2014.

Библиотека "Љубиша Р. Ђенић", у сарадњи са Културно - спортским центром Чајетина и библиотеком Специјалне болнице "Чигота", у петак, 12. септембра 2014. године, приредила је поетско вече под називом "Сећање на Ћупа" поводом деценије од смрти нашег значајног завичајног песника и драмског писца, Михаила Ћуповића.

 Михаило Ћуповић је рођен 13. септембра 1934. године у Мокрој Гори, између две реке и падина дивних планина Шаргана, Таре и Златибора. Поезију је објављивао у књижевним листовима и часописима, на радију и телевизији. Песме су му преведене на више језика, компоноване и увршћене у антологије. Умро је 12. септембра 2004.године.

Био је омиљен на свом Златибору. Био је скроман, увек добро расположен и насмејан. Волео је људе, а посебно децу, којој је посветио највећи број својих песама.

У рецензији ца Ћуповићеву књигу дечијих песама "Хајде деда коњ ми буди", песник Љубивоје Ршумовић написао је нешто што важи за све врсте његових песама: "Михаило Ћуповић је изворни песник, рекло би се инструмент на коме природа, она златиборска, горштачка, мудријашка, испреда нити поезије. Он пева природно као што дише, као што живи. Не уме и неће да прави никакве поетске форме у којима се губи идеја и душа песме..."

Библиотека је у сарадњи са школама општине Чајетина осмислила квиз "Шта знам о Ћупу" у којем су учествовали ученици V i VI разреда и показали завидан ниво знања о лику и делу нашег песника. Основну школу "Димитрије Туцовић" - Златибор представљали су ученици Јелена Ђукић, Менча Лојаница и Никола Митровић док су екипу из Чајетине представљали Нађа Радибратовић, Давид Росић и Павле Савичић. Основну школу "Миливоје Боровић" одељење из Мачката предсатвљале су ученице Анђела Гојковић, Милица Марић и Тијана Кутлашић, а одељење исте школе из Шљивовице ученице Валентина Лучић, Софија Станић и Драгица Војиновић. 

Трочлани жири у саставу Драган Новаковић (председник), Жарко Божанић и Мирјана Којовић је одлучивао о одговорима ученика. Према пропозицијама квиза свака екипа је на почетку извукла тест са по девет питања из живота и стваралаштва Михаила Ћуповића. Тачни одговори су носили по 5 бодова, а уколико је одговор делимично тачан по 3 бода. Победник је била екипа ОШ "Димитрије Туцовић" са Златибора са освојених 40 бодова. Друго место је освојила екипа ОШ "Миливоје Боровић" из Мачката која је имала 38 бодова, док су ученици исте школе из Шљивовице освојили 30 поена и треће место. 

Његови дугогодишњи пријатељи у људи који су га најбоље познавали песник Слободан Вучинић, потпредседник Управног одбора фондације "Михаило Ћуповић", Драган Новаковић и Жарко Божанић су такође говорили о животу и поезији Михаила Ћуповића. 

Манифестација "Песничке ватре златиборске" биће одржана у четвртак, 18. септембра 2014. године на Шуматном брду код Спомен - обелиска стрељаним партизанским рањеницима на Краљевим Водама и Палисаду 1941. године.

На манифестацији ће учествовати око 30 писаца из 22 земље: Азербејџана, Белорусије, Бугарске, Велике Британије, Грчке, Ирана, Италије, Канаде, Македоније, Немачке, Пољске, Румуније, Русије, Словачке, Словеније, Турске, Француске, Хрватске, Чешке, Шведске, Републике Српске као и наше земље.

Ова манифестација ће се одржати уз логорску ватру на Шуматном брду, а песници из целог света обележиће 200 година од рођења великог руског песника Михаила Јурјевича Љермонтова.

Стихове Љермонтова говориће истакнути руски глумци, Николај Бурљајев, који је режирао и филм о великом песнику, Елена Николаевна Барзова, као и наши глумци  Љиљана Благојевић, Биљана Ђурић, Дивна Марић, Слободан Љубичић и Момчило Мурић. Вече ће обогатити оперски певачи Александар Стаматовић и Галина Перић, као и трубачи добитници "Златне трубе" Вечерњих новости.

У петак, 19. септембра 2014. писци ће посетити нашу Библиотеку где ће од 11 часова публика моћи да ужива у стиховима Љермонтова, затим следи митинг поезије у Музеју Старо Село у Сирогојну од 12 часова. Програм се истог дана наставља у хотелу Мона на Златибору од 18 часова.

Манифестација "Песничке ватре златиборске" је само део активности који прати овогодишњи 51. Београдски међународни сусрет књижевника.

Библиотека "Љубиша Р. Ђенић", Библиотека Специјалне болнице "Чигота" и ЈП Културно - спортски центар Чејетина, у петак 12. септембра 2014. године, у Сали Библиотеке у Чајетини, организују традиционално поетско вече посвећено златиборском завичајном песнику, Михаилу Ћуповићу, под називом Сећање на Ћупа. 

У првом делу програма je квиз "Шта знам о Ћупу" за ученике петог и шестог разреда основних школа који почиње у 17 часова.

У другом делу програма који почиње у 19 часова, песници Љубивоје Ршумовић, Добрица Ерић, Слободан Вучинић, потпредседник Фондације "Михаило Ћуповић" Драган Новаковић и глумац Жарко Божанић ће говорити о животу и делу песника Михаила Ћуповића.

У уторак, 19. августа 2014. године, у селу Рожанство представљена је књига "Рожанство - запис о поколењима", аутора Добривоја Борчића, а у оквиру 11. Сабора изворне народне песме под називом "Без извора нема воде".

Добривоје Борчић је основ за писање ове књиге нашао у књизи "Рожанство - запис за наслеђе", аутора др Рада Познановића и како сам каже: "Након изласка ове књиге, у делу који се односи на становништво уочио сам извесне недостатке. Поред личног уочавања имао сам и низ примедби од грађана, како оних који су обрађени у књизи, тако и оних који у њој нису били заступљени а требало је да буду. Све сам то бележио, прикупљао нове податке и бележио промене настале после објављивања књиге, а онда осетио потребу да све то објавим у новој књизи..."

Читајући биографије људи који су заступљени у овој књизи наћи ћемо учеснике у устанцима и ратовима, почев од Првог и Другог српског устанка, па преко српско - турских и балканских ратова, Првог и Другог светског рата до недавно вођених ратова на тлу бивше Југославије. И како то рече Ђорђе Пилчевић "Ниједан од ових устанака и ратова није прошао без учешћа Рожањаца у њима." Најмасовније учешће је било у Првом светском рату где је евидентирано преко 200 Рожањаца који су у њему учествовали. У том рату погинуло је њих 125, а рат преживело 84. За многе се не зна када су и где погинули, док су посмртни остаци малог броја дотерани и сахрањени у рожањска гробља. Многи од њих су отишли 1912. остављајући куће и бројне породице, а вратили се 1918. године као хероји, са бројним ратним одликовањима, а затекли куће празне и опустошене...

"Оно што посебно одликује овај рукопис је чињеница да представља својеврсну кратку историју породица и лица која су насељавала село, било да су се задржали дуже или су отишли у друге крајеве земље или у иностранство. То ће у многоме допринети да се сачувају од заборава многи људи, њихова дела и догађаји који су обележили прошлост овог краја, као и да се уоче истинске вредности у животу људи, упознају њихове судбине, подизања и посртања и извуку поуке за будућност," написао је у својој рецензији за ову књигу др Живота Марковић. 

фото: Драган Никић

Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" у са радњи са Културно - спортским центром и Туристичком организацијом Златибор, а под покровитељством Општине Чајетина и Министарства за културу и информисање Републике Србије, организовала је седми по реду ЛЕТЊИ УЛИЧНИ ЕРСКИ КАБАРЕ.

Становници и гости Чајетине и Златибора су имали прилику да, у петак, 08. августа у Дому културе у Чајетини и у суботу, 09. августа на Краљевом тргу на Златибору, уживају у правој кабаретској атмосфери употпуњеној музиком дикси ансамбла Бид Бенд из Зрењанина.

Основ и оквир за све што се дешавало је наш специфични ерски хумор, онај особени шеретски смисао за сатиру и хумор по коме је ерски менталитет препознатљив.Када се описују психичке црте ерског варијетета, Ере се одликују особеним спојем "храбрости, духа и лукавства", а као посебно истакнута црта ерског менталитета истиче се духовна живост и склоност ка шалама. Смисао за хумор одаје карактер, темперамент и филозофију живота не само пјединца него и једног народа, тако да је ерски хумор "истинска друштвена и културна посебност становништва ужичког краја". Имајући у виду све ове карактеристике, библиотека "Љубиша Р. Ђенић" је предложила ерски хумор за упис у Национални регистар нематеријалног култруног наслеђа и он је препознат као део културног идентитета српског народа.

Већ седам година за редом резултати истраживања ерског хумора се презентују управо кроз манифестацију "Летњи улични ерски кабаре" која из године у годину, на радост учесника и организатора, постаје све посећенија и садржајнија.

Као и претходних шест година и ове године, манифестација је почела дан пре главних дешавања. Улични свирачи и кловнови су шетали Чајетином и Златибором делећи флајере и позивнице и анимирајући мештане и туристе да дођу на Ерски кабаре да се намеју и лепо забаве.

Уз музику бид Бенда, подизањем заставе и извођењем кабаретске химне почео је програм. СЕДМИ ЛЕТЊИ УЛИЧНИ ЕРСКИ КАБАРЕ отворио је председник Скупштине општине Чајетина, господин Милоје Рајовић, који је том приликом истакао да му је "изузетно задовољство што се наше ерске мудрости презентују управо кроз ову манифестацију и да се нада да ће то Библиотека још дуго наставити да ради."

Овогодишњи Конкурс за најбољег афористичара имао је за тему "Југоносталгију", а испред жирија у саставу: Зоран Бограновић, Љиљана Ракић и Јелена Танасковић нашло се 1070 афоризама од 47 афористичара из Србије, Босне и Херцеговине, Македоније, Хрватске и Црне Горе.

Прва награда - петодневни боравак за једну особу у одмаралишту "Дунав" на Златибору, припала је Слободану М. Стефановићу из Београда

Друга награда - продужени викенд за једну особу у Студентском одмаралишту на Златибору, припала је Абдурахману Халиловићу из Ријеке (Хрватска)

Трећа награда - викенд за једну особу у музеју "Старо село" у Сирогојну, припала је Василу Толевском из Скопља (Македонија)

Због специфичности теме, а у жељи да наградимо учеснике из свих република бивше СФРЈ ове године смо наградили и два учесника специјалним захвалницама и то: Дејана Тофчевића из Подгорице и Миладина Берића из Бањалуке.

Награђеним афористичарима награде је уручила историчарка и директорка Библиотеке, Снежана Ђенић.

Глумци Народног позоришта из Ужица Слободан Љубичић, Даница Љубичић, Тијана Караичић, Душан Радојичић и Бранислав Љубичић извели су представу "У два чина златиборска драма са мало вести и мало реклама" по тексту Зорана Богдановића.

Одлична посећеност, изузетан програм и организација, добро расположење и провод су обележили седми по реду Летњи улични ерски кабаре који немеће још веће амбиције организаторима и даје реалну наду у дуг и успешан живот ове, сада већ, традиционалне манифестације.

Познати ТВ водитељ и новинар, који се показао и као изванредан романописац, Вања Булић, предсатвио је у суботу, 2. августа 2014. у Конгресној сали одмаралишта "Дунав" на Златибору и у понедељак, 4. августа 2014. у Сали Библиотеке у Чајетини, своје најновије дело "Досије Богородица".

Публици је дочарао још једну узбудљиву причу из наше историје, сличну његовим романима "Симеонов печат" и "Јованово завештање". Многи критичари ова три романа Вање Булића пореде са романима Дена Брауна јер су оба писца по теметици којом се баве веома блиски. И Браун и Булић пишу о хришћанским светињама. Пишу о тајнама које су вековима скриване.

Булић открива позадину појединих догађаја везаних за историју наше цркве и религије. На благонаклон начин и у складу са осећањима богобојажљивог човека популаризује хришћанску уметност и светиње. Оно што његовим романима, посебно "Досијеу Богородица", даје тон изразитог трилера јесу тајна друштва и њихова мистична деловања, која очигледно утичу на савремена дешавања у свету...

Обе књижевне вечери биле су одлично посећене, а присутни су након књижевних вечери, купујући најновије Булићеве књиге, тражили и књигу "Мушкарац у извесним годинама", као и његов роман "Око отока".

Манифестација ЛЕТЊИ УЛИЧНИ ЕРСКИ КАБАРЕ одржаће се, по седми пут, у петак, 08. августа 2014. године са почетком у 19 часова на платоу испред Библиотеке у Чајетини и у суботу, 09. августа 2014. године такође са почетком у 19 часова на Краљевом тргу на Златибору. 

Учествују: Бид Бенд из Зрењанина, глумци Народног позоришта из Ужица Слободан Љубичић, Даница Љубичић, Тијана Караичић, Душан Радојичић и Бранислав Љубичић извешће представу "У два чина златиборска драма са мало вести и мало реклама" по тексту Зорана Богдановића.

На овогодишњем Конкурсу за најбољег афористичара на тему "Југоносталгија" учествовало је 47 афористичара из Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Македоније и Црне Горе. Пред комисијом се нашло 1070 афоризама. Жири у саставу: Зоран Богдановић - председник комисије и афористичар, Љиљана Ракић - библиотекар и Јелена Танасковић - сарадник за односе са јавношћу.

Прва награда - петодневни боравак за једну особу у одмаралишту "Дунав" на Златибору припала је Слободану М. Стефановићу из Београда.

Друга награда - продужени викенд за једну особу у студентском одмаралишту "Ратко Митровић" на Златибору припала је Абдурахману Халиловићу из Ријеке (Хрватска).

Трећа награда - викенд за једну особу у музеју "Старо село" у Сирогојну припала је Василу Толевском из Скопља (Македонија).

Због специфичности теме, а у жељи да наградимо учеснике из свих република бивше СФРЈ награђујемо и два учесника специјалном захвалницом и то: Дејана Тофчевића из Подгорице ( Црна Гора) и Миладина Берића из Бања Луке (Република Српска). 

Награде ће бити уручене првог дана манифестације "Летњи улични ерски кабаре", у Чајетини 8. августа 2014. године. У случају да награђени афористичари не буду у могућности да дођу, ваучери ће им бити достављени накнадно на кућне адресе.

У суботу, 2. августа 2014. године, са почетком у 20 часова, у Конгресној сали одмаралишта "Дунав" и у понедељак, 4. августа 2014. године са почетком у 20 часова, у Сали Библиотеке одржаће се књижевне вечери Вање Булића.

Аутор ће предсатвити своје три књиге: "Симеонов печат", "Јованово завештање" и "Досије Богородица".

Вања Булић (1947), новинар, писац и сценариста. Имао је рок састав, играо одбојку. Урадио је више од две и по хиљаде једночасовних емисије на девет телевизија. Писао је за готово све престижне листове друге Југославије, био је уредник Омладинских новина, Дуге, Жене, ИТД-а... Аутор сценарија за три телевизијске серије и два филма. Филм Лепа села лепо горе ( коаутор сценарија) добио је девет награда на светским фестивалима. Написао је збирке прича Како сам гајио близанце (1995), Сто бисера (2009), Историја у кревету (2012), Мушкарац у извесним годинама (2014), романе Тунел - лепа села лепо горе (1996), Ратна срећа (1999), Задах белог (2001), Вреле усне (2001), Парада страсти (2003), Друго стање (2006), Око отока (1999), Шоле (2010), Симеонов печат (2012), Јованово завештање (2013). Приредио је дневник из Хага Веселина Шљиванчанина (2012), а написао је и романсиране биографије глумаца Петра Божовића и Марка Николића. Отац је тројице синова. Члан је Удружења књижевника Србије. 

 У четвртак, 17. јула 2014. године, у Малој сали Специјалне болнице "Чигота", а у организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и библиотеке Специјалне болнице "Чигота", представљена је збирка прича "Живи Примери", знамените српске књижевнице и редитељке, Виде Огњеновић.

Основну школу завршила је у Врбасу, а гимназију у Сремским Карловцима. Дипломирала је на Катедри за општу књижевност на Филолошком факултету у Београду (1963) и на Одсеку за режију Академије за позориште, филм и ТВ у Београду (1965). Пише романе, приповетке, драме и есеје.

Књиге драма: Меланхоличне драме (1991), Кањош Мацедоновић (1993), Девојка модре косе (1993), Сетне комедије (1994), Милева Ајнштајн (1999), Јегоров пут (2000), Драме I-III (сабране драме у три тома 2001-2002), Дон Крсто (2007).

Књиге прича: Отровно млеко маслачка (1994, 2009), Стари сат (1996), Најлепше приповетке (2001), Права адреса (2007), Живи примери (2012).

Књига прозе: Путовање у путопис (2006).

Књига есеја: Насупрот пророчанству (2007)

Романи: Кућа мртвих мириса (1995), Прељубници (2006), Посматрач птица (2010).

Књига разговора: Нема више наивних питања (2008).

Театролошке студије: Страх од сценске расправе (1980) и Шекспироманија (1980).

Књижевне награде: "Андрићева награда", "Бранко Ћопић", награда "Просвете", "Лаза Костић", "Карољ Сирмаи", "Паја Марковић Адамов", "Стефан Митров Љубиша", "Тодор Манојловић", Награда Народне библиотеке Србије за књигу године (2007).

Драме и проза Виде Огњеновић превођени су на енглески, немачки, француски, чешки, пољски, македонски, бугарски и мађарски језик.

Вида Огњеновић преводи са енглеског и немачког језика.

Председница је српског ПЕН центра и Потпредседница Међународног ПЕН центра.

Књига прича "Живи примери" обухвата осам прича које је ауторка, Вида Огњеновић, писала седам година. По њеним речима, централна тема ове збирке прича је избеглиштво, дислоцираност, самоизгнанство, и то је једна од тема која је дуго заокупља, јер је директно у вези са питањем идентитета. Приповетка, као прозна форма, која је иманентна нашем језику и менталитету и њен је циљ да свака прича мора да буде утемељена у стварном животу и да је хуманог порекла, па и када је измаштана мора да звучи да је могућа.