2014.

У четвртак, 4. децембра 2014. године у Сали Библиотеке одржано је књижевно вече Јелене Бачић Алимпић, најтиражније књижевнице издавачке куће Лагуна.

Ауторка је представила своја три романа "Рингишпил", "Писмо госпође Вилме" и "Последње пролеће у Паризу", који с разлогом достижу вртоглаве тираже у нашој земљи. Романе је почела да пише у својој четрдесетпрвој години и то због дате речи своме умирућем оцу.

У свом првом роману "Рингишпил", Јелена Бачић Алимпић исписује интимну повест балерине крхког тела и џиновског духа који је оставио печат на свим славним балетским сценама градећи истовремено причу о малим-великим људима, салашарима  и уметницима, песницима и њиховим музама, сеновитим бачким салашима и градићима, јутрима која миришу на слатко од дуња и незаборавним руским зимама...

Њен други роман ,"Писмо госпође Вилме", је прича о жени која трпи и жртвује се због љубави удајом за човеке кога не воли. Овај мистериозни и сензуални роман открива скривену истину о једној несвакидашњој војвођанској грађанској породици и патњама жене која је жртвовала своју љубав како би друге сачувала од сиромаштва. Ово је дирљива прича о љубави и пријатељству, сложеном односу оца и сина, освети и неузвраћеној љубави, али пре свека трагична исповест о судбини једне породице.

Како ауторка каже: "Неке приче о које се "очешете" у пролазу или нека места која видите и запамтите, негде, у неком тренутку искрсну и послуже као идеја за причу. Тако је било са књигом "Последње пролеће у Паризу". Сетила сам се гробља Пер Лашез на коме сам била пре десет година и епитафа и споменика који ми је остао у сећању и просто је од тога кренуло и настала је читава прича."

Једна сасвим обична старост и рутински новинарски задатак спојиће судбине две непознате жене. Марија Колчак, штићеница санаторијома у Тулону, испричаће Олги Лашез, новинарки угедног париског магазина, трагичну причу свог живота. Судбина емиграната из царске Русије, мрачни свет шпијунаже, оданост идеологији, лажи ухода, демона прошлости - изнедриле су истину живота једне старице чија је вера у љубав била исто толико велика као и њена бол...

Публика У Чајетини је била одушевљена ауторкином непосредношћу, добрим расположењем и спремношћу да расправља о вечној теми - љубави, и како вера и нада захваљујући љубави умиру последње, што уједно представља лични печат aуторке романа којима је освојила Балкан.

фото: Драган Никић

У четвратак, 4. децембра 2014. са почетком у 19.00 часова, у Сали Библиотеке, одржаће се књижевно вече новинарке и књижевнице, Јелене Бачић Алимпић, једне од најтиражнијих домаћих аутора.

О најчитанијим романима издавачке куће Лагуна  " Рингишпил", "Писмо госпође Вилме" и "Последње пролеће у Паризу" говориће ауторка.

 Јелена Бачић Алимпић је рођена 1969. године у Новом Саду.

Школовала се у Карловачкој гимназији у Сремским Карловцима и на Филозофском факултету у Новом Саду, на Катедри за југословенске књижевности и српскохрватски језик. Радила је као новинар и аутор документарних телевизијских емисија за ЈРТ мрежу и ТВ Нови Сад у периоду од 1987. до 1993. године. Девет година је била новинар и уредник у систему "Color Press Group". Од 2002. до краја 2013. радила је као новинар, уредник и водитељ на телевизији Пинк. Добитница је многих награда за телевизијско стваралаштво и новинарство у земљи и региону.

Ауторка је романа бестселера "Рингишпил"(2010.) који је преведен на турски и македонски језик, награђен је "Златним Хит либером" и две године за редом проглашаван најчитанијом књигом домаћег аутора. "Рингишпил" је објављен у луксузном издању, у престижној едицији "Драгуљи Лагуне", као један од најпродаванијих и најчитанијих романа у историји издавачке куће Лагуна.

Њен други роман "Писмо госпође Вилме" (2012.) такође је постао бестселер и преведен је на македонски језик, награђен "Златним Хит либером" и проглашен најчитанијом књигом домаћег аутора 2012. године.

У 2014. је изашао њен трећи роман по реду под називом "Последње пролеће у Паризу" који је по ауторкином мишљењу, њен до сада најзрелији и најснажнији рад, који је за кратко време такође постао бестселер и у потпуности оправдао успех њеног првенца "Рингишпил" и другог остварења "Писмо госпође Вилме". 

У организацији Специјалне библиотеке Чиготе, библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Вукове задужбине из Београда, у петак, 14. новембра 2014. у Малој сали Специјалне болнице "Чигота", представљен је рад Вукове задужбине и часописи "Даница" и "Даница за младе" за 2014. годину. Овај догађај је уприличен поводом обележавања 200 година од објављивања у Бечу (1814) Мале простонародне славеносербске пјеснарице и Писменице сербскога народа по говору простога народа написане, књига које су доказале вредност и значај језичке реформе Вука Стефановића Караџића као и 150 година од смрти овог великог српског просветитеља, утемељивача српског књижевног језика и реформатора правописа.

Вукова задужбина у Београду основана је 1987. године на 200. годишњицу Вуковог рођења. Задужбина је невладина организација од изузетног националног значаја. Наставља Вуков рад и својим програмима трајног карактера обухвата све значајније области народног стваралаштва. Стара се о очувању тековина целокупног српског етничког простора, писма ћирилице, споменика културе. Подржава етнолошка истраживања, изучавање Вуковог дела Вуков сабор и сва догађања везана за народно просвећивање.

Својом свестраношћу и квалитетним програмом, Вукова задужбина је завредела изјаву генералног секретара УНЕСКО-а, г. Фредерика Мајора, који је већ првих година рада, изјавио да би требало да Вукова задужбина постане балкански центар за народно стваралаштво.

О активностима задужбине у 2014. години говорио је мр Љубомир Милутиновић, управник Вукове задужбине који је истакао да је помоћ Министарства културе била пресудна у објављивању Вукове преписке и његовог дела "Ковчежић за историју, језик и обичаје". Уредница читалаштва Вукове задужбине, Љиљана Симић, је такође говорила о раду и значају ове задужбине, а писац Божидар Пешев је присутнима прочитао неколико својих афоризама и сонета.

 фото: Драган Никић

У организацији специјалне библиотеке Чиготе, библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Вукове задужбине из Београда, у петак 14. новембра 2014. године са почетком у 13.00 часова, у Малој сали Специјалне болнице "Чигота" биће представљена Вукова задужбина и часописи Даница и Даница за младе за 2014. годину, а поводом обележавања

* 200 година од објављивања у Бечу (1814) Мале простонародне славеносербске пјеснарице и Писменице сербскога језика, по говору простога народа написане, књига које су доказале вредност и значај језичке реформе Вука Стефановића Караџића и

* 150 година од смрти српског просветитеља, утемељивача српског књижевног језика и реформатора правописа, Вука Стефановића Караџића (1787 - 1864)

Учествују: мр Љубомир Милутиновић, управник Вукове задужбине, Љиљана Симић, уредница читалишта Вукове задужбине, Гордана Малетић, уредница Данице за младе и Божидар Пешев, књижевник.

59. међународни сајам књига у Београду који је ове године одржан под слоганом "Време је за књигу" трајао је од 26. октобра до 2. новембра 2014. године. Сајам су отворили академик Милош Тешић и амабасадор овогодишње земље госта, Кине, Ли Манчанг. На више од 30000m2 своју продукцију представило је 483 излагача, од којих 406 домаћих и 77 иностраних. Током осам сајамских дана поштоваоци књижевности могли су на једном месту да сагледају целокупну овогодишњу продукцију и да по најповољнијим ценама обогате своје библиотеке најновијим насловима домаћих и страних писаца.

На штанду Ужичких издавача промовисано је ове године 119 наслова 41 издавача. У склопу овог штанда библиотека "Љубиша Р. Ђенић" представила је пет нових наслова међу којима је истакнуто место нашла монографија "Ђенерал Крста Смиљанић - хроника једног витешког живота", ауторке Снежане Ђенић.

Говорећи о својој последњој књизи и раду на њој ауторка је истакла: "Лично, као аутору ове монографије, била је изузетна част и велико задовољство да пратим и истражујем велико дело Крсте Смиљанића и да га на овај начин презентујем јавности. Крста Смиљанић спада у знамените људе XX века, спада у ред елитних војних стратега, уствари он спада у горњи врхунски ешалон официра српске војске. Оно што бох посебно истакла, што представља суштину личности Крсте Смиљанића, је то да је он високе положаје у војној хијерархији постигао искључиво својим радом, својим залагањем и једном часном службом свом народу и својој отаџбини.

Био је официр ордонанс краља Милана и краља Александра Обреновића. Блиско је сарађивао и са краљем Александром Карађорђевићем током читаве његове владавине и од свих је добио највећа одликовања. Добио је и Таковски крст и Карађорђеве звезде, али он никада није био династички официр. Није припадао ниједној војној хунти, ни Црној ни Белој руци, није био члан Камариле нити било ког другог клана. Полагао је заклетву четворици владара и све их је часно служио, али је сматрао да се та света заклетва полаже само пред својим народом и својом отаџбином и у томе јесте његова величина.

Крста Смиљанић је рођен 1868. године у златиборском селу Љубишу. Основну школу и гимназију завршио је у Ужицу, а Војну академију завршава у Београду 1896. године и због својих изузетних способности одмах је био преведен у ђенералштабну струку. На усавршавању своје струке провео је годину дана у Француској, у 74. пешадијском пуку у Руану, а пред Балканске ратове, војвода Путник га узима за свог најближег сарадника и поверава му врло осетљив  и значајан саобраћајни сектор у главном ђенералштабу. У време Првог светског рата Крста Смиљанић предводи најелитнију дивизију српске војске, Дринску дивизију, а хероизам који су они тада показали практично ће их учинити бесмртним и уједно представити најсјајније и најкрвавије раздобље у историји српске војске. Између два светска рата обављао је многе дужности. Био је командант Дравске дивизијске области у Љубљани, Треће дивизијске области у Скопљу и Друге дивизијске области у Сарајеву. Био је и бан Зетске бановине и краљев сенатор све до свог пензионисања 1938. године. Када је почео Други светски рат он је из Београда прешао у Љубиш, али немачка команда је желела да прослављеног ђенерала има у близини и под контролом. Он је ухапшен и стављен у кућни притвор где је и умро маја месеца 1944. године.

За свог живота је добио 35 одликовања од тога 15 страних тако да је ова монографија само мали дуг за његова велика дела, за све оно што је у својој блиставој каријери урадио за свој народ и за своју отаџбину."

Предајом Отворене књиге амбасадора Кине, Лија Манчанга, руском колеги Александру Чепурину, затворен је 59. међународни сајам књига у Београду. Александар Чепурин је најавио скоре припреме за наступ Русије на 60. јубиларном сајму и то не само због части која им је указана већ и зато што је Међународни сајам књига у Београду једно од најзначајнијих места за промоцију књиге у Европи и шире.

У уторак, 20. октобра 2014. године, 152 ученика првог разреда основних школа са подручја територије Општине Чајетина учлањени су у Библиотеку "Љубиша Р. Ђенић".

Ученицима су на једноставан и интересантан начин запослени у Библиотеци показали и објаснили како се понаша у библиотеци, како се позајмљују и враћају књиге, колики је књижни фонд, затим су им прочитали неколико занимљивих песама за децу, а неке од њих су заједно и отпевали.

Представници општине Чајетина су малишанима пожелели добродошлицу у свет књиге и читања и уручили слатке пакетиће и чланске карте.

 Поштовани читаоци,

Обавештавамо вас да се одлаже представљање Вукове задужбине и часописа Даница и Даница за младе за 2014. годину због изненедне смрти члана породице једног од учесника промоције.

О наредном термину ове промоције Библиотека ће вас накнадно обавестити.

У организацији бибиотеке Специјалне болнице "Чигота", Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Вукове задужбине из Београда, у четвртак, 16. октобра 2014. године са почетком у 19.00 часова, у Малој сали Специјалне болнице "Чигота" биће представљена Вукова задужбина и часописи "Даница" и "Даница за младе" за 2014. годину, а поводом обележавања

  * 200 године од објављивања у Бечу (1814) Мале простонародне славеносербске пјеснарице и Писменице сербскога језика, по говору простога народа написане, књига које су доказале вредност и значај језичке реформе Вука Стефановића Караџића и

* 150 година од смрти српског просветитеља, утемељивача српског књижевног језика и реформатора правописа, Вука Стефановића Караџића (1787 - 1864).

Учествују: др Миодраг Матицки, председник Вукове задужбине, проф. др Бошко сувајџић, председник Управног одбора, мр Љубомир Милутиновић, управник и Љиљана Симић, сарадник Вукове задужбине. 

Од 6. до 12. октобра ове године одржаће се Дечија недеља. У складу са релевантним међународним и националним документима и позитивним прописима, Дечија недеља посвећује посебну пажњу оснаживању породице и подстицању климе за остваривање права сваког детета да одраста у породичном окружењу.

Обележавање Дечије недеље има дугу традицију. Први пут код нас је одржана 1934. године, а од 1987. је, на предлог организације Пријатељи деце Србије, уведена Законом о друштвеној бризи о деци и одвија се сваке године у месецу октобру. Њен циљ је да укаже на стварни положај деце и младих у друштву, да скрене пажњу на дете као носиоца права да одраста у што бољим условима како у продици и локалној заједници, тако и у друштву у целини.

Током протеклих година Дечија недеља на само да није губила свој смисао и карактер, већј постала модел свестране сарадње државе, различитих цивилних и струковних организација и повезивања важних чинилаца који делују побољшавајући положај детета у Србији.

Ове године у реализацији Програма активности за време трајања Дечије недеље сви актери даће допринос остваривању права да одраста у породичном окружењу: биолошким, усвојитељским, старатељским и хранитељским породицама. Програм активности Дечије недеље чини низ активности на републичком и локалном нивоу, уз пуно учешће деце и малдих које ће се одвијати под слоганом: СВАКО ДЕТЕ СРЕЋНОГ ЛИЦА ЧУВА ЈЕДНА ПОРОДИЦА. 

Манифестација "Песничке ватре златиборске" одржана је на Златибору 18. и 19. септембра 2014. године као део активности који прати овогодишњи 51. Београдски међународни сусрет књижевника. Главни догађај ове манифестације било је литерарно - поетско вече посвећено 200-годишњици од рођења великог руског песника Михаила Јурјевича Љермонтова које је одржано на неуобичајеном месту, Шуматном брду, крај споменика стрељаним партизанима и рањеницима.

30 песника из преко 20 земаља света су златиборски вис за једно вече претворили у песнички Олимп. Прву златиборску песничку ватру запалио је Михаил Јурјевич Љермонтов, потомак великог песника и "глава" породице Љермотов који је при том изразио наду да је "ово рођење новог пројекта, новог фестивала који је још у колевци, али има велику будућност, јер се толико познатих песника из различитих земаља окупило у част великог Љермонтова". 

Председник Удружења књижевника Србије, Радомир Андрић, је рекао: "Рађа се поезија и то је добро. Златибор је сам по себи песмотворан. Ја сам својевремено приредио једну књигу "Златиборски песмоплети" и можда је она била идеја за ово, да се окупе песници који говоре различитим језицима, али су нам путеви исти као и циљ."

Другог дана манифестације песници су посетили Библиотеку и дружили се са ученицима основне и средње школе у Чајетини љубитељима поезије. Песници: Радомир Андрић, Љубивоје Ршумовић, Гжегож Латушански, Џејмс Сатерленд, Бенедикт Дирлих, Јевгеније Чекурин, Ранко Предојевић, Душан Петровић, Манојле Гавриловић, Новица Соврлић, Салим Бабуаоглу, Славомир Гвозденовић, Клеопатра Лимбери су рецитовали своје стихове и веома инспиративно говорили младим, будућим песницима о лепотама писане речи и преношењу емоција на папир који потом спаја све људе, не познаје границе, ни различите језике, већ само један, језик љубави према поезији.