2014.

 У среду, 16. јула 2014. године, у Малој сали Специјалне болнице "Чигота", а у организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и библиотеке Специјалне болнице "Чигота", представљена је збирка песама "Похара", израелског песника светског реномеа, Амира Ора, коју је објавила издавачка кућа "архипелаг", у преводу Виде Огњеновић и Давида Албахарија. Гост је Српског ПЕН центра у оквиру програма "Светска књижевност у Србији".

Амир Ор (Тел Авив, 1956) је песник, есејиста, уредник и преводилац. У младости је био пастир, грађевински радник и рестауратор, да би потом студирао филозофију и упоредну религију на Универзитету у Јерусалиму, где је касније предавао старогрчку религију. Предавао је поезију на универзитетима у Израелу, Великој Британији и Јапану. Аутор је седам књига поезије: Гледам кроз очи мајмуна (1987), Лица (1991), Откуп мртвих (1994), Дакле! (1995), Песма (1996), Дан (1998), Тахирина песма (2001), Музеј времена (2007), Животиња у срцу (2010).

Ор пише есеје о поезији, антици и религији.

Песме Амира Ора до сада су преведене на више од четрдесет језика. За своју поезију Ор је, између осталог, добио Премијерову награду, Бернштајнову награду и Фулбрајтову стипендију.

Ор је био стипендиста Универзитете у Ајови (САД), Јеврејско - хебрејског центра Универзитета у Оксфорду (Велика Британија), Литерарног колоквијума у Берлину, Фондације Валпараисо, Фондације "Хајнрих Бел" и других.

За преводе античке грчке поезије добио је награду израелског Министарства културе.

Амир Ор је оснивач и главни уредник издавачке куће Хеликон . Године 1993. основао је истоимену арапско - хебрејску школу поезије. Приредио је неколико антологија хебрејске поезије на европским језицима. Оснивач је и уредник Међународног фестивала поезије Шар. Члан је Европске мреже за програме креативног писања и национални координатор програма Песници за мир, под покровитељством УН.

Живи у Тел Авиву.

На презентацији збирке, песника је у име организатора представила Мирјана Црнчевић, а своје преводе и преводе Давида Албахарије, је читала Вида Огњеновић, док је своје песме веома сугестивно читао сам песник на хебрејском језику. Изговорене су песме у чијем су фокусу били односи између љубавника, сам језик, размишљања некадашњег крвника из Аушвица или дијалог са песмом Кавафија.

Збирка изабраних песама "Похара" прва је књига Амира Ора објављена на српском језику. До сада су његове песме превођене на српски и објављиване појединачно. По речима песника, ово је збирка песама преузетих из многих збирки, а оно што до наших читалаца стиже на дар од песника јесте отето, похарано одозго односно плен (енглески наслов збирке је Loot) комуникације са вишом равни од свакидашње.

Вида Огњеновић, која је за ову збирку превела 17 песама, говорећи о песнику и поезији Амира Ора, окарактерисала га је као "изванредног песника, особеног, својеврсног чија поезија с разлогом долази у сам врх савремане поезије света".

фото: Драган Никић

Представљање књиге "Живи примери" знамените српске књижевнице, Виде Огњеновић, одржаће се у четвртак, 17. јула 2014. године са почетком у 20.30 часова, у Малој сали Специјалне болнице "Чигота", а у организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Библиотеке Специјалне болнице "Чигота".

О књизи ће говорити ауторка, а програм ће водити Мирјана Црнчевић.

Представљање књиге "Похара", једног од најзначајнијих израелских песника, Амира Ора, одржаће се у среду, 16. јула 2014. године са почетком у 20.30 часова у Малој сали Специјалне болнице "Чигота", а у организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Библиотеке Специјалне болнице "Чигота". 

Амир Ор, реномирани писац, преводилац и есејиста чија дела су преведена на више 40 језика, гост је на Златибору у оквиру акције српског ПЕН центра Светска књижевност у Србији.

О књизи ће говорити књижевница Вида Огњеновић и аутор.

Програм ће водити Мирјана Црнчевић.

Свечаности поводом обележавања Дана Библиотеке која ове године прославља 110 година од свог оснивања одржане су у четвртак, 26. јуна и у суботу, 28. јуна 2014. године.

Библиотека "Љубиша Р. Ђенић", прва установа културе и средиште културног живота наше општине, настала је давне 1904. године оснивањем "Златиборске читаонице" са седиштем у Чајетини. Оснивачи "Златиборске читаонице" су записали да им је циљ да се "набавком књига, новина, политичких, економских и књижевних списа, унесу шира знања међу Златиборце". Чланови ове читаонице могли су постати сви српски грађани који су имали грађанска права али и "странци који се такви сматрају".

Током два велика рата није радила да би након Другог почела интензивно и свестрано да се развија.Библиотеку ја стручно уредио 1949. године Љубиша Ђенић - Пујо, чије име она данас носи и одредио концепцију рада која ће бити присутна у наредних тридесетак година.

Данас, Библиотека је смештена у једну од најлепших и најстаријих зграда у Чајетини, која је подигнута 1910. године. У овом прелепом простору смештен је књижни фонд од близу 50 000 књига. Више од 30 000 књига је аутоматски унето у електронску базу података и тиме доступно преко интернета. Члан је информационог система Cobiss и део великог пројекта "Виртуелне библиотеке" помоћу кога је умрежена у систем библиотека Србије, међутим оно што је издваја од осталих је богата музејска збирка коју поседује, основана 1951. године. Музејски фонд обухвата преко 1200 предмета разврстаних у историјску, етнографску, уметничку, нумизметичку и природњачку збирку, као и архивску грађу са преко 2000 архивских докумената из периода XIX и XX века са фототеком. У саставу овог музеја налази се и Спомен - збирка ђенерала Крсте Смиљанића, прослављеног војсковође из Првог светског рата, пореклом из златиборског села Љубиша.

Такође традиционало прикупља, бележи и промовише ерски хумор схватајући га као истинску, друштвену и културну посебност људи златиборске регије.Сматрајући да ерски хумор има све потребне елементе, библиотека "Љубиша Р. Ђенић", у сарадњи са Општином Чајетина, предложила га је за упис у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа и одлуком Националног комитета за нематеријално културно наслеђе РС од 18. јуна 2012. уписан је у Национални регистар Републике Србије при Етнографском музеју у Београду под редним бројем 15. У овај регистар до сада је уписано 27 елемената нематеријалног културног наслеђа.

2013. године ова установа је добила и два значајна признања. Снежана Ђенић, виши кустос историчар и директорака Библиотеке добила је признање "Златна значка" за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе које додељује Културно - просветна заједница Србије и Канцеларија Владе Србије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, под покровитељством Министарства културе и информисања. Реч је о једној од важних награда у области културе које се додељују већ 40 година ствараоцима и културним прегаоцима из Србије и дијаспоре.

У оквиру пројекта "Пут ка врху", Библиотека је добитник угледног друштвеног признања "Капетан Миша Анастасијевић" за постигнуте резултате у изградњи привредног амбијента Златиборског округа и Србије, у категорији "Најбоља установа у области културе Златиборског округа", 2013. године. 

Већ дуги низ година се бави сакупљањем и чувањем националног блага, организовањем различитих културних догађаја, обележавањем значајних годишњица, као и издавачком делатношћу, интензивније од 2001. године од када је објавила 41 дело. Издаваштво Библиотеке је традиционално и првенствено усмерено ка нашем завичају и завичајним ствараоцима, тако да је у претходној години у њеном издању изашло 6 наслова: "Светлописом кроз прву српску ваздушну бању", Снежане и Милисава Ђенића, "Мој град", Радомира Верговића, "Пет најлепших година" и "Од јегиштера до компјутера" Милосава Г. Радибратовића, "Мачкат", Рада Познановића и "Атлантида алто", Жељка Марковића које је премијено представљена чајетинској публици у оквиру свечаности поводом Дана Библиотеке, у четвртак, 26. јуна 2014. То је прича о историјској личности, потпоручнику Драгољубу Вуковићу, на основу чијих забелешки је ово дело и настало. Користећи се искуством стеченим дугогодишњим радом у Историјском архиву у Ужицу, Марковић је написао књигу која верно осликава прилике у нашој држави за време Великог рата. Поред аутора, нешто више о самом делу говорио је и професор Слободан Радовић.

Библиотека из године у годину има све већи број посетилаца, али и сарадника који својим знањем и трудом помажу да ова установа ради квалитетније и боље и тим поводом ове године захвалнице су добили: Народни музеј Чачак, Музеј на отвореном "Старо село" Сирогојно, Завичајни музеј Прибој, Народна библиотека Ариље, Драгољуб Гагричић, новинар из Нове Вароши и Ибрахим Хасанагић. Награда и захвалница уручена је Данијели Кнежевић као овогодишњем највернијем читаоцу.

У част јубилеју Библиотеке и поводом 100 година од почетка Првог светског рата, на Видовдан, 28. јуна 2014. године отворена је изложба Народног музеја Чачак под називом "Војвода Петар Бојовић - живот и победе". Изложбу је отворила Делфина Рајић, директор чачанског музеја. Аутор изложбе, Радивоје Бојовић, музејски саветник и кустос, прикупљао је 30 године бројну музејску грађу која фотографијама, документима и речју прати животни и ратнички пут војводе Бојовића. Осим сведочанства о школовању, војном усавршавању и војничкој служби од 46 година на изложби се могу видети и фотографије из породичног живота и Солунског фронта, где је војвода Бојовић био начелник Штаба Врховне команде Српске војске, а затим командовао Првом армијом у пробоју 1918. године.

Ова изложба реализована је још 2009. године у Народном музеју у Чачку. Обишла је многе градове Србије, а наредна поставка је 16. јула 2014. године у Новој Вароши, месту где је војвода Петар Бојовић рођен.

Музику која је пратила свечаност изводили су Драгутин Павловић, наш признати уметник на виолини и виоли и његова талентована колегиница Марија Тиосављевић на клавиру.

 фото: Драган Никић

Свечаности поводом обележавања Дана Библиотеке у Чајетини, која ове године прославља 110 година од свог оснивања биће одржане у четвртак, 26. јуна 2014. године и у суботу, 28. јуна 2014. године у Сали Библиотеке.

Овом приликом, у четвртак, 26. јуна 2014. године са почетком у 20 часова, биће одржана промоција издаваштва Библиотеке за претходну годину "Атлантида алто", аутора Жељка Марковића. О књизи ће говорити издавач, књижевни критичар и аутор. 

У част овом јубилеју и поводом 100 година од почетка Првог светског рата, у суботу, 28. јуна 2014. године са почетком у 20 часова, биће отворена изложба "Војвода Петар Бојовић - живот и победе -", аутора Радивоја Бојовића, музејског саветника. Изложбу ће отварити Делфина Рајић, директор Народног музеја Чачак.

На свечаности ће бити уручене и захвалнице установама и појединцима у знак признања за велики допринос успешном раду и развоју Библиотеке.

Музику која ће пратити свечаност изводиће Драгутин Павловић, виолина и виола и Марија Тиосављевић, клавир.

 У петак, 6. јуна 2014. године, у Сали Библиотеке, представљен је роман "Таласи београдског мора", аутора Драгана Јовановића Данилова.

Драган Јовановић Данилов је рођен 1960. године у Пожеги. Студирао је на Правном и Филозофском факултету, на групи за историју уметности.

Објавио је збирке песама: Еухаристија (1990), Енигме ноћи (1991), Пентаграм срца (1992), Кућа Бахове музике (1993), Живи пергамент (1994), Европа под снегом (1995) и многе друге. Такође је објавио и романе: Алманах пешчаних дина (1996), Иконостас на крају света (1998) и Отац ледених брда (2009), као и књигу аутопоетичких есеја Срце океана (2009).

Његова поезија изазвала је критичку рецепцију на италијанском, француском, енглеском, бугарском, румунском и словачком језику. Учествовао је на бројним међународним песничким фестивалима. Добитник је и бројних књижевних награда. Данилов је и ликовни критичар и есејиста. Написао је преко две стотине текстова за каталоге ликовних изложби. Живи у Пожеги и Београду. 

Данилов је један од најнаграђиванијих песника средње генерације. После шеснаест збирки поезије, неколико есеја, ликовних критика, Данилов се читалачкој публици представио и романима око којих су мишљења критике била подељена. Међутим његов четврти роман "Таласи београдског мора" који се појавио прошле године, ушао је у ужи избор за НИН-ову награду, а освојио је престижну књижевну награду "Лаза Костић".

На самом почетку романа, писац скреће пажњу читаоцима са чиме се све могу срести у "Таласима Београдског мора": "Пред вама је истинита приповест, љубавна сторија која се одиграла у Београду... Ово је хермесовска прича зачињена сетом и живахни трилер, приповест о ученој Бајлонијевој пијаци, о београдским бескућницима...о Чарни, девојци коју волим...о спаљеној београдској библиотеци...и, дабоме, о оцу и сину..."

Данилов каже да се односом оца и сина, који је библијски, бавио у песмама и тиме се поиграва у роману.. Његови јунаци нису (осим главног) битне, историјске личности, већ обични људи које срећемо на пијацама, у зградама у којима живимо, у библиотекема... Сви они имају своје приче, по нечем занимљиве, а повезује их град у којем живе, или у који долазе - Београд. "О Београду не постоји много књига", каже Данилов. Њиме су се по највише бавили Светлана Велмар Јанковић и Момо Капор. Овај град, његова историја и лепота библи су изазов у који се радо упустио, чију историју је истраживао. Град у којем живи од 1984. године, проводећи у њему по четири - пет дана, а преостале у родној Пожеги. Почетак романа управо описује тренутке путовања возом, случајне сапутнике, њихове приче, догађаје, тренутке... "Роман је лавиринталан; он је прича о причама", каже писац.

"Таласи београдског мора" су роман којим је писац, напокон, задовољан, за разлику од претходна три. Њему је дао најлепши део себе: лирске моменте и емоцију песника, интригантност приче и уверљивост ликова романсијера. 

У четвртак, 05. јуна 2014. године, у Народном музеју у Ужицу, а у организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Народног музеја из Ужица, одржана је промоција монографије Радомира Верговића "Мој град".

 Радомир Верговић рођен је у Ужицу 1939. године. Академију за примењену уметност, сликарски одсек, завршио је у Београду 1966. године, у класи професора Винка Грдана и Рајка Николића. Члан је УЛУПУДС-а од 1972. године. Осим сликарства, бави се и цртежом, графичким дизајном, карикатуром, мозаиком и ликовном критиком. Излаже 1960. године самостално и групно у земљи и иностранству. За свој рад је добио више награда и признања, а 2008. године је добио Награду за животно дело УЛУПУДС-а. Живи и ради у Ужицу.

Историчар и директорка Библиотеке, Снежана Ђенић, је у свом веома инспиративном и надахнутом говору истакла да: "Библиотека "Љубиша Р. Ђенић", поред своје основне делатности настоји да чува, излаже и публикује историјску и културну баштину, вредности које темеље наш идентитет и негују традицију духовности. То представља велику привилегију и једнако заовољство.

У сарадњи са Народним музејом Ужица, Библиотека се појављује као издавач једне по свему изванредне публикације "Мој град" која садржи два циклуса слика из импресивног сликарског опуса аутора Радомира Верговића.

У првом циклусу "Враћање праотачким частима" представљен је 21 портрет знаменитих личности ужичког краја из различитих области стваралаштва. Најстарији међу њима Гаврило Поповић, протојереј ужички, народни посланик и добротвор, рођен је 1823. године, а најмлађи Стојан - Стив Тешић, драмски писац и сценариста, 1942. године. Између њих је читав један век у коме су живели трудољубиви људи са Верговићевих портрета, радећи све да га учине што бољим.

Ту су председници влада и Народне скупштине, министри, високи црквени достојанственици, председници општина, индустријалци и добротвори, универзитетски професори, један харизматични ђенерал, и један мајор из Првог светског рата, личности из културе и уметности. У овој скупини портрета само су двојица међу живима Миленко Мисаиловић, драматург и редитељ и Љубомир Симовић, књижевник.

На свим овим портретима посебног мајсторства и префињене осетљивости, са личним, препознатљивим знаком Радомира Верговића, уз праву меру провокације, видљиви су оквири једног времена са многим својим невољама и благодетима и својеврсном трагиком, утиснутом као печат на историју српског народа.

Сваки од ових портрета садржава животни пут, одакле иду, шта су и где иду...лик, карактер и судбину... Разлог, узрок и смисао дати су кроз симболе који упућују.

Овај посве искрен омаж знаменитим , а заборављеним људима, обележен особеном поетиком Радомира Верговића, увид је у много сложенију димензију трајања где свест и савест, правда и законитост обликују један витешки закон враћања праотачким частима, извлачећи из мрака заборава многе даровите, храбре и по свему изузетне људе.

И како сам аутор каже: "Грех заборава праотачких части може се генерацијама испаштати. Као сликар, част ми је да могу колико - толико допринети да бар ликови неких од њих буду што дуже са нама."

Радомир Верговић на тај начин, маниром врсног мајстора враћа из принудног заборава оне који су достојни нашег трајног памћења.

Други циклус Верговићевих слика "У скривеној души града" потврђује његову однеговану потребу да продужи трајање свом граду, онаквом какав је био некада, са кућама које више не постоје, улицама, трговима, двориштима, бунарима и парковима.

Сви ти оплемењени животни простори као и моменти из свакодневног живота неког прошлог времена, биће сачувани за будућност, представљајући исовремено "заробљавање" или "замрзавање" делића историје нашег непосредног окружења. И зато поред естетског доживљаја Верговићеве слике су и један веродостојан докумнет, а то им даје посебну вредност.

На начин на који је замишљена , са својим несталим кућама у којима је скривена тананост душе, просторима сигурног уточишта, спрам којих је могуће одмеравати моћи и немоћи, са изузетним људима посебних вредности, који по обрасцу судбине добијају изглед достојанства и будног чувања части, публикација Мој град, тако постаје хроника једног времена ус сликама, а тиме и својеврсна историја."

Текстове Срета Бошњака, историчара уметности, Драгана Јовановића Данилова, књижевника, Миленка Мисаиловића, театролога, Драгише Милосављевића, историчара уметности и Зорана Јеремића, новинара, говорио је Слободан Љубичић, првак драме Народног позоришта у Ужицу.

 фото: Народни музеј Ужице

У четвртак, 5. јуна 2014. године са почетком у 19 часова, у Народном музеју у Ужицу, а у организацији Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" из Чајетине и Народног музеја из Ужица, одржаће се промоција монографије Радомира Верговића "Мој град".

О књизи говоре издавачи и историчар уметности, Катарина Доганџић Мићуновић.

Текстове Срета Бошњака, историчара уметности, Драгана Јовановића Данилова, књижевника, Миленка Мисаиловића, театролога, Драгише Милосављевића, историчара уметности и Зорана Јеремића, новинара говори Слободан Љубичић, првак драме Народног позоришта у Ужицу.

Савет традиционалног "Летњег уличног ерског кабареа" који се одржава у Чајетини и на Златибору 8. и 9. августа 2014. године организује КОНКУРС ЗА НАЈБОЉЕГ АФОРИСТИЧАРА

Ове године тема је: "ЈУГОНОСТАЛГИЈА".

Награде се додељују за допринос популаризацији хумора и неговању ерског духа. Награђени добијају дипломе Ерског кабареа и боравак у неком од хотела на Златибору, и то:

- прва награда - пет дана

- друга награда - продужени викенд

- трећа награда - викенд

Рок за приспеће радова је 15. јул 2014. године. Радове достављати са пуним именом, презименом, адресом и бројем телефона. Објављивање одлуке жирија о награђеним радовима је 1. августа 2014. године. Додела награда обавиће се првог или (другог) дана манифестације. Организатор преузима права штампања књиге афоризама доспелих по објављеном конкурсу.

РАДОВЕ СЛАТИ НА АДРЕСУ:

Библиотека "Љубиша Р. Ђенић"
Златиборска 1 
31310 Чајетина

или

e-mail: ljubisardjenic@open.telekom.rs

Изложба "Светлописом кроз прву српску ваздушну бању" гостовала је у недељу, 25. маја 2014. године у Народној библиотеци у Ариљу, а у оквиру традиционалне манифестације "Мајски дани културе" коју ова библиотека организује већ 19. годину за редом. "Мајски дани културе" одржавају се од 23. до 28. маја поводом прославе Дана града - дан Светог Ахилија. Организују се ликовни, књижевни, позоришни (професионални и аматерски), музички програми, филмске пројекције, изложбе слика и скулптура.

"Светлописом кроз прву српску ваздушну бању" је изложба приређена поводом обележавања 120 година организованог туризма на Златибору. Аутор изложбе је директорка Библиотеке и историчар, Снежана Ђенић, која је овом изложбом кроз старе фотографије Златибора показала сву његову лепоту и историјски развој.

фото: Народна библиотека Ариље