Афоризме почиње да објављује у „Београдским новинама“, а потом и у читавом низу сатиричних часописа, попут „Ошишаног јежа“, „Данге“ и „Етне“, а 2010. године прелази у „Вечерње новости“ на место уредника стране хумора и уредника рубрике „Тако рећи незванично“ или скраћено ТРН, где ради и данас.

Његови афоризми и приче превођени су на бугарски, мађарски, македонски и италијански. Редован је сарадник сатиричног електронског часописа „Етна“, и сатиричног портала „Њуз.нет“.Заступљен је у бројним антологијама сатире.

Члан је Удружења књижевника Србије и Београдског афористичарског круга. Иза себе већ има велики број објављених дела. Ту су књиге афоризама попут „Писма из Београда“, „Поцепани сунцобран“, „Београд live“, „Љубав за понети“, затим афоризми за децу „Смејалице“, политички афоризми у књизи „Трн у оку“. Сатиричне приче су објављене у књизи „Трипут сечем и опет кратко“.

Задњих година, посветио се и дечијем стваралаштву, па тако настају „Књига за заљубљене дечаке“, „Књига за заљубљене девојчице“, „Црвена звезда, мој фудбалски клуб“, „Партизан, мој фудбалски клуб“, као и књиге из серијала „Кад порастем бићу...“. То су „Уки, мали фудбалер“, „Вук, мали глумац“ и „Луна, мала тенисерка“.

Љубеновић је за свој рад вишеструко награђиван: као млади сатиричар, за допринос српској сатири, за најбољу кратку причу... За афоризме је добио више награда, само на конкурсу за најбољег афоричтичара који објављује наша библиотека је два пута освојио 1. место – 2013. и 2018. год. Награду „Златна значка“, коју додељује Културно-просветна заједница Србије је добио 2018. године.

На почетку промоције аутор се најпре, са неколико речи, осврнуо на његову ранију књигу „Писма из Србије“, јер се књига „Србијо, Бог ти помого“ на неки начин, надовезује на њу. Заправо, концепт прве књиге је заснован на писмима анонимног странца, који својима у иностранству извештава о стању у Србији, за њега "чудној" земљи. Наставак сатиричног стваралаштва, Љубеновић, отелотворује кроз књигу „Србијо, Бог ти помого“, где овога пута судбину Србије исповеда из перспективе српског сељака. Наиме, Тодор Трајковић, шумадијски сељак из Милошева, одлучује да пише дневник, који се претвара у урнебесну исповест друштвеног и политичког стања у Србији...

Поред Бојана Љубеновића, свој допринос овој изузетној промоцији, дао је и глумац Јанко Радишић, који је овом приликом извео део своје нове монодраме „Е, мој Тодоре“, настале по мотивима књиге „Србијо, Бог ти помого“.

Опширније о "Тајне наше мале" откривене чајетинској публици

Четвртак, 14. март, био је резервисан за књижевницу, новинарку и драгу суграђанку Мирјану Ранковић Луковић. Наиме, овом приликом представљена је збирка прича „Тајне наше мале“, у издању издавачке куће „Витез“, и на тај начин заокружено двадесет година од како се широј јавности Мирјана представила својом првом збирком поезије.

Иако је рођена у Ваљеву које у свом срцу чува на посебном месту, она подједнако воли наш крај - Ужице у ком је одрасла и Чајетину у којој живи и ради. Пред чајетинском публиком није било потребе да ауторку представљамо уобичајеним редоследом, јер они који прате стваралаштво Мирјане Ранковић Луковић знају да је издала и прво овде, у нашој библиотеци, представила девет књига, међу којима су збирке поезије, приповедака и роман.

Промоција је била у складу са карактером и сензибилитетом ауторке, нежна, складна и емотивна, а целокупном доживљају допринели су Љубомир Ћорилић - новинар, писац и књижевни критичар и Светлана Стојановић - дипломирани филолог, који су такође говорили о Мирјани и њеном стваралаштву. Публика је у више од сат времена програма имала прилику да ужива не само у поговорима, већ и у самим причама садржаним у збирци, које су читали учесници промоције.

Стваралаштво Мирјане Ранковић Луковић темељи се на бројним темама, а инспирацију црпи из свакодневних ствари и доживљаја истих. Породица и сама припадност једној тако узвишеној заједници за њу представљају велику срећу и инспирацију, па је последица тога управо збирка прича „Тајне наше мале“ посвећена Мирјанином сину Нинославу, на шта је она рекла:

„Ваљда је све оно како се кроз живот постављамо, оно што понесемо из куће. Мени је породица увек била и подршка и највећа љубав, тако да стварајући своју породицу трудила сам се да пренесем оно што су мени моји родитељи, да пренесем своме сину, да имам однос са својим супругом онако како сам отприлике доживљавала брак својих родитеља и то су оне вредности које су стварно праве и непроцењиве. Јако је тужно што данас толико има неких, рекла бих, падова у систему вредновања у друштву. Надам се да је то само један камен спотицања који ћемо одбацити, па се вратити тим правим вредностима.“

Препуна сала Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“, показала је још једном колико се цене квалитет стваралаштва, али и љубав и подршка чајетинске публике, ствараоцу који је „њихов“. Најпосле, још један знак веома успешно промовисане књиге, било је то да се за продају тражила књига више.

Опширније о Монографија Краљу

У среду, 27. фебруара, имали смо прилику да угостимо Аниту Панић, ауторку Монографије о прослављеном српском глумцу Петру Краљу, коју је објавила издавачка кућа из Београда - Службени гласник.

Анита Панић каријеру је започела на Радио Београду као аутор емисија из културе , писала је кратке приче и сценарија за радијски програм. Од 1989. на Телевизији Београд као телевизијски уредник и сценариста реализовала је преко стотину документарних емисија и филмова, за које је награђивана на међународним фестивалима. Између осталих,реализовала је тв серијал ”Наличје велеграда”, 25 получасовних епизода, као сценариста и редитељ, серијал ’’Скадралија,дух боемије који ишчезава’’ осам епизода у Играно-документарној форми, у оквиру Документарне редакције Телевизије Београд. Писала је фељтоне за дневне новине, десетине текстова за часописе, филмска сценарија.Аутор је неколико драмских текстова. Комад под називом ’’Последња песма’’ о великом српском песнику Јовану Дучићу, премијерно је изведен претпрошле године,када је обележено седам деценија од смрти овог великог песника.

Ова необична књига је сачињена од претнест поглавља и свако поглавље почиње са цитатом овог великог глумца који је промишљао на различите теме о животу, глуми, породици, пријатељима.Тако, свако поглавље отвара одређену тему,у оквиру које многи учесници ове Монографије говоре о Петру Краљу као глумцу и као човеку који је, упркос јавном послу који је обављао глумећи стотине ликова у позоришним комадима,приватно био врло стидљив и скроман човек.

Монографију ‘’КРАЉ’’ чини низ узбудљивих прича не само његових колега, глумаца,редитеља, писаца, већ и породице,ћерке Милице,познате позоришне редитељке, супруге, Соње,некадашње балерине и кореографа Народног позоришта, најбоље другарице из детињства ,студената које је учио о глуми и животу, пријатеља са којима је играо тенис и кошарку,обућара из краја, газда кафаница у које је свакодневно одлазио.Ова луксузна књига садржи око 300 фотографија,многе од њих нису никада објављиване у јавности.

У Монографији свако поглавље носи, пре свега необичне називе, а потом започиње цитатима што представља заиста необичну форму у којој је писана ова књига.

На почетку промоције, ауторка је прочитала део уводног текста Монографије Караљ, а затим кроз разговор који је водила Љиљана Ракић, библиотекар, публика се упознала са идејама и мотивима који су Аниту навели да пише о овом великом глумцу, али и човеку, како она сама истиче.

Публика је имала прилику да види и кратак филм сачињен од фотографија из Монографије Краљ. Нисмо могли, а да се не присетимо како је Петар Краљ сјајно рецитовао поезију, нарочито стихове Лазе Костића и његове песме Санта Мариа Дела Салуте.

За крај, чули смо текст Петрове дугогодишње пријатељице, колегинице, на крају и куме, Светлане Бојковић, која је са пуно емоција учествовала у настајању ове књиге.

Опширније о Промоција збирке песама "Епитаф бесмртнима"

У четвртак 21. фебруара, на Међународни дан матерњег језика, у библиотеци „Љубиша Р.Ђенић“ одржана је промоција књиге „Епитаф бесмртнима“ ауторке Тоње Жлебич.

Тоња Жлебич, млада песникиња и будућа докторка из Зрењанина, представила је публици у Чајетини своју прву збирку песама „Епитаф бесмртнима“. Ова књига драгоцени је прилог култури сећања на хероје Великог рата. Изашла је прошле, 2018. године, када је увелико по целом свету обележавана стогодишњица Великог рата, у коме је мала Краљевина Србија била на удару моћне Аустроугарске царевине.

Главни мотив у збирци песама је Први светски рат, осликан кроз портрете српских хероја али и савезника Србије из тих судбоносних година. Обузета осећајем захвалности и наклоњености према јунацима који су пре једног века жртвовали своје животе за отаџбину, настала је Тоњина прва збирка песама “Епитаф бесмртнима”. Млада песникиња посвећује песме великим јунацима: војводи Путнику, Мишићу, Бојовићу, Степановићу, затим највећој хероини у историји ратовања: Милунки Савић, али и савезнцима: Рудолфу Арчибалду Рајсу, Едварду Рајану...

Поред ауторке Тоње Жлебич, допринос овој промоцији дала је и завичајна песникиња Мирјана Ранковић Луковић, која је посебно истакла песнички сензибилитет песникиње, као и патриотизам којим одишу њени стихови.

Ово вече, улепшали су и ученици ОШ "Димитрије Туцовић", који су својом песмом пратили родољубиве стихове, које је говорила Мирјана Лопин Дризо.

Најпосле, у једном су се сви сложили: Тоња Жлебич, иако лекар у срцу, песник је у души и пред њом је блистава будућност родољубивог писца.

Опширније о Промоција романа "Лајковчанка"

У сали Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", у четвртак 6. децембра 2018. године, одржана је промоција романа "Лајковчанка" аутора Веље Жуњића.

Веља Жуњић, књижевник из Лајковца, најпре је поздравио публику и испричао неколико анегдота о свом књижевном стваралаштву и уопште идеји о писању. Сваке године, практикује да својим пријатељима улепша Новогодишње празнике и поклони им нешто необично. Пре пар година, дошао је на идеју да пријатељима поклони роман. У тајности пише неколико месеци, а затим, први пут на читање списе даје својој супризи, коју помно посматра док чита. Како сам аутор каже, њене сузе и смех, као и све остале реакције, биле су му јасан знак да је створио ваљан поклон својим пријатељима, али ни након те спознаје и даље нема амбицију да поменуте списе да у јавност. Међутим, сплет околности ипак ствара ситуацију у којој Веља постаје добар аутор неколико романа, али и позоришних представа...

Ово је трећа књига Веље Жуњића, после романа "Шампитица" (2012) и "Боја твога имена" (2015), и у кратком периоду је доживела и друго издање. Роман "Лајковчанка" је био и у конкуренцији (у ширем избору) за НИН-ову награду за 2017. годину. Представљен је на сајму књига на штанду Министарства просвете и културе. Након тога уследило је 15-так промоција по Србији. У 2017. години "Лајковчанка" је била међу најчитанијим у библиотекама у Лајковцу, Власиници и Зворнику.

Како би програм био потпунији и квалитетнији, и да би на прави начин представили овај роман, онако како то и доликује, поред аутора, гостовали су и Карло Астрахан и Енес Љајић.

Карло Астрахан, писац и уредник програма библиотеке "Милутин Бојић" из Београда, био је у функцији модератора програма и књижевног критичара. Публици је посебно скренуо пажњу на двоструку причу коју роман прати и на чињеницу да без обзира на то да ли говоримо о прошлом или будућем, сви имамо исте терете које живот носи, без обзира на годину, деценију или век у ком живимо. Такође, истиче да роман поседује одређену тежину због ратне тематике, али с друге стране, присутност мотива љубави га чини лепим и топли.

Топлим нотама и очаравајућим гласом, Енес Љајић је употпунио ово пријатно књижевно вече. Публика је уживала, а чак и после званичног дела промоције, учесници су још неко време провели у пријатном разговору са публиком.

Опширније о Промоција књиге "Слом" Ненада Петровића

У уторак, 20. новембра 2018. године, у Библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“ представљена је књига „Слом“ аутора Ненада Петровића. Поред самог аутора, готовали су и Златоје Мартинов- рецензент књиге и Драган Стојковић- власник издавачке куће „Мостарт“ из Земуна.

Ненад Петровић је завршио основну школу и гимназију у родном Врању. Филозофски факултет у Београду, групу за историју, завршио је 1989. године. Поред књиге „Слом“ која је промовисана, Ненад је написао и следећа дела: „Човек кога је требало убити“, „Арјиаднино купко“, „Sectio caesarea“, „Силазак у Атлантис“... Петровић не гостује први пут код нас, па и сам истиче задовољство што је опет у прилици да промовише у Чајетини:

„Задовољство ми је да сам опет у Библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“. Иако нисмо претерано инсистирали на томе да промоција буде баш на овај датум, мени је задовољство и част да управо данас, на дан смрти Димитрија Туцовића, гостујем у његовом крају. Давне 1914. године погинуо је знаменити Гостиљац, истакнути вођа и теоретичар социјалистичког покрета у Србији, један од оснивача Српске социјалдемократске партије 1903, покретач и уредник Радничких новина и Борбе. Страдао је као командир 1. вода 1. чете 4. батаљона 1. пука Моравске дивизије првог позива у борби против аустроугарске војске у Колубарској бици у Првом светском рату на западном делу Враче брда, у рејону села Ћелије на десној обали реке Колубаре, околина Лајковца.“

Роман „Слом“ се може окарактерисати као политички, историјски и документарни. У роману постоје два историјска тока – један је смештен у 1912-1913. годину, у време Балканских ратова и пред почетак Првог светског рата, у које је главни јунак Димитрије Туцовић, а други је савремени, ововековни, у коме је носилац радње имагинарни лик, наратор је неуспешни писац који станује на Славији, живи од ренте и сања да ће написати ремек-дело које ће решити његове финансијске и све друге проблеме. Центар фабуле је „Трг”, у овом случају трг Славија, дакле Трг Димитрија Туцовића, који није одабран случајно, јер је ту почетком 20. века био центар социјал-демократије у Србији – ту је била радничка књижара, седиште синдиката, то је симбол радништва у то време и окупљалиште света рада, ту су се редовно сусретали Лапчевић, Кацлеровић, Туцовић, Драговић… Аутор реконструише односе у том времену, од онда је прошао читав један век, али односи у српском друштву готово да се нису променили, ништа се суштински није променило, осим технолошког напретка и то је главна порука овог романа – рекао је рецензент Златоје Мартинов.

Публици се обратио и Драган Стојковић, истакавши да је његова издавачка кућа веома селективна при избору материјала иза ког ће се потписати као издавачи, али да је „Слом“ свакако био вредан пажње и да представља најдрагоценији роман који су до сада приредили.

Опширније о Промоција књиге "Стазама живота" Миодраг Верговић

Поред основне библиотечке делатности, прикупљања, чувања и дистрибуције књига, значајно место у раду Библиотеке представља и издавачка делатност. Библиотека већ дуги низ година одржава континуитет у издавању књига, првенствено завичајних стваралаца или књига о нашем завичају.

Опширније о "Певам дању, певам ноћу/ писма Мини Караџић" Светлана Матић

У четвртак, 30. августа 2018. године, у чајетинској библиотеци гостовала је Светлана Матић представивши публици своју књигу "Певам дању, певам ноћу/ писма Мини Караџић". Књига носи назив као песма Бранка Радичевића коју је својевремено посветио Мини, својој платонској љубави, и забележио је у Споменару.
Светланина књига писана у облику еписторалних писама, директним обраћањем Мини Караџић. Овим необичним приступом, садржај је динамичан и са лакоћом уводи читаоца у тематику.
Публика је имала част да ужива у презентацији књиге и да сазна више о интригантном животу знмените Српкиње Вилхемине Мине Караџић, прве српске сликарке, полиглоте, преводиоца и књижевнице.
Књига је објављена 2018. године, у издању Банатског културног центра и Српског културног просвјетног друштва- просвета из Аустрије.

Поред ове књиге, Светлана је ауторка уџбеника на српском и немачком језику, као и дечијих књига:
Наш језик, буквар; Просветни преглед, Београд 2010;
Наставни листови за наставу на матерњем језику; Просветни преглед, Београд 2010;
Крштење у настави православне веронауке, на немачком језику (Taufe als Thema im orthodoxen Religiosunterricht), Akademikeverlag, Saarbücken, Dutchland 2015;
Књижевно стваралаштво: Дечји бисери, ауторско издање, Београд 2011;
Игра, књига за децу и одрасле, ауторско издање, Београд 2013;
О љубави с љубављу, Пчелица, Чачал 2014;
Мајка, песме за децу и одрасле, ауторско издање, Београд 2016.

Светлана је по струци педагог и професор матерњег језика у бечким основним школама. Службеник је Министарства за образовање, науку и културу Аустрије и добитница бројних награда и признања у области васпитања и образовања у Србији и Аустрији. ПОтпредседница је Српског просвјетног и културног друштва у Аустрији. Члан је Удружења књижевника Србије од 2012. године, Удружења писаца Седмица из Франкфурта и Удружења Млутин Миланковић из Београда од 2016. год.

Опширније о Гостовање добитника НИН-ове награде за 2017. годину

У мноштву књижевне продукције и књижевних награда код нас, једна се ипак издваја, траје и опстаје најцењенија на нашим просторима. Реч је о књижевној награди критике за најбољи роман године, коју додељује недељник НИН. Откада је додељена први пут, давне 1954. године Добрици Ћосићу за роман "Корени", ова награда успева да одржи један висок и захтеван ниво у књижевности.

У сарадњи са Специјалном библиотеком Чиготе, 8. јуна имали смо част да угостимо 64. добитника НИН-ове награде Дејана Атанацковића, који је за роман "Лузитанија", добио ово престижно признање.

Дејан Атанацковић је признато име у свету уметности и изван наше земље. Од деведесетих реализује самосталне изложбе и кустоске пројекте. Овај уметник, иначе рођен 1969. године у Београду, предаје више предмета из области визуелне уметности и културе на универзитетским програмима у Фиренци и Сијени и сарађује са тамошњим Музејом природних наука.

Његов првенац "Лузитанија" замишљен је као утопијски роман. Изашао је у издању Бесне кобиле из Београда, прошле, 2017. године.

Аутор истиче да је ово његов први роман, али исто тако да је сам његов настанак захтевао доста времена и рада. Такође наводи да су се у ту причу уплеле многе ствари које имају везе са његовим претходним, као и са садашњим радом, радом са студентима, са психијатријским пацијентима...

Поред Атанацковића, гошћа је била и Ана Стишовић Миловановић која нас је из угла књижевног критичара упутила у књигу коју смо представили.